Za Lazara Pajića, novomiloševačkog prvoborca i komadanta dragutinovačkog partizanskog odreda neraskidivo je vezana ilegalna i kasnije borbena aktivnost ne samo u Miloševu nego i u čitavom Severnom Banatu.
Lazar Pajić, rođen je 1903. godine u Novom Miloševu (tadašnjem Dragutinovu). U svom rodnom mestu završio je osnovnu školu posle čega je ostao da radi kao zemljoradnik na posedu roditelja.
Iz perioda kada je Lazar počeo sa ileganim radom raspolažemo sa vrlo malo podataka. Smatra se da je on pristupio naprednom pokretu već tredesetih godina. Za vreme izbora 1936. godine kada je pobedila levičarski nastrojena opozicija, Lazar Pejić je već aktivno radio u ilegalnom pokretu. Krajem 1937. godine bio je primljen u Komunističku Partiju Jugoslavije. Na zboru u Kikindi gde je komunista Žarko Milankov bio biran za poslanika i gde je prvi put došlo do otvorenog sukoba između žandarmerije i partije Lazar je već imao zaduženje. U to vreme on je bio proganjan od ondašnjeg režima i u njegovoj kući sve su češći pretresi. On ipak uspeva da se uvek na vreme skloni. Aktivno učestvuje u akciji prikupljanja „Crvene pomoći“ zatvorenicima i članovima njihovih porodica.
Naposredno pre početka Drugog svetskog rata, Lazar Pajić je bio mobilisan. Nakon konačnog sloma Stare Jugoslavije, vratio se kući. Dolaskom Nemaca u njegovo rodno mesto počinju sve češće racije i on je primoran da se povuče u ilegalnost. Odlazi na svoj salaš koji od tada postaje jedna od glavnih žarišta otpora u tom kraju. U to vrememe odmah po objavi rata Nemačke Sovjetskom Savezu, partijska ćelija pod rukovodstvom Miloša Popova-Klime, donela je odluku o povlačenju svojih komunista u ilegalnost. Njegov salaš na domahu Dragutinova postao je važna baza u kojoj su se počeli sakupljati komunisti. Pored vrlo intenzivne ilegalne aktivnosti, na salašu su bili bazirani drugovi Milan Stančić, Kosta Sredojev-Šljuka, Proka Sredojev, i dr. U to vreme tu je održan i jedan skup ilegalaca na kojem je bio i Žarko Zrenjanin. Međutim, ni danas se tačno ne zna šta su na tom skupu ilegalci raspravljali i kakve su odluke doneli jer su svi učesnici toga sastanka izginuli u borbi. Zna se samo da je od tada počelo organizovanje sakupljanja oružja.
Vrlo intezivna aktivnost na salašu nije mogla ostati nezapažena od strane okupatora i njegovih doušnika. Izenanada 22. jula 1941. godine sa troje kola putnih naoružanih vojnika, salaš je opkoljen. Neprijatelj je bez sumnje bio dobro obavešten o stanju u partizanskoj bazi i ovim iznenadnim napadom očekivao je da će pohvatati veći broj ilegalaca, ali se prevario. Lazi i ostalim drugovima je ipak pošlo za rukom da se na vreme sklone. Posle ovoga svi članovi Lazine porodice bili su pohvatani.
Drugog avgusta 1941. godine, Lazar Pajić je ispalio prvi metak na okupatorsku patolu. Taj dan slave novomiloševčani kao svoju socijalističku slavu ili dan oružanog ustanka u mestu.
Septembra meseca iste godine u vreme kada je kukuruz bio spreman za branje, Okružni komitet Komunističke Partije Jugoslavije, doneo je odluku da se formira partizanski odred od partizanskih grupa iz Dragutinova, Kikinde, i Kumana. Za komandanta je postavljen Lazar Pajić, tada već iskusni ilegalac i odani borac revolucije koja je već uzimala maha. Taj novoosnovani odred naišao je kod Zrenjanina na jake neprijateljske snage i bio je razbijen. Posle ovog neuspeha borci se vraćaju u bazu. Tu ih hvata i novembar mesec u pripremama za ponovni pokušaj proboja u Srem. Međutim, u to vreme desile su se najveće provale u Miloševu. Lazar je radi bezbednosti odlučio da se probije iz blokiranog sela. Zbog toga je u toku dana otišao kod svog rođaka čija je kuća bila na domaku atara. U jednom mahu se probija i kada je već bio na slobodi Lazar Pajić se vratio po svoje oružje i pri tom pao neprijatelju u ruke.
Već u Novom Miloševu među uhapšenim komunistima Lazar Pajić je bio centralna ličnost, dugo priželjkivani plen okupatora. Bio je strahovito mučen već u samom mestu, kasnije Petrovgradu, ali ni jednu reč nije rekao okupatorima.
Lazar Pajić je hrabro umro, isto onako kao što je i živeo. Drugog januara, 1942. godine, u Kikindi steljan je i obešen zajedno sa još osmoricom komunista.
Komentari