Veslanje, nekada veoma popularna i omiljena veština pre rata, tokom okupacije nije se praktikovalo, jer je okupator zabranio građanima da poseduju čamce na Tisi. Dozvolu za držanje i vožnju čamaca imali su samo profesionalni ribari, kojih je bilo tek nekoliko.
U to vreme, „Kućica“ na obali Tise postala je, naročito leti, ne samo centar sportskih, već i društvenih aktivnosti u Novom Bečeju. Kada je vreme bilo lepo, tu se okupljala novobečejska elita. Vodile su se rasprave o raznim temama — osim političkih. Često su se pominjali Hegel i Karl Marks, ali isključivo u kontekstu logičkog mišljenja, opšte logike i filozofije. Glavni pokretač tih diskusija bio je student Mita Pivnički.
Pored filozofskih razgovora, okupljeni su igrali šah, domine i mice — ali ne i karte. Najistaknutiji šahista bio je Janošević, koji je kasnije postao jugoslovenski velemajstor.
Mita Pivnički, poznat po nadimku Maks, dobio ga je po junaku jednog stripa — superintelektualcu koji je znao sve i svašta. Sličnost između Pivničkog i stripa bila je toliko izražena da se činilo kao da je autor junaka imao upravo njega za uzor. Bio je gospodskog držanja, nosio naočare, anemičan i mršav mladić. Tada je bio student na prekinutim studijama, koje je kasnije završio, postavši lekar. Radio je u Sarajevu, a potom se preselio u Kanadu. Njegova ćerka se tamo udala za čoveka koji će kasnije postati predsednik Kanade, dok je ona postala prva dama. Mita je bio veliki dobrotvor Srpske pravoslavne crkve, pa je, po sopstvenoj želji, sahranjen zajedno sa suprugom u porti manastira Presvete Bogorodice na obali Tise u Novom Bečeju.
Osim intelektualaca, kod „Kućice“ su se okupljali i crnoberzijanci, koji su kontrolisali trgovinu i promet deficitarnih proizvoda, kao i ilegalci, obaveštajci, kontraobaveštajci, propagatori, varalice i kockari. Tokom svih letnjih meseci okupacije, „Kućica“ je bila središte društvenog života u Novom Bečeju.
Ilegalci su bili članovi KPJ koji su delovali na okupiranim teritorijama. U Vojvodini su se skrivali po gradovima i selima, ali i na mnogobrojnim salašima u pustim krajevima. Za vezu s njima bili su zaduženi skojevci — pripadnici Saveza komunističke omladine Jugoslavije. Moja starija braća su bila skojevci: Duša je održavao veze sa salašima u okolini Novog Bečeja sa banatske strane, dok je Braša, rođen u Nadalju i poznat u bačkom kraju, bio zadužen za drugu obalu.
Da bi izvršavao zadatke, morao je noću da prelazi granicu na Tisi, pa je često bio odsutan i po nekoliko dana. KPJ je, radi ostvarenja svojih ciljeva, ponekad uključivala i decu — često nesvesno. Sećam se kako sam i ja bio iskorišćen u tu svrhu. Jednog letnjeg dana 1943. godine, posle treninga kod „Kućice“, prišla mi je Olga Marticki i rekla da u sredu idem na takmičenje u Petrovgrad. Kada sam je pitao idem li sam, odgovorila je: „Ti si najbolji.“
Obavestio sam svog babu, koji mi je odobrio odlazak. Kada smo stigli na plivalište kod „Brankovana“, tamo je bilo tek nekoliko plivača — staze nisu bile postavljene. Olgica je otišla „da se raspita“ i ubrzo se vratila rekavši da je takmičenje otkazano, pa da treniram sa ostalima dok ona ne dođe po mene. Vratila se oko podneva, i zajedno smo popodnevnim vozom stigli u Novi Bečej. Kada sam babu ispričao šta se dogodilo, pobesneo je: hteo je da se obračuna sa mojom braćom, vičući:
„Nije vam dosta što ste svoje glave stavili u torbu, nego biste i Savinu!“
Što se tiče društveno-sportskog života u Novom Bečeju tokom okupacije, on se odvijao upravo onako kako je opisano. Sportskih takmičenja nije bilo sve do kraja leta 1943. godine, kada se dogodilo pravo čudo — organizovan je Veliki plivački dan.
Glavni organizator bila je Plivačka sekcija SK „Zvezda“ iz Novog Bečeja, koja je uspela da zainteresuje Plivački klub „BOB“ iz Beograda. Za tu priliku, na obali Tise kod „Kućice“ improvizovano je plivalište dužine 25 metara, sa četiri staze. Kao start i okretište služile su dve dereglije za prevoz peska.
Posle plivačkog programa, unutrašnje staze su uklonjene, a bočne su sa dereglijama označavale teren za vaterpolo. U taj prostor ubačena su dva gola, privezana za dereglije, i utakmica je mogla da počne.
Plivački program obuhvatao je sledeće discipline:
- 200 m i 50 m slobodno
- 50 m prsno
- 50 m leđno
- štafetno plivanje 4x50 m slobodno
- štafetno plivanje 4x50 m mešovito
Žene su imale isti program, osim discipline na 200 metara i štafetnog plivanja. Takmičenje je održano u dva dela — prepodnevnom i popodnevnom, a sačuvani su i rezultati sa trka.
Takmičenje su svečano otvorili predstavnici „BOB“-a, Đorđe Paljić, i „Zvezde“, Rada Aćimčev – Bakar, kratkim pozdravnim govorima.
Komentari