Mladi komunista Jovan Veselinov prve političke osnove stekao je u organizaciji KPJ u Kumanu. Zaposlio se najpre u fabrici Vlade Ilića u Beogradu, a 1926. godine i u Sartid u Smederevu. Rad u industriji omogućio mu je da se aktivno uključi u borbu industrijskog proletarijata, gde je ubrzo bio zapažen.
Od 17. do 22. maja 1926. godine u Beču je održan Treći kongres Komunistička partija Jugoslavije, koji se, između ostalog, bavio agrarnim i seljačkim pitanjem. Delegat iz Kumana bio je Laza Blažić, izabran na oblasnoj konferenciji u Zrenjaninu. Kongres je održan u vreme žestokih frakcionaških sukoba unutar Partije.
Povod za hapšenje bila je politička aktivnost komunista u vezi sa oblasnim izborima 23. januara 1927. godine. Za te izbore režim je sprovodio izbornu kampanju u znaku diktature.
Povodom parlamentarnih izbora 1927. godine, partijska organizacija u Kumanu nastavila je političku aktivnost uprkos progonima i hapšenjima. Tako je 2. avgusta održan veliki politički zbor na kojem su govorili Nikola Kovačević iz Beograda i Zdravko Granić iz Melenaca.
Tokom 1927. i 1928. godine Mesni komitet Partije u Kumanu razvio je široku političku delatnost ne samo u svom mestu, već je pružao pomoć i partijskim organizacijama u okolnim sredinama – Zrenjaninu, Velikim Livadama, Novom Bečeju i Melencima. U predizbornim kampanjama pomagao je organizovanje političkih zborova i rasturanje propagandnog materijala.
Do 1934. godine partijski rad u Kumanu postepeno je oživljavao. Sistem državne diktature nalazio se u fazi raspadanja, a pokušaj njenih nosilaca da kroz osnivanje Jugoslovenske nacionalne stranke (JNS) očuvaju vlast nije doneo očekivane rezultate. Česte promene vlada dodatno su potvrđivale duboku političku krizu šestojanuarskog režima. Od aprila 1932. do decembra 1934. godine promenjeno je čak sedam vlada, a stanje se dodatno pogoršalo nakon atentata na kralja Aleksandra u Marselju oktobra 1934. godine.
