Povod za hapšenje bila je politička aktivnost komunista u vezi sa oblasnim izborima 23. januara 1927. godine. Za te izbore režim je sprovodio izbornu kampanju u znaku diktature.

Vlasti nisu dozvolile da se u Kumanu održi nijedna konferencija ni zbor. Zabranjeno je i rasturanje legalnih izbornih proglasa. Na sve načine onemogućavano je uvođenje novih glasača iz redova poljoprivrednih radnika u biračke spiskove. Uprkos tome, partijska organizacija organizovala je rasturanje plakata NRPJ pod naslovom: „Radnom narodu varoši i sela“. Pozivali su birače na apstinenciju i bojkot izbora, jer režim nije dozvolio radnicima i seljacima da istaknu svoju kandidatsku listu.

Zbog rasturanja ovih letaka izvršeni su pretresi i hapšenja u Kumanu, Melencima i Zrenjaninu. Žandarmerijska patrola ustanovila je da je letke u Kumane doneo Čeda Čolić, učenik IV razreda gimnazije, sin Milutina Čolića, i rasturao ih po selu na dan izbora.

„Naknadnim traganjem 25. januara o. g. patrola je ustanovila da su pomenute plakate 22. januara doneli u Kumane predsednik sindikata iz Velikog Bečkereka Domonkoš Holcner i Toša Kaluđerski. Isti su, u društvu sa Nikolom Bišofom i Jovanom Bognerom, sem pomenutih plakata po selu Kumanu, rasturali razne komunističke brošure i knjige...“

Januara 28, po naređenju sreskog načelnika iz Novog Bečeja, obavljen je kućni pretres na više mesta u selu. Pronađen je razni ilegalni materijal. Tom prilikom uhapšeni su: Čeda Čolić, gimnazijalac iz Kumana, Dušan Tatić, Milutin Solarov, Laza Ćurčić, Veselin Tatić, Cveta Stančić, Đura Brančić, Svetozar Solarov, Živa Eremić, Kajica Stančić, Boža Baračkov, Milivoj Kaluđerski, Boža Ješić, ratari, i Miloš Savin, gimnazijalac. Svi su predati na nadležnost Državnom tužilaštvu u Zrenjaninu.

Prema izjavama Kumančana, tada su uhapšeni još Slavko Strajnić-Nađa, Dragić Trifunjagić, Slavko Miškov, Boško Ćurčić, Ljuba Petrović, Boško Zarić-Sikra, Voja Stančić-Laskov, Žarko Aćimov-Kalić, Lazar Brančić, Mileta Zokić, Branko Aćimov i Žarko Tatić. Posle saslušanja pušteni su, ali su stavljeni pod strogi policijski nadzor, te su bili obavezni da se svakodnevno prijavljuju opštinskoj upravi.

Kako je među uhapšenima bilo i potpisnika molbe za rad Podružnice SPRJ, organi vlasti su Podružnicu rasturili, a Dom sindikata zatvorili. I pored zabrane, Podružnica je radila još oko dve godine ilegalno.

Među uhapšenima bili su i omladinci Kajica Stančić, Dina Baračkov, Boža Ješić, Čeda Čolić i Miloš Savin, kod kojih je pronađena veća količina proglasa „Radnom narodu varoši i sela“. To je dalo povoda sreskom načelniku da izda naređenje da se zapečati i stražom obezbedi Čitaonica u kojoj su se održavali sastanci Udruženja za obrazovanje mladih ljudi.

Međutim, organizacija se ipak snašla. Milorad Odžić je, po zadatku Partije, odveo Timu Ognjenova, koji je bio postavljen da čuva zapečaćenu Čitaonicu, u obližnju kafanu i čašćavao ga sve dok Slavko Strajnić i Ljuba Petrović nisu skinuli pečate sa Čitaonice i izneli sav ilegalni materijal. Zatim su Čitaonicu ponovo zapečatili, kao da se ništa nije dogodilo. Kada je sutradan policija ušla u zgradu da izvrši pretres Čitaonice, nije mogla da pronađe ništa.

Ipak, 1. februara 1927. godine sreski načelnik zabranio je svaku delatnost Udruženja za obrazovanje mladih.

„Borba“ od 12. februara 1927. godine donosi članak pod naslovom „Progoni, hapšenja i izborna nasilja u Vojvodini“, u kome konstatuje da je na poslednjim oblasnim izborima režim istupao sa svom brutalnošću protiv radnika i seljaka. U Kumanu i Melencima uhapšena su 33 seljaka, a u Zrenjaninu još tri radnika, zbog navodne „komunističke propagande“. Međutim, pravi uzrok bio je u tome što je ogromna većina glasača apstinirala na izborima pod uticajem agitacije koju su vodili članovi Partije.

Članak se završava protestom protiv takvih i sličnih nasilja, apelom upućenim radnicima i seljacima Banata da istraju u borbi protiv režima.

Hapšenja i progoni februara 1927. godine nisu bili prepreka za dalji intenzivan rad KPJ u Kumanu. Posle partijskog savetovanja u Zrenjaninu, kome je kao delegat prisustvovao Lazar Blažić, održan je 15. marta plenum komunista u Kumanu sa ciljem da se izvrši reorganizacija i omasovljenje.

Sastanak je održan ilegalno, noću, u štali Boška Zarića-Sikre, na inicijativu i pod rukovodstvom Laze Blažića. Tom sastanku prisustvovalo je oko 20 drugova. Među njima su bili: Voja Stančić-Laskov, Dobra Gladić, Sredoje Stančić, Ljuba Petrović, Žarko Aćimov-Kalić, Boško Zarić-Sikra, Lazar Brančić, Svetozar Solarov, Vesa Tatić, Branko Vlajkov, Dušan Tatić, Boško Ćurčić, Slavko Strajnić-Bađa, Slavko Miškov, Lazar Mirčetić, Sredoje Stanisevljev i tri drugarice: Nevenka Petrović, Kova Mečkić i Milica Blažić.

Referat o organizaciji MK KPJ podneo je Lazar Blažić. Posle diskusije o radu izabran je Mesni komitet Partije sa sekretarom Lazom Blažićem. Postavljen je zadatak da se organizuju partijske ćelije sa 3–4 člana, što je i ostvareno.

Ćelije su organizovane na teritorijalnom principu, tj. svaki komunista je u svom kraju organizovao grupu drugova od kojih je mesečno prikupljao članarinu i redovno im davao ilegalnu partijsku štampu na čitanje. Sastanci MK održavani su kod Ljube Petrovića, Laze Brančića i Laze Blažića, gde su sekretari ćelija podnosili izveštaje o radu po sektorima.

Ovom novom reorganizacijom moglo je tada biti obuhvaćeno oko 100 ljudi, koji su primali i izvršavali zadatke, mada svi nisu bili članovi KPJ.

Jedan od sekretara ćelije, Boško Zarić-Sikra, seća se imena članova svoje ćelije: Racko Čolić, Svetozar Čolić, Milutin Čolić, Dobra Gladić-Uvalin, Branko Tatić, Marinko Marinkov-Kojin, Draga Stanisavljev-Andričin i Đura Aćimov-Kalić.

Proces protiv komunista juna 1927.

Zbog zlostavljanja, batinanja i maltretiranja u istražnom zatvoru, Kumančani su štrajkovali glađu od 9. do 15. aprila. Nisu primali nikakvu hranu, čak ni onu koju su im donosile porodice. Time su uspeli da im poboljšaju uslove života i odnos prema njima.

Glavna rasprava protiv uhapšenih iz Zrenjanina, Kumana i Melenaca, pod sumnjom da su članovi komunističke organizacije, počela je 9. juna 1927. godine u Okružnom sudu.

List „Torontal“ piše da je to prva rasprava na kojoj se na optuženičkoj klupi nalaze Banaćani, komunisti optuženi po članu 2 Zakona o zaštiti države, mada je i ranije bilo hapšenja pod sumnjom komunističke delatnosti. Interesantno je, piše dalje list, da najstariji optuženi ima 37 godina, četvoro imaju samo 17, a trojica gimnazista pojavili su se na raspravi sa đačkim kapama.

Citiraćemo deo materijala sa suđenja iz koga se jasno vidi držanje Kumančana pred klasnim neprijateljem.

Predsednik: „Zašto ste otišli na tajni sastanak?“

Đurica Jeremić: „Nije to bio tajni sastanak, već prijateljski sastanak. Hteli smo obrazovanjem Saveza poljoprivrednih radnika, tj. Podružnice, da popravimo položaj naših ljudi. Živimo u takvoj bedi da je za plakati...“

Slavko Strajnić iz Kumana izjavio je na suđenju da su novobečejskom Sreskom načelstvu podneli molbu za rešenje da mogu osnovati Podružnicu Saveza poljoprivrednih radnika, čije je sedište u Subotici, i da odobrenje nisu dobili. Kada je Šljapić iz Melenaca uhapšen, uhapšeni su i svi potpisnici molbe u Kumanu.

Svoje organizovanje u Podružnici smatrali su potrebnim, jer poljoprivredni radnici žive u očajnim materijalnim prilikama. U Kumanu nadnica iznosi 10 dinara, zato su želeli da na taj način poboljšaju uslove života i rada.

Uveče 10. juna 1927. godine pročitana je presuda u sali koja je bila dupke puna. Od Kumančana su osuđeni: Kajica Stančić na 30 dana zatvora i Miloš Savin na 15 dana. Ostali su, u nedostatku dokaza, pušteni.

Kada je pročitana odluka o puštanju, publika je klicala oduševljena, a ispod kaputa pojavilo se cveće crvene boje koje su bacali na oslobođene. Na vratima koja vode iz zatvora mase su dočekale zatvorenike sa ogromnim buketima crvenog cveća, pisao je „Torontal“.

Proces se u toku suđenja pretvorio u optužbu protiv režima i verno je ilustrovao bedan položaj seoskog proletarijata. Mesni komitet Partije i Sindikalno veće u Zrenjaninu pripremili su pred sudskom zgradom srdačan doček oslobođenim komunistima. Zajedno sa njima postrojili su se u kolonu i sa crvenom zastavom prodefilovali kroz centar grada.

U pratnji razdraganih drugova, žena i omladine, došli su do Radničkog doma u Ulici Nikole Tesle. Tu su ih pozdravili govorom i pozvali na svečanost, koju su održali sutradan u njihovu čast. Dirljiv je bio prijem na kome ih je dočekalo mnoštvo drugova u dvorištu Radničkog doma, a Andrija Mihajlović im je odao priznanje za hrabro držanje pred klasnim neprijateljem.

Dok je u Zrenjaninu trajalo suđenje seoskoj sirotinji zbog aktivnosti u Sindikatu poljoprivrednih radnika, Savez poljoprivrednih radnika održavao je kongres na kome su glavna pitanja u diskusiji bila: nerešeno agrarno pitanje, hapšenja i progoni seoskog proletarijata, zabrana rada Sindikata i zatvaranje sindikalnih domova. Ta pitanja razmatrana su i na trećem plenumu SPRJ u oktobru 1927. godine.

Režim je Sindikat poljoprivrednih radnika tretirao kao čisto komunističku organizaciju. To se jasno vidi u naredbi Ministarstva unutrašnjih dela od 29. jula 1927. godine, upućenoj velikom županu beogradske oblasti, u kojoj se kaže da se protiv članova SPRJ postupi po članu 15 Zakona o zaštiti države.

U rukovodstvu Crvene pomoći bio je Laza Blažić. Neki Kumančani misle da je on bio blagajnik zbog toga što je učestvovao u podeli pomoći poljoprivrednim radnicima. Međutim, jula 1927. godine došlo je do hapšenja, mada nije bila u pitanju Crvena pomoć.

U Kumanu je 13. jula 1927. godine podeljena pomoć u vrednosti od 6.350 dinara. Tu pomoć jugoslovenski radnici iz Amerike poslali su preko Nezavisnih sindikata nastradalim krajevima od poplave i nerodice.

Iz spiska se vidi da je 20 porodica dobilo pomoć od 250 do 400 dinara. Novac je doneo Andrija Mihajlović iz Zrenjanina, a podeljen je prema broju članova u porodici, bez obzira na partijsku pripadnost.

Policija je zbog toga uhapsila prvo Andriju Mihajlovića, a zatim Lazu Blažića, Ljubomira Petrovića, Boška Zarića-Sikru, Boška Ćurčića, koji su učestvovali u dodeli ove pomoći, kao i one koji su je primili. Sve su ih saslušavali u toku noći, a sutradan držali u pritvoru Opštine do večeri.

Uveče je, po ovlašćenju okružnog javnog tužioca, vođena istraga o poreklu novca, te kako su utvrdili da novac nije korišćen za predizbornu agitaciju i kortešovanje, sve pohapšene su pustili.