Sportska priča Đenđi Kirti, rođene Kiš, počinje u gimnastičkoj sali OŠ „Miloje Čiplić“, gde je ovaj sport bio veoma popularan. Četiri godine bila je nezamenjivi član školske reprezentacije, da bi u osmom razredu zaigrala rukomet za Jedinstvo, koje se u to vreme takmičilo u Kvalitetnoj ligi Vojvodine.
Međutim, sportski putevi često su nepredvidivi. Lovac na talente Laslo Makra među desetak devojčica pozvao je u kuglanu i Đenđi Kiš. Nova kuglana plenila je raskošom boja i neodoljivom muzikom, plesom kugli i čunjeva. Poput Odisejevih sirena, ti neobični zvuci potpuno su je opčinili i presudno uticali na njenu dalju sportsku karijeru.
Već prvi susret sa kuglanom bio je dovoljan da ostavi gimnastiku i rukomet i potpuno se posveti ovom sportu, koji je u to vreme u Novom Bečeju bio gotovo rezervisan samo za muškarce. Najviše ju je privlačilo to što u kuglanju sve zavisi od samog takmičara. Za svakog sportistu to je veliki izazov, a Đenđi se, kako kaže, dok su čunjevi padali, osećala čarobno. Njen prvi trener, Laslo Makra, umeo je na veoma zanimljiv način da mladim kuglašicama otkrije čari i tajne ovog sporta.
Ženski klub tada je bio tek u povoju, a ostale članice bile su mnogo starije od nje. Ipak, Đenđi im je uspešno parirala rezultatima i ubrzo postala nezamenjivi član seniorske ekipe. Za prvi tim debitovala je sa svega 13 godina.
Kugla ju je, kako sama opisuje taj period, jednostavno slušala, a čunjevi su padali kao od šale. Delovalo je kao da u ruci ima čarobni štapić, a ne kuglu tešku gotovo tri kilograma.
Prvi veliki uspesi stigli su veoma brzo. Godina 1986. bila je, po njenom mišljenju, presudna za dalji tok karijere. Na juniorskom državnom prvenstvu, održanom u Zrenjaninu, osvojila je prvo mesto sa 852 oborena čunja iz dva nastupa. U to vreme država se zvala Jugoslavija, a ovaj rezultat bio je dovoljan da dobije poziv u omladinsku reprezentaciju.
Usledio je nastup na Svetskom prvenstvu u Beču, gde je u mešovitom paru, zajedno sa Vladimirom Goljanićem iz Hrvatske, osvojila evropsku titulu. Time je za mladu Novobečejku otvoreno poglavlje velike međunarodne karijere.
Prvenstva sveta i Evrope potom su se ređala kao na filmskoj traci. Nemačka, Celje i brojna druga velika takmičenja doneli su nova iskustva i medalje. U Celju je reprezentacija Jugoslavije osvojila srebrnu medalju, a rezultati koje je Đenđi postizala na velikim međunarodnim takmičenjima nisu mogli ostati nezapaženi.
Ubrzo je stigao i poziv za nastup u seniorskoj reprezentaciji. Na B prvenstvu sveta u Pragu, jugoslovenska reprezentacija osvojila je srebrnu medalju i time obezbedila povratak u A grupu najuspešnijih svetskih selekcija.
Posebno uspešna bila je 1988. godina. Đenđi Kirti tada je osvojila juniorsku i seniorsku titulu u pojedinačnoj konkurenciji, potvrdivši da više nije samo velika nada, već i jedna od najboljih kuglašica svoje generacije.
Ipak, od svih medalja i titula, jedno takmičenje zauzima posebno mesto u njenom sećanju. To je Kup Evrope u Skoplju 2000. godine.
Upravo tada ostvario se njen mladalački san – da se popne na pobedničko postolje sa peharom u rukama, dok se vijori državna zastava i svira himna. Emocije su bile toliko snažne da suze nije mogla da zaustavi. Ni mnogo godina kasnije, kada se priseti tog trenutka, osećaj se nije promenio.
Tokom karijere osvojila je dve titule prvaka države, zlatnu medalju sa Kupa Evrope, srebrnu sa NBC kupa sa Vojvodinom iz Novog Sada, titule omladinske i seniorske prvakinje države i bezbroj drugih medalja. Kada se sve sabere, moglo bi se reći da je osvojila gotovo sve što se moglo osvojiti.
Ali sportska priča Đenđi Kirti nije se završila osvajanjem medalja. Dobila je još jednu, posebnu dimenziju kada je u sezoni u kojoj je klub slavio jubilej – tri decenije postojanja – zaigrala u istom timu sa svojom ćerkom Tindom.
I Tinda je, baš kao i njena majka, debitovala sa 13 godina.
Tako je Đenđi dobila naslednicu, pa bi mnogi možda rekli da je to pravi trenutak za odlazak. Ona, međutim, ne razmišlja na taj način. I danas veruje da za kuglanje ima još mnogo toga da pruži.
Uvek se, kaže, seti jednog takmičenja na kojem joj je rivalka bila gospođa starija od sedamdeset godina. Ako je ona mogla da se takmiči u tim godinama, onda ni za Đenđi granice još nisu blizu.
„To je dostižno, zar ne?“
Pitanje izgovoreno uz osmeh možda najbolje opisuje njen odnos prema kuglanju. Za nju godine nisu granica, već samo broj, a ljubav prema sportu ne meri se medaljama niti godinama provedenim na kuglaškim stazama.
O titulama, medaljama i rekordima može se pisati dugo. Ipak, iza svega ostaje nešto mnogo važnije – ljubav prema sportu koja traje decenijama i koja je postala deo istorije novobečejskog kuglanja.
Đenđi Kirti – jedna od najvećih sportistkinja Novog Bečeja i, s razlogom, kraljica kuglaških staza.
Komentari