Nele Jovanov, biciklista iz Novog Bečeja, odlučio je da promeni svoj život pre tri godine, kada je ponovo seo na bicikl nakon dvadesetogodišnje pauze. Od tada, vožnja biciklom postala je njegov način rekreacije i otkrivanja novih predela. U ovom intervjuu, Nele govori o svojim počecima, kako je biciklizam pomogao njegovom zdravlju, kao i o izazovima na dugim vožnjama, poput rute Novi Bečej - Tjentište. Njegova priča otkriva kako biciklizam može postati prava životna avantura, ispunjena putovanjima i uživanjem u prirodi.
Koje si godište i kada si počeo ozbiljnije da se baviš biciklizmom?
Rođen sam 1976. godine. Bicikl aktivnije vozim oko 3 godine. Pre toga, sigurno više od 20 godina nisam seo na bicikl. Ne znam koliko je to ozbiljno. Više se bavim rekreativno, turistički.
Kako je počela tvoja strast za biciklizam?
Primetio sam da nemam energije, da sam gojazan, i sve to mi je smetalo. Prvo sam počeo sa šetanjem i trčanjem, ali kako nisam imao ni kondicije ni snage, trčanje je bilo prilično naporno, i javljali su se bolovi u kolenima. To mi nije odgovaralo, a stalno ista ruta loše je uticala na motivaciju. Jednostavno, to nije bilo za mene. Kod vožnje bicikla je mnogo manji stres na kolena, vaša masa nema velikog uticaja na nivo stresa. U početku to nije bila strast, nego logičan izbor.
Šta te je inspirisalo da kreneš sa vožnjom bicikla u tim godinama?
U tim godinama? Biciklizam je jako prijatan vid rekreacije. Rekreiraš se, a u isto vreme i putuješ. Sretao sam ljude koji putuju natovareni kamp opremom. To je tek zanimljivo, jer meni se posle nekog vremena desilo da nema više ruta u mojoj blizini koje nisam prošao. Uvek planiram kružne rute da se ne bih vraćao istim putem. Ceo dan se ne ponovi nijedan kadar. Najzanimljivije je kada se vozi nova ruta. Iz Novog Bečeja moram da planiram rutu koju mogu da završim u istom danu, pre mraka. Nekad bude i napeto, jer može da se desi nešto nepredviđeno, pa zbog nedostatka vremena ta vožnja ne bude opuštena. Kada imam vremena za višednevnu vožnju, to je pravo uživanje. Nema nikakvog pritiska – gde mi se svidi, tu pravim pauzu i prelazim dnevno koliko mi prija.
Koja ti je bila motivacija da pređeš rutu Novi Bečej - Tjentište?
Hteo sam da odem na OK Fest i izazov mi je bio da to uradim biciklom. Planine su zahtevne, ali je lepše voziti se kroz šume u hladovini bez vetra nego u ravnici. Posle svakog uspona sledi nagrada – spust. Bosna je savršena po tom pitanju: prelepa priroda, mnogo izvora hladne pitke vode pored puta. Voda se brzo ugreje, i kada naiđeš na izvor, samo prospeš vruću, napiješ se i natočiš hladnu.
Koliko vremena i pripreme je potrebno za tako duga putovanja biciklom?
Nisam siguran. Neki ljudi krenu potpuno nepripremljeni i usput steknu kondiciju. Veći problem od kondicije kod nepripremljenih biciklista je to što telo nije naviknuto na bicikl, pa se mogu javiti bolovi na određenim mestima. Išao sam tri puta na Frušku Goru pre puta do Tjentišta, vozio po dva dana uzastopno, da bih video koliko je teško savladati uspon sa natovarenim biciklom. Dosta je teško, ali izvodljivo. Polako, u niskom stepenu prenosa, stigneš na vrh.
Koji su najveći izazovi na ovakvim rutama i kako ih prevazilaziš?
Nisam bio siguran da li ću moći da se oporavim potpuno od prethodnog dana u toku noći. Vozi se gotovo ceo dan. Tri dana sam vozio, a plan je bio da prvog dana pređem najviše, a poslednjeg najmanje. Vozio sam najviše prvog dana, pa drugog, i trećeg dana mi je ostalo samo 30 km do cilja. Nikakvih problema nije bilo. Važno je dobro se hraniti i hidrirati da se ne ostane bez „goriva“. To sam ispoštovao i trudio se da vozim ekonomično, sa što manje snage, tempom koji mi odgovara. Nekad te ponese pa želiš da voziš brže, ali to treba izbegavati.
Kako se osećaš dok voziš kroz prirodu na tako dugim distancama?
Fantazija, što bi rekao Čvarkov. Jutro je lepo, prijatna temperatura, telo odmorno, a opet u glavi je pitanje hoću li uspeti da ostvarim današnji plan. Bosanska priroda je sigurno puno pomogla. Nije dosadno, razgledaš, diviš se, uživaš. Misli su pozitivne, a ponekad nemaš nikakvih misli, samo uživaš, meditiraš. Povremeno slušam muziku. Kad upekne sunce, malo je teže, ali na kraju dana je ponovo fantastično. Stizanje na odredište je najlepši deo. Uglavnom bude spust, jer sledeći uspon ostavljam za sutra ujutru. Veliko zadovoljstvo – to je, u stvari, ta „droga“ zbog koje se sve ovo radi.
Koji su najlepši delovi rute Novi Bečej - Tjentište koji su ti ostali u sećanju?
Penjanje na Romaniju i spust ka Tjentištu. Dok sam se penjao, jedan pulin lutalica je išao ispred mene, od izvora iznad Vlasenice pa do vrha. Imao sam društvo kad je bilo najteže. Častio sam ga doručkom kod izvora, a on me sproveo do vrha.
Kako planiraš svoju rutu i da li koristiš neke posebne alate ili aplikacije?
Koristim Komoot za planiranje. Dobra je aplikacija, jer predlaže rute u zavisnosti od bicikla koji koristiš. Ucrtani su i zemljani putevi i makadam. Vozim 99% asfalta, tako da može poslužiti i bilo koja navigacija za automobile.
Koji biciklistički savet bi dao onima koji razmišljaju o dugim vožnjama poput tvoje?
Bitan je pouzdan bicikl. Bicikl treba da bude jednostavan i jak, kako bi se kvarovi izbegli ili lako otklonili. Tokom vožnje, stalno pijte vodu čim osetite suvoću u grlu, i često unosite manje količine kalorične hrane (voće, slatkiši) pre nego što ogladnite, jer tada je već kasno i savladaće vas umor. Ako je toplo i mnogo se znojite, važno je unositi soli i minerale.
Da li planiraš neku novu avanturu na biciklu i gde bi voleo da voziš sledeće?
Sledeća mi je u planu istok Srbije. Vozio bih uz Dunav do Đerdapa, a zatim prema jugu. Leto je na izmaku, a ni vremena nema dovoljno, pa ću morati da se zadovoljim Fruškom Gorom i lokalnim turama. Ove godine sam nekoliko puta bio u Rumuniji i Mađarskoj, ali to neću ponavljati. Isto je kao vožnja po Vojvodini, a bespotrebno se cimam na graničnim prelazima.
Kakva je tvoja biciklistička oprema i kako je biraš za različite uslove vožnje?
Kada vozim drumski bicikl, koristim biciklistički dres sa umetkom, kacigu, naočare, rukavice, clipless SPD-SL patike i pedale. Taj bicikl najčešće koristim kada vozim jednodnevnu turu, jer je brz i lagan, a prtljag mi nije potreban. Turing bicikl nekada vozim bez opreme ili samo sa naočarima i kacigom. Treba se obući tako da vam bude malo hladno pre nego što krenete. Posle nekoliko kilometara biće vam taman. Letnja kiša nije problem jer se ti materijali neverovatno brzo osuše u vožnji. Koristim i gravel bicikl sa širim gumama za vožnju atarskim putevima.
Komentari