Prvi skupštinski izbori za Konstituantu raspisani su tek dve godine posle ujedinjenja, kada je buržoazija smatrala da je postigla određenu međunarodnu i unutrašnju konsolidaciju. Da bi se osigurala na izborima, nije dozvoljavala ni elementarna građanska prava u oblastima bivše Austro-Ugarske: slobodu zbora i dogovora.
Održavala je na snazi vanredne mere protiv komunista i uvodila nove, a izbornim zakonom nije davala izborno pravo pripadnicima neslovenskih nacionalnih manjina. Vlast je zabranjivala komunističke zborove, ometala agitaciju pleneći letke, hapseći agitatore, govornike, pa čak i poslaničke kandidate.
Policija je, po naredbi sreskog načelnika iz Novog Bečeja, pohapsila 14 drugova iz Melenaca koji su hteli da idu na zbor u Kumane. U zatvoru ih je tukla, tako da je Mojsin ogluveo od šamara — piše „Radnički list“.
Sreski načelnik u Novom Bečeju piše u izveštaju da u Kumanu „ima također jedna količina komunista. Ko im je vođa ne može da se dokuči, jer taje i jedan drugog neće da izdaju. No nisu opasni, a čim bude žandarmerijska stanica u selu i to će nestati“.
Na putu za Kikindu, Vlada Marković je svratio 14. oktobra u Novi Bečej kod sreskog načelnika Krstića da bi dobio dozvolu za održavanje predizbornih konferencija u novobečejskom srezu. Znajući da je Marković komunista, načelnik mu odgovori: „Bogami, to ne može, komunistima je još pre šest meseci zabranjeno održavanje zborova i konferencija“. Ipak, na kraju je obećao da će o tome porazgovarati sa velikim županom. Veliki župan — vladin komesar torontalske županije, u raspisu pov. br. 41 od 30. X 1920. godine, daje uputstva da se zborovi KPJ mogu dozvoljavati, ali strogo kontrolisati.
Pod rukovodstvom Ljubomira Čolića, Mesna organizacija KPJ uspešno je sprovela akciju prikupljanja priloga za „Radnički list“, koji je na taj način pokušavao da pokrije nedostatak finansijskih sredstava. Oko stotinu primeraka „Radničkog lista“ rasturalo se tada u Kumanu. Akcija je dobro uspela i bila očit primer solidarnosti proletarijata. „Radnički list“ je u broju 36 od 20. juna 1920. godine doneo, pod naslovom „Crvena kontribucija“, deo spiska prilagača iz Kumana: Dušan Petrović 10 kruna, Panta Santovac 8 kruna, Pera Dragin 2 krune, Žarko Strajnić 2 krune i Živa Darabuc 4 krune.
U pripremama za parlamentarne izbore 17. oktobra 1920. godine održana je Oblasna konferencija KPJ u prisustvu 31 delegata iz 12 organizacija. Kumane je zastupao Ljubomir Čolić, koji je i predsedavao. Na konferenciji je odlučeno koja će se mesta odrediti za izborne agitacione centre i kako će se prikupljati novac za izborni fond.
Uprkos vlasti, u Kumanu je održan masovni agitacioni zbor na kome su govorili poslanički kandidati sa liste KPJ: Vlada Marković i Nikola Kovačević. Njihov zamenik na listi bio je Ljubomir Čolić.
U izbornom okrugu Veliki Bečkerek – Velika Kikinda, kome je pripadalo i Kumane, bilo je istaknuto šest kandidatskih lista. Istakli su ih: radikali, demokrati, Vanstranačko kolo (blok), komunisti, socijaldemokrati i zemljoradnici.
Koliko su se komunisti angažovali u ovoj predizbornoj aktivnosti najbolje govore rezultati izbora u Kumanu. U biračke spiskove bilo je upisano 1.440 birača, a glasalo je 1.085, ili 73,90%. Od toga je 107 glasova dobio radikalski kandidat, 55 demokratski, 12 Vanstranački blok, 21 Zemljoradnička stranka, dok su komunisti dobili 876 glasova, odnosno preko 80%. Za poslanike su izabrani komunisti: Vlada Marković, novinar, i Nikola Kovačević, sarački radnik, obojica iz Novog Sada. Povodom pobede komunista na izborima, na kojima su u Vojvodini dobili šest poslanika, „Radnički list“ donosi napis „Crvena mesta u Vojvodini“, među kojima je i Kumane.
U izveštaju poglavara Tajnog redarstva za torontalsku županiju o proteklim izborima konstatuje se da je komunizam ovladao u nekim mestima Banata, i to u čisto srpskim selima. „Razlozi tome su što u istim selima opštinski poglavar drži neke pandure koji po noći vrše neku policijsku dužnost, čuvaju selo, a isti panduri su pravi komunisti. Te su tako sa svojim seljacima, poznanicima i prijateljima zajedno komunizirali, sve dotle dok jednom masa nije uzela otvoren teror i, uz komunističke agitatore, otvoreno i javno stupila u komunizam. U istim selima ima podosta i vojnih begunaca (zeleni kadar) koje isto svi opštinski panduri i plajaši štite. Na primer, traži li se jedan vojni begunac, žandarmerija nije u stanju da ih pohvata, pošto plajaši već unapred dostave traženom da se ima skloniti“.
Posle pobede komunista na izborima, a u vezi sa naredbama Ministarstva unutrašnjih dela, pri Sreskom načelstvu u Novom Bečeju ustrojena je „crna knjiga“ u koju su uvodili imena komunista i njihovih simpatizera. Tim ljudima sreski načelnik nije izdavao dozvole za rad niti radničke knjižice.
Komentari