Na fotografijama koje svedoče o prošlosti, pred nama stoji slika Boška Maksića, poznatog kao “Šeboj”, koji je nekada bio uzor vrednog i uspešnog domaćina. Rođen u Kumanu, on je bio tipičan primer ponosa seoskog života – bogat paor i ugledni član svoje zajednice. Međutim, nakon Drugog svetskog rata, njegov život je doživeo tragičan preokret. Prinudni otkup njegovog kapitala od strane režima je potpuno slomio njegov duh i životnu stabilnost.
Ipak, uprkos svim nevoljama, Boško je uspeo da preživi skoro 90 godina, ali bez ikakvog bogatstva i u velikim nevoljama. Izgledao je kao senka svoje nekadašnje snage – sporo se kretao, zapuštenog izgleda, ali je ulivao strah mladoj deci, dok su stariji osećali sažaljenje. Malo ko je znao pravi razlog njegovog života koji je nastavio bez obzira na sve patnje koje je pretrpeo.
Tim tragičnim putem, on je postao pravi simbol upornosti i bolne realnosti koje su mnogi ljudi iz tog perioda iskusili. Emil Gladić, po preporuci svojih sugrađana, odlučio je da ovaj životni prikaz ovekoveči, a fotograf Momir Krstić je svojim veštim okom zaustavio vreme i dokumentovao lice starog “Šeboja”, koje će ostati kao podsećanje na sve duboke promene koje su pretrpeli ljudi tog vremena.
Komentari