Okupator se obično nije zadovoljavao samo istragom koju je preduzimao posle svake partizanske akcije jer ona zaista nije davala željene rezultate. Međutim, kako krivce nije mogao pronaći, preduzima druge mere: vrši iznenadne upade, u njemu, sumnjiive kuće i pretresa sve do temelja; preduzima blokade pojedinih delova sela i atara i pretresa salaše, šupe i kolibe; postavlja zasede na glavnim prilazima selu; nasumice hapsi meštane, maltretira, tuče i muči na razne načine. Preduzima i niz drugih mera, a posebno nastoji da organizuje gustu i sigurnu obaveštajnu mrežu u redovima pokreta, podstičući kolebljivce i izrode na provokacije, denuncijacije i slično.
Kako se vidi okupator je već ovih dana 1941. godine preduzimao veoma ozbijne mere protiv Narodnooslobodilačkog pokreta, ubeđen u njegovu ozbiljnost, opsežnost i opasnost za nemački poredak na ovom delu jugoslovenske teritorije. U sklopu tih mera, prvom polovinom avgusta meseca 1941. godine nemačka policija iznenadno opkoljava salaš Lazara Pajića (komandanta Dragutinovačkog partizanskog odreda) u Galadu, nadajući se da će u njemu pohvatati i neke aktiviste koji se, prema dobijenim podacima, ovde češće sastaju.
Napad na ovaj salaš planiran je u najvećoj tajnosti. Isto tako fašisti su mu prišli veoma tiho, oprezno i skriveno da niko u ataru to nije primetio.
Iznenađenje je bilo veliko a posebno za ukućane ovoga salaša, među kojima je toga dana bio i sam Laza Pajić. Fašisti su opaženi tek u neposrednoj blizini, ispred salaša, tako da skoro i nije bilo mogućnosti za bekstvo u obližnji kukuruz. Međutim, partizanski komandant se nije pomirio sa ovakvim stanjem. U zadnjem trenutku se setio otvora na začelju štale kroz koji se izbacivalo đubre. Otpužao je u štalu i kroz otvor izašao iz salaša, pa kroz gustu i visoku bundevu, koja je bujala na đubrištu, dopuzao do obližnjih kukuruza. Tek kada je odmakao zalazeći sve dublje u kukuruz, Švabe su ga opazili i otvorili puščanu vatru, ali uzalud bio je daleko. Tako je Laza zahvaljujući svojoj snalažljivošću i hrabrosti, izmakao neprijatelju ispred nosa.
Uvidevši svoj neuspeh Fašisti se odlučuju da u znak odmazde za partizanska „nedela“ zapale ovaj salaš. Na ovo su se odlučili i iz drugih razloga.
Naime, Galad je sa svojom bližom i daljom okolinom ove godine predstavljao jedno žarište borbe Dragutinovčana i Beodrana. U ovom delu atara bilo je više salaša koji su pored gustih i prostranih kukuruza predstavljali sigurno utočište narodnim borcima-partizanima. Ovde su tzvane partizanske baze. U njima su držani sastanci u cilju dogovora; preko njih je održavana veza sa selom i drugim okolnim mestima; one su ujudno predstavljale i najsigurniji izvor snabdevanja partizanskih boraca raznim potrebama a naročito hranom ako bi iz sela prestalo da teče redovno snabdevanje.
Najčešće je na ovim salašima dolazilo do sastanaka između rukovodilaca borbom pojednih mesta na kojima je koordinirana čitava borbena aktivnost protiv neprijatelja.
Jedan od ovako značajnih partizanskih salaša bio je i salaš Lazara Pajića. Maskiran voćem, vinogradima, kukuruzom i trskom, omogućavao je neopažen prilaz što je bilo veoma zanačajno jer su se neki sastanci, dogovori i veze mogli održavati i po danu.
Posle Lazinog odlaska u ilegalnost ovaj salaš se pretvorio u glavnu bazu, važno sastajalište partizanskih boraca i aktivista iz sela. Na njemu su donesene mnoge važne odluke a posebno ona koja se odnosila na prvu oružanu akciju protiv neprijatelja, 2. avgusta 1941. godine.
Sigurno je da su fašisti bili donekle obavešteni o aktivnosti partizana oko ovoga salaša i pošto im nije pošlo za rukom da uhvate nekog živog aktivnistu, odlučuju da ga zapale.
Uz pomoć veće količine suve slame koju su natrpali na tavan, salaš je za tili čas planuo. Očevidci iznose da su Švabe ovom prilikom pomahnitalom propratili dogorevanje salaša; uz dernjavu, psovku i pucnjavu koji du dopirali do sela.
Pre zalaska sunca policajci su napustili polje ostavljajući zgarište uništene partizanske baze, valda uvereni da su ovim postupkom zaplašili stanovništvo i njegove borce. Ali,na švabsku žalost neposredni događaji su razbili ovako uverenje.
Toga dana cela Lazina porodica bila je uhapšena. Policija je i na njih vršila pritisak da odaju Lazu i drugove. Ali, sve je bilo uzalud i fašisti su ih ubrzo pustili iz zatvora.
Događaji oko ove partizanske baze, a naročito njeno spaljivanje, najavili su čvrstu rešenost fašističke policije u preduzimanju energičnih i nemilostrdnih mera protiv svega što je u narodnooslobodilačkom pokretu i uz njega, počev od standardnih policijskih metoda pa sve do brutalnih, sadističkih, inkvizitorskih i zločinačkih postupaka.
Naravno, narod je znao kakvog neprijatelja ima nasuprot sebi, pa je tako podesio i svoju organizaciju i svoju aktivnost.
Komentari