Odbrana od poplave, odnosno prihvatanje spoljnih voda, ostvaruje se kroz poboljšanje uslova odbrane na vodotocima koje preseče državna granica, odnosno onih koji dolaze iz Rumunije. Ti vodotoci su Zlatica, Begej, Tamiš i ostali, koji imaju izgrađene nasipe, a pre izgradnje Magistralnih kanala imali su ozbiljne probleme u odbrani od poplava.
Sada, kada je osnovna kanalska mreža izgrađena, režim visokih voda se pozitivno menja, jer se one prihvataju iz pomenutih kanalizovanih vodotoka i preko naših sistema kanala i ustava odvode dalje u Tisu i Dunav.
Na našem području, pored Zlatice, u funkciji odbrane od poplave nalazi se i Kikindski kanal i deo Magistralnog kanala.
Postoje i druge funkcije osnovne kanalske mreže koje će kasnije naći svoje mesto u eksploataciji kanala.
Tako je osnovna kanalska mreža Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav (DTD) preuzela zadatak osnovnog uređenja voda, što omogućava pun razvoj i korišćenje svih privrednih potencijala.
Osnovnu kanalsku mrežu čine njeni objekti, tj. kanali i hidroobjekti, a hidroobjekti su brane, ustave, prevodnice, pumpe i drugi manji prateći objekti.
Objekte OKM-a na našem području čine:
- deo Magistralnog kanala (kanal Banatska Palanka – Novi Bečej),
- deo Kikindskog kanala, i
- hidročvor u Novom Bečeju, gde su locirani veliki hidroobjekti: brana na Tisi, vodozahvatna ustava i kanalska prevodnica.
O ovim objektima i ostvarenim funkcijama osnovne kanalske mreže biće više reči u kasnijem izlaganju.
Danas, kada su nasipi i kanali od nekadašnje vizije postali stvarnost, i kada su kanali postali sistem sa svestranim namenama i mogućnostima – sistem kojim se može upravljati i čija se voda može koristiti za sve one koji su u njenom okruženju – ostvarene su davnašnje težnje ljudi na ovim prostorima da bolje i bezbednije žive i stvaraju.
Otuda potiče ideja o izgradnji Hidrosistema DTD kao davne vizije, koja je u naše vreme postala stvarnost. O tome je mislio i na tome radio tvorac ideje o izgradnji Hidrosistema DTD, inženjer Nikola Mirkov, kao i oni koji su nastavili njegov rad.
Nikola Mirkov, idejni tvorac Hidrosistema DTD, ukazao je na ogromno potencijalno bogatstvo nekadašnjeg Panonskog mora. Uvideo je da su poplave veliko zlo, a suše još veće. Ceo njegov život bio je posvećen borbi protiv tog zla, sa ogromnim optimizmom i verom u svoje ideje.
Vojvodina, sa izrazito kontinentalnom klimom i okolnostima sukoba hladnih i vlažnih struja s Atlantika i žarkih, suvih iz Afrike, uslovljava stalnu i opaku smenu vlažnih i sušnih godina. Tako je zemlju jedne godine trebalo navodnjavati, a iduće godine sa njenih obrađenih njiva odvoditi višak vode koji preti da bude fatalan za poljoprivredu.
Statistički gledano, od 100 godina u Vojvodini, 51 bila je sušna, 32 su donosila ljudima nevolje od poplava, a samo 17 godina bilo je povoljno za poljoprivredu.
Od velikih rečnih (spoljnih) voda neposredno je bilo ugroženo 660 hiljada hektara zemljišta koje je još pre 200 godina bilo pod stalnim močvarama. Pored poplava, nekada veće štete nanose podzemne i vode od atmosferskih padavina (unutrašnje vode) koje ugrožavaju oko 1,5 miliona hektara u Vojvodini.
Tako velike štete naterale su čoveka na radikalan potez, kako bi se oslobodio zavisnosti od vodene stihije i njene rušilačke snage. Zato je trebalo učiniti ono što priroda nije – stvoriti nasipe, kanale, regulisati i napraviti reku koja će odvodnjavati i navodnjavati, koja će slušati čoveka i čije vode neće nanositi štetu.
Za realizaciju jednog tako velikog poduhvata, kao što se desio u vodoprivredi, bilo je potrebno ogromno iskustvo i znanje, istorijski uslovi i timovi stručnjaka koji su tokom tridesetogodišnjeg rada stvarani za jednu celovitu ideju.
Ono što je kod nas stvarano odnosi se i na aktivnost vodoprivredne organizacije „Gornji Banat” sa sedištem u Kikindi, u periodu od 1963. do 1995. godine, s tim da je do 1978. godine u njenom sastavu bila i Osnovna kanalska mreža, čija je radna jedinica bila u Novom Bečeju.
Opšta je ocena da je ovaj period bio period ekspanzije u svim oblastima vodoprivrede, kada se radilo i gradilo na velikom prostoru i u velikom obimu. Period od sredine šezdesetih do kraja sedamdesetih godina može se upisati zlatnim slovima u analima vodoprivrede.
U tom periodu sanirani su svi tiski i dunavski nasipi, rešeno je odvodnjavanje izgradnjom moćnih sistema za evakuaciju suvišnih voda, i izgrađena je osnovna kanalska mreža sa velikim kanalima i hidroobjektima.
Tako je nastao Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav.
U proteklom periodu, od 1963. do 1995. godine, direktori Vodoprivredne organizacije u Kikindi bili su: Gavrić Milan, dipl. inž., Bubalo Jovan, dipl. pravnik, Micković Stevan, dipl. inž., Milošević Stanoje, dipl. inž. i Medarević Stevan, dipl. inž.
Tehničko osoblje na terenu činili su: Popović Vasa, građ. inž., i tehničari Aćimović Dušan, Vrebalov Ivan u Novom Bečeju, kao i Belić Svetozar i Maćaš Borislav u Novom Miloševu.
Delegati u organima samoupravljanja, koji su nesebično pomagali izgradnju sistema za odvodnjavanje, bili su: Popov Radovan, dipl. inž., Neatnica Stevan, dipl. inž. iz Novog Miloševa, Kontrić Jovan, dipl. inž. iz Kumana i drugi.
U Melioracionoj zajednici za letnji nasip „Ljutovo” poslove je vodila Mesna zajednica iz Novog Bečeja, na čelu sa Mihajlom Peskarom, dok je stručne poslove vodio Vasa Popović, građ. inž.
Na čelu upravnih organa bili su aktivisti: Vaščić Đura, Marčićev Veselin, Garčev Branko, Koledin Obrad i drugi ugledni poljoprivrednici iz Novog Bečeja, koji su imali svoju zemlju u toj rudini.
Komentari