Slabljenje diktature i političko oživljavanje
Do 1934. godine partijski rad u Kumanu postepeno je oživljavao. Sistem državne diktature nalazio se u fazi raspadanja, a pokušaj njenih nosilaca da kroz osnivanje Jugoslovenske nacionalne stranke (JNS) očuvaju vlast nije doneo očekivane rezultate. Česte promene vlada dodatno su potvrđivale duboku političku krizu šestojanuarskog režima. Od aprila 1932. do decembra 1934. godine promenjeno je čak sedam vlada, a stanje se dodatno pogoršalo nakon atentata na kralja Aleksandra u Marselju oktobra 1934. godine.
U takvim okolnostima Svetislav Hođera osnovao je u Kumanu profašističku organizaciju Borbaša. Koristeći populističke parole o brisanju seljačkih dugova, uspeo je da privuče deo politički neiskusnih i neobaveštenih seljaka. Komunisti su u početku bojkotovali ovu organizaciju, ali su krajem 1934. godine, po direktivama KPJ i uputstvima Lazara Milankova, počeli da se uključuju u njen rad kako bi delovali iznutra i suzbijali njen uticaj.
Zahvaljujući velikoj popularnosti među meštanima, komunisti su ubrzo okupili oko 800 pristalica i preuzeli vodeću ulogu u organizaciji. Pred izbore 1935. godine odigrali su ključnu ulogu u njenom slabljenju i konačnom gašenju na području novobečejskog sreza. Presudan trenutak dogodio se na Hođerinom političkom zboru u Novom Bečeju, gde je Žarko Milankov javno razotkrio njegovu demagogiju. Nakon toga Hođerin politički uticaj je naglo opao, a njegova organizacija je prestala da predstavlja značajniji faktor u srezu.
Omladina i širenje komunističkog uticaja
Početkom tridesetih godina omladinski pokret u Kumanu razvijao se pod neposrednim uticajem KPJ. Nije postojala posebna organizacija SKOJ-a, već nekoliko omladinskih grupa koje su delovale pod partijskim rukovodstvom. Njima su rukovodili Ivan Vioglavin, Mita Trifunjagić-Mića i Boža Stojanov.
Za kratko vreme omladinci su uspeli da okupe veliki broj mladih ljudi, a njihov uticaj postao je vidljiv u kulturnom, društvenom i političkom životu sela. Posebno značajnu ulogu imala je Čitaonica, koja je postala središte okupljanja omladine. U njoj su se čitale političke brošure, napredna štampa, časopisi i knjige, dok su se istovremeno održavali sastanci omladinskih grupa i članova sportskih društava.
Fudbalski klub „Jugoslavija“
Među organizacijama u kojima je omladina bila posebno aktivna nalazio se i Sportski klub „Jugoslavija“, osnovan početkom 1932. godine. Klub je okupljao grupu mladih fudbalera koji su, uprkos nedostatku opreme i finansijskih sredstava, uspevali da održavaju sportske aktivnosti.
Prva uprava izabrana je 1933. godine, a klub je ubrzo dobio zvaničnu dozvolu za rad od Sreskog načelstva. Nakon partijskih direktiva iz 1935. godine o radu komunista u legalnim organizacijama, članovi i simpatizeri KPJ organizovano su pristupali klubu. Na redovnoj skupštini uspeli su da preuzmu upravu, čime je sportska organizacija postala još jedno važno mesto političkog i društvenog delovanja omladine.
Izbori 1935. godine
Politička kriza režima dovela je do raspisivanja izbora za Narodnu skupštinu u februaru 1935. godine. Na izborima se pojavila Udružena opozicija, sastavljena od više opozicionih građanskih stranaka.
Značajnu ulogu u njenom formiranju imao je dr Dragoljub Jovanović, lider levog krila Zemljoradničke stranke. Po direktivi KPJ, komunisti su podržali Udruženu opoziciju kao sredstvo borbe protiv šestojanuarskog režima.
Na savetovanju održanom u Novom Bečeju predstavnici severnobanatskih partijskih organizacija odlučili su da podrže Milana Kovačeva iz Miloševa kao kandidata Udružene opozicije. Aktivnim radom komunisti su uspeli da pridobiju veliki broj birača za opozicioni blok.
Masovni politički zborovi
Tokom predizborne kampanje održano je više velikih zborova širom novobečejskog sreza. Komunisti su na njima javno nastupali sa zahtevima za jedinstvo radnika i seljaka, borbu protiv rata i fašizma, kao i za uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Sovjetskim Savezom.
Posebno uspešan bio je zbor održan 3. aprila 1935. godine u Kumanu, na kojem su govorili Milan Kovačev, Mirko Tomić i Žarko Milankov. Mesni komitet KPJ organizovao je i masovno prisustvo Kumančana na skupovima u Tarašu, Bečeju, Melencima i Čurugu.
Na zboru u Tarašu okupilo se nekoliko hiljada ljudi iz Kumana, Melenaca, Torde i Miloševa. Takva masovnost pokazala je snagu opozicionog pokreta u ovom delu Banata.
Dan izbora
Izbori su održani 5. maja 1935. godine. Kampanju su pratili brojni pritisci vlasti. Predstavnici JNS-a pokušavali su da kupuju glasove, pojedini birači bili su brisani iz biračkih spiskova, a službenicima je prećeno gubitkom posla ukoliko ne podrže vladinog kandidata.
Na biračkim mestima bile su raspoređene policijske i žandarmerijske snage, ali uprkos pritiscima komunisti i njihovi simpatizeri pokazali su veliku organizovanost. Glasali su grupno i javno iskazivali svoju podršku opoziciji, čime su dodatno podsticali birače.
Rezultati izbora pokazali su veliku pobedu Udružene opozicije. Milan Kovačev osvojio je većinu glasova u srezu, a u Kumanu je dobio čak 1.214 od ukupno 1.416 glasova, odnosno 85,6 odsto podrške. Vladin kandidat osvojio je svega 201 glas, dok je lista Dimitrija Ljotića dobila samo jedan glas.
Posledice izbora
Način na koji je vlada Bogoljuba Jeftića organizovala izbore dodatno je narušio njen ugled. Već mesec dana kasnije formirana je nova vlada na čelu sa Milanom Stojadinovićem i Jugoslovenskom radikalnom zajednicom (JRZ).
Tokom jeseni 1935. godine Udružena opozicija organizovala je velike političke zborove u Kikindi i Zrenjaninu. Kumančani su na njih odlazili organizovano, u desetinama, pa čak i stotinama kola, noseći transparente sa parolama:
- „Živeo Narodni front slobode“
- „Živela Udružena opozicija“
- „Borba protiv rata i fašizma“
- „Živela sloboda naroda“
- „Amnestija političkim krivcima“
- „Tražimo savez sa Sovjetskim Savezom“
Na zborovima su govorili dr Dragoljub Jovanović, Mirko Tomić, Žarko Milankov i drugi predstavnici opozicije. Posebno su zapaženi bili govori Žarka Milankova, koji je energično istupao protiv fašizma, za političke slobode i društvene promene.
Veliki skup u Zrenjaninu 10. novembra 1935. godine predstavljao je vrhunac opozicionih aktivnosti u ovom kraju. Hiljade ljudi iz grada i okolnih sela okupile su se na Žitnom trgu, potvrđujući rastuće nezadovoljstvo postojećim režimom i jačanje opozicionog pokreta u Banatu.
Fotografija: Milica Blažić, član KPJ od 1927. godine. Izvedena pred sud zbog širenja komunističke propagande i osnivanja ilegalne organizacije KPJ u Velikim Livadama.
Komentari