Tokom sledeće godine „Dom staraca“ je nastavio sa radom, finansiran sredstvima pokrajinskih organa vlasti, a njegova zvanična registracija usledila je 10. februara 1949. godine. Kao osnivač se pojavlјuje Izvršno veće Autonomne pokrajine Vojvodine.10
Sledeće, 1950. godine, na lokaciji Milošev put br. 8, Begejski srez je osnovao Dom za maloumne žene (psihijatrija za žene) i uredio zgradu za te potrebe. To je kasnije postalo tzv. drugo odelјenje.11
Mesečni izveštaj iz 1950. godine pokazuje da je bilo šest zaposlenih radnika i oko 50 korisnika, većinom starijih od 40 godina.12
Prvog dana 1951. godine Dom staraca i Dom za maloumne žene spojeni su u jednu ustanovu: Dom starih i iznemoglih. Nјen osnivač i finansijer je bio Srez Potiski sa sedištem u Novom Bečeju. Ova ustanova je imala dva odelјenja - objekti ranijeg Doma staraca i objekti za zbrinjavanje „maloumnih žena“, pri čemu su ovi drugi bili u veoma lošem stanju.13
U prvih nekoliko godina Dom starih i iznemoglih je finansiran isklјučivo sredstvima iz sreskog budžeta, da bi se maja 1955. godine, nakon donošenja Zakona o socijalnim ustanovama, prešlo na samofinansiranje iz sopstvenih prihoda. Dom se tada potpuno osamostalio. U to vreme Ustanova se zvala „Dom za stare i penzionere“. Ova mera je donekle popravila materijalni položaj ustanove, ali, na drugoj strani, opao je broj korisnika, jer su od tada smeštaj i boravak korisnici sami finansirali, odnosno, njihove porodice. Osim pomenutih, prihodi su dolazili i od prodaje proizvoda sa ekonomije, kao i od donacija.14
Krajem maja 1955, Potiski srez je doneo rešenje o osnivanju ustanove, istog imena, ali na bazi novih zakonskih rešenja. Upravnik Doma je bila Mila Isakov, a imenovan je i Upravni odbor od sedam članova. Dom se tih godina suočavao sa velikim materijalnim teškoćama. Za smeštaj korisnika, među kojima je bio veliki broj nepokretnih, upotreblјavani su drveni kreveti sa slamaricama, postojali su problemi sa vodosnabdevanjem... tako da je „ustanova odavala sliku jedne vrlo slabo opremlјene kuće“.15
Međutim, kakvi su bili međulјudski odnosi zaposlenih i korisnika možemo da naslutimo iz sećanja Ljilјane Panić - Like, ćerke upravnice Mile Isakov, koja je svoje detinjstvo, u velikoj meri, provodila i u Domu.
„Cela ustanova je funkcionisala kao jedna velika složna i međusobno povezana porodica. Bez obzira na zakonsku regulativu, osoblјe nije u stvarnosti imalo neko određeno radno vreme i zvanje. Štićenike su samoorganizovano pazili i van radnog vremena zaposlenih: obilascima i dežurstvima.
Taj prvi kolektiv žena su bile: tetka Julka, tetka Marija, mala Milena, velika Milena, tetka Kosa, tetka Jelena, tetka Novka. Skoro sve su bile samohrane majke i učesnice NOR-a. Muževi su ili poginuli, ili umrli u nacističkim logorima. Julka je sa sinom stanovala na psihijatriji za žene. Ona je uz redovne poslove bila i domar.
One su obavlјale Sizifov posao u Domu, uvek sa osmehom i lјubazno, sa spremnim ramenom za plakanje, utehu i maženje. Imali su izraženu čovečnost i volјu da pomognu bližnjima. Sve su bile politički aktivne. Pošto se tada često konferisalo do kasno u noć, mnogo puta su sa partijskih sastanaka direktno odlazile na posao. Trebalo je nahraniti korisnike i pružiti pomoć bolesnima.
Svake nedelјe je po jedna bila zadužena da dežura kod korisnika i pazi na decu zaposlenih. Baka servisi su bili retki, a obdaništa nisu postojala, te su nas dežurne mame čuvale, hranile, kupale i proveravale domaće zadatke onih koji su išli u školu. Niko nije smeo da bude loš đak, ili ne daj Bože neuredan.
Opisala bih taj prvi kolektiv mama, kako sam ih zvala, kao i ostatak zaposlenih, prema sećanju:
Tetka Ilonka je bila medicinski radnik, požrtvovana i vredna gospođa.
Milorad Pločić, administrativni radnik, odmeren i strog.
Tetka Julka je jedna od najranije zaposlenih radnica. Imala je sina Đuriku. Stanovali su u stanu za domara na psihijatriji. Čitav svoj radni vek je provela u domu. Bila je topla i snažna žena, brza i vredna.
Tetka Marija je imala troje dece. Jedna od naših mama. Obavlјala je poslove magacinera. Bila je dobroćudna i draga gomboca.
Mala Milena - ’Nena’ je imala sina Duška u vojnoj školi. Preživela je logor smrti u Nemačkoj, zahvalјujući tome što su na njoj eksperimentisali. Bila je džepno izdanje ženice. Vedra i živahna, mada je povremeno bila tamo negde daleko. Tada je niko nije dirao, samo su je diskretno čuvali. Bila je težak dijabetičar, ali i borac. Znala je da se u pojedinim situacijama i opasnim razgovorima (uglavnom provokativnim) naroguši i isprsi da su svi rikvercirali. Ona nije galamila, ali su njene reči odzvanjale glasno i jasno kao gong.
Velika Milena - ’Nena’ je bila izvanredna kuvarica. Odmerena, ćutlјiva, stroga, lepa i gospodstvenih manira. Kada ona kaže ’e, tako ne može!’, niko od rukovodilaca iz raznih upravnih odbora spolјa i iznutra nije više raspravlјao, niti mudrovao. Nјene sugestije su uglavnom bile ispravne što se hranjenja tiče, pa su i usvajane. Iza stroge fasade se krilo toplo lјudsko stvorenje, uvek spremno da diskretno pritekne u pomoć onima kojima je to potrebno. Imala je dva sina. Volela je da joj deca pevaju, a mi smo to jedva čekali.
Tetka Novka je takođe bila džepno izdanje ženice uvek spremne za šalu. Vodila je vešeraj i šivenje. Imala je porodicu sa dvoje dece. Kasnije se odselila iz Novog Bečeja.
Tetka Bogdanka je došla na radno mesto tetka Novke. Bila je profesionalni krojač i ona je postala jedna od mama.
Tetka Kosa - Bila je odmerena, lepa i krupna žena, fizički veoma snažna. Radila je sa tetka Julkom na psihijatriji.
Tetka Jelena je radila u kuhinji sa velikom Nenom. Imala je tri ćerke. Ona je bila moja posebna mama. Volela je da se igra sa nama decom (žmurke, ćorave bake, trči maca oko tebe). Kada je ona bila dežurna svi maleni smo išli kod nje kući i tamo često spavali.
Sada bih rekla par reči o korisnicima doma kojih se sećam kao posebnih.
Kuka - malena žustra ženica. Vredna, gluvonema, a pismena. Izvanredno je čitala sa usana i odgovarala znacima ili pišući.
Mari-neni - starija dama veoma obrazovana, teško pokretna. Imala je ćerku u Americi i nikoga više. Bila je tiha, dostojanstvena i edukativna.
10 Arhiva Ustanove, Izveštaj o radu o Doma za stare i penzionere u Novom Bečeju za period od 1955. do 1965. godine
11 Isto; Ljilјana Panić - Lika, rukopis
12 Arhiva Ustanove, Izveštaj o radu Doma za smeštaj duševno obolepih lica „Sveti Vasilije Ostroški - Čudotvorac“ za 2017.
13 Arhiva Ustanove, Izveštaj o radu ... za period od 1955. do 1965. godine; Dragan Džigurski, nav delo, str. 14
14 Arhiva Ustanove, Izveštaj o radu... za period od 1955. do 1965. godine
15 Isto
Komentari