U isto vreme kada su Jevreji bili zatvoreni u sinagogi u Novom Bečeju, četvoro mladih antifašista — Šlezinger Đerđ („Đurika“), Bergl Herman, Šlezinger Ištvan („Pišta“) i Huven Margita („Dunda“) — deportovani su u specijalni zatvor kod Okružnog suda u Velikom Bečkereku. Oni se nikada nisu vratili. Streljani su 31. jula 1941. godine, kao deo prve grupe od 90 talaca iz celog Banata.
Kao što je već istaknuto, zahtev za jedinstvenim rešavanjem vodoprivrednih problema na području Hidrosistema Dunav–Tisa–Dunav doveo je 1. januara 1963. godine do pripajanja vodnih zajednica sa teritorije Banata i Bačke Direkciji za izgradnju Hidrosistema Dunav–Tisa–Dunav u Novom Sadu. Tadašnja vodna zajednica postaje rejonski pogon, koji će kasnije dobiti naziv Vodoprivredna organizacija „Gornji Banat” iz Kikinde.
U Novom Bečeju je 1970. godine rođen Bela Mičik, jedan od najboljih citraša u Vojvodini danas. Virtuozan muzičar, svira na čak četrnaest instrumenata, a posebno su mu dragi tradicionalni mađarski instrumenti — citra i tekero.
Pavle Janković - Šole, rođen 19. januara 1939. godine u Novom Bečeju, bio je jedan od najcenjenijih srpskih pesnika, čija je poezija, iako prvenstveno namenjena deci, nosila duboke poruke i za odrasle. Njegovo ime se u književnosti veže za autentičan i nežan pristup detinjstvu, čineći ga vrsnim poznavateljem dečjih misli i snova.
Lepa su sećanja na uskršnje i božične običaje, koje naša deca, a posebno unučad, ne poznaju, a koji su nama ostali u neizbrisivom pamćenju.
Pre nego što nešto više kažem, o uskršnjim običajima, moram istaći i ono što je nama, deci, teško padalo.
Spratna zgrada bivše Tursko-Bečejske štedionice nalazi se u ulici Maršala Tita pod brojem 3, u produžetku Šlezingerove palate, na uglu sa Gimnazijskom. Iz dokumentacije Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin, koju je napisala Vesna Majstorović, istoričar umetnosti, saznajemo sledeće podatke o zgradi:
Do 1978. godine na ovom području postojala je jedna vodoprivredna organizacija – Vodoprivredna organizacija „Gornji Banat“, sa sedištem u Kikindi. Nakon 1978. godine, formirana je i Vodoprivredna organizacija „Osnovna kanalska mreža“ (OKM), sa sedištem u Novom Sadu.
Ustava Novi Bečej izgrađena je kao objekat za upuštanje vode u kanale osnovne kanalske mreže radi snabdevanja Banata vodom, kao i za ispuštanje suvišnih voda iz banatskog dela mreže u Tisu.
Ljubomir Pavlović rođen je u Novom Bečeju 18. juna 1868. godine, u porodici licidera Nikite Pavlovića i majke Marice. Osnovno obrazovanje stekao je u rodnom mestu dok je srednje u Sremskim Karlovcima i Hodmezevašarhelju (Hódmezővásárhely). Medicinski fakultet je pohađao u Beču i Budimpešti, a završio ga je 1892. godine.
Posle velikog uspeha u polufinalu, uzbuđenje je dostiglo vrhunac. Nije bilo mnogo vremena za slavlje, jer su svi sa nestrpljenjem iščekivali 14. oktobar – dan velikog finala Kupa Evrope. Stekao sam utisak da moj cimer u sobi, Laslo Makra, gotovo da nije ni sklopio oči tokom cele noći.
Neću se upuštati u istorijski prikaz nastanka školstva u Novom Bečeju i Vranjevu, jer sam to već učinio u svojoj knjizi „Novi Bečej i Vranjevo kroz istoriju". Ovaj tekst želim posvetiti burnoj i gotovo revolucionarnoj školskoj prošlosti Novog Bečeja između dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka.
29–30. maj 1997.
Poslednjih majskih dana 1997. godine, varošica na levoj obali Tise po peti put je bila u znaku Dana Josifa Marinkovića.
Kasnije, sa godinama, želeo sam da svoju ljubav prema prirodi prenesem i na starije drugarice i drugove i da grupno učestvujemo na izlete po okolini Novog Bečeja i Vranjeva. To, međutim, nije išlo tako lako, jer kao što sam već istakao nisu postojale navike.
Naša istaknuta književnica Isidora Sekulić o zavičaju piše:
„Gde je ljudima zavičaj? Tamo gde drugi ljudi oko njih razumeju do kraja i do dna šta oni kažu, do poslednjeg spoljnog i unutrašnjeg trepeta jezičkog razumeju šta je onima drago i šta ih boli. Zauzme li našu njivu i selo narod drugoga jezika, zavičaju našem je kraj; oni koji se do dna i do kraja razumeju rodnim jezikom, kad jad dodija, sele. Kuda sele?
23–25. maj 1996.
Pozivni kompozitorski konkurs
Vredni kulturni poslenici iz grada na Tisi, nakon više nego uspešnog prvog takmičenja solo pevača, s nesmanjenim elanom organizovali su 4. „Obzorja na Tisi“, održana od 23. do 25. maja 1996. godine, kao prvi pozivni kompozitorski konkurs za solo pesmu.
Možda razlog treba izmisliti
Možda relaciju između zamisli i konvencionalnog ostvarenja u tradicionalnim tehnikama slikarstva, kao i odnos između takve slike i njene fotokopije (koja sadrži dodatke od fotografija i predmeta), smatram merljivom, možda čak istovetnom.
24–25. maj 1998.
Pozivni kompozitorski konkurs
Posle prvog pozivnog kompozitorskog konkursa na temu Hleb, žito, žetva, kada je prispelo 14 novih solo pesama, za ove Dane Josifa Marinkovića organizator je odlučio da tema bude Hilandar, pošto je 1998. godina bila u znaku obeležavanja 800-godišnjice ove srpske svetinje.
Tokom 1927. i 1928. godine Mesni komitet Partije u Kumanu razvio je široku političku delatnost ne samo u svom mestu, već je pružao pomoć i partijskim organizacijama u okolnim sredinama – Zrenjaninu, Velikim Livadama, Novom Bečeju i Melencima. U predizbornim kampanjama pomagao je organizovanje političkih zborova i rasturanje propagandnog materijala.
Hajnalka Zerebelјi je prvi ženski advokat u Novom Bečeju. Posle više decenija profesionalnog rada, iza sebe ima bogato iskustvo, koje rado prenosi mladim kolegama.
Rođena je 14. aprila 1959. godine u Zrenjaninu, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju, prirodno-matematički smer. Pravni fakultet završila je u Novom Sadu. Iako je rodom iz Zrenjanina, sebe smatra Novobečejkom, a Novi Bečej gradom sa posebnom dušom.
Korisno je, u okviru prikaza uloge salaša u životu naših sugrađana iz ne tako davne prošlosti, izneti opšti izgled salašarskog dvorišta i raspored zgrada i prostorija u njima. Ovo, utoliko pre, što je približno tome izgledalo i dvorište seoskih kuća, pa će ovaj zapis koristiti i za takvu dokumentaciju. Pretpostavljam, da je to našim mlađim sugrađanima skoro nepoznato, te će na ovaj način biti sačuvani od zaborava detalji iz svojevrsnog života u banatskim poljima.
Svima nama Novobečejcima je dobro znana prelepa spratna zgrada sa ajnfort ulazom na glavnoj ulici, između Osnovne škole Miloje Čiplić i porodične kuće braće Sakač. Sada se u prizemlju te zgrade, levo od ulaza lokal (bivši kafić Trokadero), a sa desne strane je sedište Turističke organizacije opštine Novi Bečej.
Sava Baračkov rođen je 1929. godine u Kumanu, u Banatu, gde je završio osnovnu školu. Srednje obrazovanje – građevinsku i arhitektonsku školu – pohađao je u Novom Bečeju, Petrovgradu i Novom Sadu. Diplomirao je 1955. godine na Odeljenju za scenografiju Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Milenka Šerbana.
Pre pet decenija, Novi Bečej je bio poprište jednog od strašnih zločina Drugog svetskog rata.
Posle petomesečnog zatočenja, iz Novog Bečeja je u jednom danu i zauvek nestala jevrejska zajednica, koja je u našem gradu postojala više od stopedeset godina.
Generacije posle rata nisu mogle ni saznati ni iskusiti prisustvo ovih ljudi, a oni su za privredni i kulturni razvoj naše sredine bili izuzetno značajni.
Zavičaj doživljavam već na putu za Novi Bečej, čim izađem iz Kumana. Na tom putu od Kumana do Novog Bečeja, bilo da idem vozom ili autobusom, sećam se svega što je nekada tu bilo, ili svega što me vezuje za taj put iz vremena kada je moja ljubav prema zavičaju bila najintenzivnija.
Jedine dostupne informacije o uslovima života u sabirnom logoru u Novom Bečeju potiču od Tihomira Ungara iz Novog Sada, koji je kao dete bio zatočenik u tom logoru. Njegovo svedočenje dobijeno je nakon što je već bio pripremljen kompletan materijal, te je naknadno uneto kao dragoceno autentično svedočanstvo.
Razvoj ribarstva na OKM-u posmatra se kroz:
U teškim godinama ekonomske krize, kada je ona dostigla najveću oštrinu, novobečejski sportski entuzijasti — ili bolje rečeno fanatici — uspeli su 1932. godine da organizuju pravi fudbalski spektakl. U Novi Bečej doveli su višestrukog državnog prvaka, Beogradski sport klub (BSK).
Srednjovekovno naselјe Arača je na južnoj obali Crne bare, vodotoka koji pripada aluvijalnoj ravni Tise. Naselјe je oko 13 kilometara istočno od njenog korita. Ime ovog naselјa, u izvorima pominjano i kao Potiska Arača, vezuje se za ruševine bazilike i manastira.
Zdravko Gavrić je u Novom Bečeju živeo pod tuđim imenom, Zdravko Radosavljević, jer je izbegao hapšenje od strane Mađara u Starom Bečeju, koji je tada bio pod okupacijom Mađarske.
Tisa je velika međunarodna reka i najveća pritoka Dunava, koja protiče kroz teritoriju četiri države. Njena ukupna dužina iznosi 966 km, a od toga kroz našu zemlju 164 km. Izvire u Karpatima na nadmorskoj visini od 1.800 m, ali se već posle 266 km gornjeg toka, kod ušća Samoša spušta na kotu nešto iznad 200 m nadmorske visine, da bi dalje blagim padom dospela do ušća u Dunav.
