Zaključci o istoriji plivanja i vaterpola u Novom Bečeju: razvoj, usponi i gašenje sporta

1. Osnivači i nosioci razvoja

Plivanje i vaterpolo u Novom Bečeju osnovali su i tokom više decenija održavali ljudi koji su bili iskreno zaljubljeni u Tisu, entuzijasti, humanisti i ljubitelji sportova na vodi.

Takvi su bili i rukovodioci različitih klubova i sekcija: Zigler Maks, Rada Aćimov – „Bakar“, M. Nešić, R. Ivanić, J. Rauški, Vladimir Davidović, Dušan Tikvić i M. Kiselički.

Najznačajniji osnivači i organizatori sportova na vodi bili su: Oto Kinezl, Imre Kelemen, braća Sauer, Stevan Kiurski, Branislav Kiselički, Imre Farkaš, braća Ivanić, braća Kiselički, braća Marić, braća Berbakov.
Najistaknutiji među njima bili su: Imre Kelemen, Branislav Kiselički, Stevan Kiurski, Radomir Ivanić, Milorad Berbakov, Vladimir Davidović, Milorad Kiselički i Zlatoje Marić.

2. Najznačajniji učesnici

Plivačice

Ilona Šafranj, Roza Šafranj, Smilja Mlešev, Mandika Gulović, Olga Marticki, Lj. Padežanin, Nada Ćeremov, B. Boberić, Nada Aracki, Mira Glumac, M. Stajić, Dubravka Nešović, A. Bukinac, J. Bukinac, Mirjana Stajić, Olivera Tolmačev, Nada Vukčević, Marica Štebkić, Smilja Lazarević, Beba Beljuc, Vera Stambolić, D. Stambolić, Cica Dragić i Smilja Dobožanov.

Plivači i vaterpolisti

(velika lista zadržana u celini, ali sređena i formatirana radi preglednosti)

Flahbart Tihomir, Oto Kinezl, Karolj Kelemen, Imre Kelemen, Ivan Veljača, Bela Hafner, Pavle Sauer, Jovan Sauer, Sendi, Bogdan Janković, Šaca Krstić, Herman Bergl, Aleksandar Bergl, Đerđ Brikner, K. Vukov, Aleksandar Gulović, Radomir Ivanić, Dušan Ivanić, Stevan Kiurski, Branislav Kiselički, Aleksandar Marčić, Vasa Nićin, Milan Nićin, Zvonko Tolmačev, Imre Farkaš, Bela Hafner, Feri Rigo, Janković Pibika, Dušan Cvejin, Sava Ivanić, Branislav Vojnov, Vladimir Davidović, Antal Šari, Milivoje Marić, Stojan Tašin, N. Novikov, Zlatoje Marić, Sava Petraški, Ivan Kovačev, M. Matić, Milorad Berbakov, Tomislav Acković, Karlo Štaud, Aca Krivošija, Živorad Berbakov, M. Gurjanov, M. Jakšić, P. Merkulov, Ivan Glavaški, Bata Bođul, Lacika Kiš, S. Mićin, Srđan Mašić, Dušan Rakić, Ilija Kovačev, Nebojša Vlaškalić, Miša Vrebalov, Stevan Jager, Zoran Mamula, Dragan Jovanović, Hajdu Karči.

Najbolji među njima, u svojim generacijama, bili su: Karolj Kelemen, Stevan Kiurski i Sava Ivanić.

3. Treneri

Kvalifikovani treneri:

Herman Bergl, Stevan Kiurski, Radomir Ivanić, Sava Ivanić, Tomislav Acković.

Amateri:

Karolj Kelemen, Stevan Kiurski, Milorad Berbakov, Vladimir Davidović, Ivan Jagodić.

4. Uspesi i padovi kroz vreme

Razvoj plivanja i vaterpola u Novom Bečeju tokom 60 godina imao je velike uspone i padove.

Najveći uspesi ostvareni su:

• 1934–1935.
• 1942–1943.
• 1949–1963.

U periodu 1949–1963. uspon je trajao do 1954, zatim je usledio pad do 1959, a potom najveći uspon do kraja 1963. godine. Nakon toga sledi potpuni prestanak stručnog i sistematskog rada.

Najviši sportski domet: ulazak u Republičku ligu 1959.
Najbolji rezultat: 2. mesto u Republičkoj ligi 1962.

Najbolja vaterpolo ekipa bila je sastavljena od:
S. Ivanić, Ž. Berbakov, M. Kiselički, Z. Marić, I. Kovačević, M. Matić, P. Sauer, P. Fa i I. Glavaški.

Negovanje plivanja prestaje 1958. godine. Do tada su najbolji plivači bili: I. Kelemen, S. Kiurski, O. Tolmačev, S. Ivanić i N. Vukčević.

5. Fatalna greška – premeštanje sportova na Banju

Zbog nemogućnosti da se na Tisi izgradi igralište po propisima, odlučeno je da se vaterpolo premesti na Banju. Ova odluka bila je kobna.

• Nije bilo publike.
• Deca i omladina nisu želeli da treniraju u tom ambijentu.
• Meštani tog dela grada nisu plivali niti posećivali Banju.
• Banja je bila zapušten prostor, korišćen kao deponija.

Ova odluka izazvala je nagli pad i konačno gašenje sportova na vodi.

6. Uticaj društvenog i političkog okruženja

Gašenje sportova bilo je pre svega posledica negativnog stava političke elite i društvene sredine.
Najbolji sportisti napustili su Novi Bečej ili su se povukli iz sporta.

7. Istorijska uloga sportova na vodi

Plivanje i vaterpolo imali su ogroman značaj za Novi Bečej – ne samo sportski, već i društveni i kulturni. U prvom periodu razvoja predstavljali su deo opšte kulture, humanosti i društvenog angažmana.

Nažalost, zbog nedostatka podrške, ovi sportovi nisu mogli ući u savremenu fazu razvoja i 1991. godine nestaju sa društvene scene.

8. Širi pogled na sport i čoveka

Autor naglašava da se sport udaljio od svoje humane i prirodne svrhe.
Moderna sportista postaje „moderni gladijator“ u sistemu gde dominira novac, dok se prirodni principi fizičke kulture zapostavljaju.

Ističe se da:

• današnji vrhunski sport nije u skladu sa prirodnim potrebama čoveka,
• gubi se njegova humanost, razigranost i svrha,
• savremeni svet vodi čoveka u sukob sa prirodom, što kroz istoriju dovodi do katastrofa,
• Priroda ostaje jedini zakonodavac, i svako narušavanje njenih zakona vodi ka posledicama.

Zaključna poruka:
Sport bi trebalo vratiti svojim izvornim postulatima – humanosti, prirodnosti i meri.