Tokom rata Nemci su nastojali da po svaku cenu osiguraju kakvu, takvu podršku i autoritet novoosnovanoj kvislinškoj vladi u Beogradu, na čelu sa izdajnikom srpskog naroda Nedićem. Upirali su se na razne načine i služili se svim sredstvima kako bi skrenuli pažnju Srba od Narodnooslobodilačkog pokreta. Uporno su radili na tome da Narodni ustanak prikažu u očima domaće i strane javnosti kao uskostranačku, avanturističku, terorističku, a u celini komunističku borbu dirigovanu neposredno iz Moskve.
Da bi postigli planirani cilj fašisti se nisu oslanjali samo na svoju uvežbanu propagandu već su pribegli novom sredstvu, nekoj vrsti „prisilnog političkog seminara“. Evo kako je sve to približno bilo izvedeno ratnih dana na teritoriji tadašnjeg novobečejskog sreza:
Dvadesetog oktobra 1941. godine uhapšeno je i sprovedeno u Novi Bečej nekoliko desetina građana iz svih mesta novobečejskog sreza, predstavnik predratnih političara, intelektualaca i imućnijih seljaka. Ovo odabiranje izvršeno je od strane organizacije Kulturbunda uz pomoć aktivista i pristalica Nedićeve „Velike Srbije“.
Svi ovi ljudi ostali su zatvoreni oko desetak dana. Za to vreme hteli, ne hteli morali su slušati „predavanja“ koja im je držao izdajnik Rada Lungulov iz Novog Bečeja, kao i drugi velikosrpski šovinisti, ljotićevci i izdajnici srpskog naroda. Teme ovih izlaganja bile su davno poznate i odnosile su se uglavnom na „svetlu i veliku misiju oca Srbije Nedića“; „o ulozi velike Srbije u spasavanju Srba od komunističke opasnosti“; „o mestu Srbije i Srba u okviru novog pokreta u Evropi“ i još niz drugih iz poznate Gebelsove kuhinje.
Zatvorenicima je bio sugerirano da pruže podršku srpskoj vladi i Nediću u sprovođenju plana „spasavanja srpstva“; da pomognu uništenju pokreta „komunističkih agenata Moskve“ stim što će im biti dužnost da nagovaraju narod, uglavnom Srbe, da komunistima po svaku cenu otkažu gostoprimstvo i bilo kakvu pomoć; da agituju kako bi Srbi prihvatili i podržali politiku generala Nedića.
Ovakva aktivnost među ovim zatvorenicima sprovedena je u prisustvu policije i istaknutih kulturbundovaca. Ovi su ovom tzv.seminaru još prvih dana dali obezbeđen karakter istakavši dobro poznatu gebelsovsku demagošku parolu: „Srbi u vašem je interesu da u Banatu vlada red i mir“ ili „Srbi vaša sudbina je u vašim rukama“.
Prilikom puštanja iz sreskog zatvora hapšenicima je stavljeno do znanja da će do kraja rata odgovarati za političko stanje u svojim mestima; odnosno da su evidentirani kao taoci i u slučaju da dođe do kakvih nereda i oružanih ispada „komunističkih bandita“, biće na prvom mestu oni pozvani na strogu odgovornost.
Ovom prilikom iz Dragutinova i Beodre bili su hapšeni sledeći meštani:
- Živa Popov, zemljoradnik, predratni Predsednik opštine na listi Udružene opozicije i član KPJ od 1939. godine,
- Milan Kovačev, zemljoradnik, predratni narodni poslanik na listi Udružene opozicije i Predsednik opštine u Beodri,
- Đura Prekajski, tehničar, aktivista Narodnooslobodilačke borbe, Jovan Isakov, student prava, aktivista NOB-a
- Petar Đuričin, krojač, predratni seoski političar,
- Radmilo Cucuć, oficir bivše jugoslovenske vojske, aktivista NOB-e,
- Dimitrije Vlahović, zemljoradnik,
- Joca Maćoš, zemljoradnik,
- Ivan Rockov, trgovački pomoćnik,
- Sredoje Manjulov, pravoslavni sveštenik, aktivista NOB-e,
- Dušan Novkov, zemljoradnik,
... i drugi.
Komentari