Izmenjeni ekonomski uslovi i razvoj proizvodnih snaga u poljoprivredi osnovni su uzroci nestajanja salaša. Smanjenjem zemljišnog maksimuma posle Drugog svetskog rata, najpre na 20, a zatim na 10 hektara, salaši gube svoj dotadašnji značaj u proizvodnji.
Naročito je primena mehanizacije učinila ove posede lako obradivim, a povremeno dolaženje iz sela postaje dovoljno za obavljanje poslova. Brzina kojom traktor stiže do njive, kao i brži rad traktorom i odgovarajućim priključnim mašinama, omogućava uspešno i blagovremeno obavljanje poslova, uz minimalne materijalne žrtve u potrošnji nafte pri odlasku i povratku sa njive, u odnosu na ono što porodica dobija živeći u naselju.
Mali fond obradivog zemljišta u vlasništvu pojedinih domaćinstava, kao i nestanak velikih pašnjačkih površina, dovode do prestanka gajenja stoke i time izostaje i druga, ranije značajna funkcija salaša.
Uporedo sa umanjenjem značaja salaša za proizvodnju ratarskih kultura i stoke, u selu se mnogo lakše i udobnije živelo. Elektrifikacija, radio i televizija, posebno, kao i drugi električni uređaji u domaćinstvu, koji su se mogli koristiti samo u naselju gde postoji električna struja, uz lakše školovanje dece, učinili su naselja toliko primamljivima da su salašari bez tuge i žala napustili salaše i brzo se prilagodili lakšim i savremenijim uslovima života u selu. Mladi prelaze u naseljena mesta, posebno u gradove, a na salašima ostaju stariji, ali i oni koriste svaku priliku da se priključe svojoj deci, čime dolazi do naglog iščezavanja salaša.
Salaši su skoro nestali, a sa njima se gubi i tradicionalan način života vezan za njih. Njihovim nestankom, ravnica menja svoj prepoznatljiv izgled. Bez salaša, ravnica je opustela. Nije to samo lirsko, ili možda sentimentalno, raspoloženje u pitanju, već je sav naš ravničarski prostor u tom pogledu postao prazan.
Danas je na hiljade hektara zemljišta bez ptica, bez vode, osim u velikim kanalima i rekama, bez divljači, ili samo sa onoliko koliko se veštački održava, bez kamilice i drugih biljaka koje život čine sadržajnijim i punim.
Materijalno bogatstvo sveta, izgleda, sve više osiromašuje prirodu. Ekološka zagađenja degradiraju uslove življenja, a u vreme kada čovečanstvo raspolaže neizmernim potrošnim dobrima, sve više biva lišeno najelementarnijih životnih potreba: čiste i zdrave vode, čistog vazduha, mira i tišine, jednom rečju zdrave prirode, ali i ljudskog dostojanstva.
Komentari