Veliki plivački dan u Novom Bečeju – 29. avgusta 1943. godine

Pošto Novi Bečej nije imao vaterpoliste koji bi se mogli ravnopravno suprotstaviti Beograđanima, organizatori su mudro odlučili da se nadmetanje održi sa dve kombinovane ekipe. Tako je sastavljena „bela“ i „šarena“ ekipa.

Rezultat tog nadmetanja izražen je u broju postignutih golova: 9:2, za „bele“. Utakmicu je veoma uspešno vodio P. Džigurski.
Time su se završila prepodnevna takmičenja.

Popodnevna takmičenja

Popodnevna takmičenja su počela tačno u 15 časova po sledećem programu:

3 puta 50 m mešovito (juniori)

1. „BOB“ (Stojanović, Vukosavljević i Radonić)
2. „Zvezda“ (Boberić, Nićin M. i Cvejin)

50 m leđno (žene)

1. Krstić
2. Tolmačeva

100 m prsno (muški)

1. Bjelić
2. Srećković
3. Marčić

4 puta 25 m (subjuniori)

1. „BOB“ (Mihajlović, Stojanović, Bisanić i Plavšić)
2. „Zvezda“ (Janković, Cvejin, Padežanin i Ćirilov)

3 puta 50 m mešovito (žene)
– „BOB“ (Petrovićeva, Bjelovukova i Krstić)
– „Zvezda“ (Tolmačeva, Marticka i Ćeremova)

4 puta 50 m slobodno (muški)

1. „BOB“ (Filipović, Radonjić, Nikolić i Bjelić)
2. „Zvezda“ (Kiurski, Rackov, Nićin V. i Džigurski)

Revanš utakmica

U vaterpolo programu se odigrao revanš susret između „belih“ i „šarenih“.
Ekipe su igrale u sledećim sastavima:

„Beli“: Vučo, Ivanić D., Marčić, Ćirić, Vukosavljević, Paljić i Tica.
„Šareni“: Terzić, Srećković, Ivanić R., Filipović, Kiurski, Higl i Đukić.

Rezultat je ovoga puta bio izjednačen: 3:3.
Na obe utakmice su se naročito istakli: Nikolić, Đukić, Kiurski, Vučo, Paljić i Higl.

Utakmicu je i ovoga puta veoma uspešno vodio „naš stari as“ Kiselički. U pomenutom dokumentu ne pominje se ime niti prezime, ali na osnovu sećanja još živih svedoka zna se da je to bio P. Džigurski, zvani „Sivonja“.

Najbolji takmičari

Za najbolje takmičare u plivanju proglašeni su: Sjeverin Bjelić i Beba Krstić („BOB“).
Najuspešniji novobečejski takmičari bili su: Stevan Kiurski, Radomir Ivanić, Pera Džigurski i Olivera Tolmačev.
Najmlađi takmičari bili su: Plavšić i Mihajlović („BOB“) i Vladimir Kiselički („Zvezda“).

Sjeverin je bio prava senzacija — za „tri koplja“ je u svemu bio bolji od drugih, ali je pokazao nešto što se do tada u Novom Bečeju nije videlo — „beterflaj“ tehniku plivanja.

Plivanje i vaterpolo tokom okupacije

Plivanjem i vaterpolom za vreme okupacije bavili su se sledeći momci:
S. Kiurski, R. Ivanić, D. Ivanić, A. Marčić, V. Nićin, B. Kiselički, V. Kiselički, Z. Tolmačev, I. Farkaš, B. Hafner, D. Cvejin, F. Rigo, M. Rackovan, A. Berbakov, S. Janković, I. Jovanović, B. Padežanin, R. Miloradović, Ž. Simić, P. Džigurski, i dečaci: B. Vojnov, braća Žarin, braća Simić, A. Cuka, S. Ivanić, B. Miloradović...

Devojke: O. Marticki, J. Padežanin, N. Ćeremov, B. Boberić, N. Aracki, M. Glumac, M. Stajić, D. Nešović, A. Bukinac, J. Bukinac, M. Stajić, O. Tolmačev, V. Nikolić, Ž. Boškov, A. Janković...

Glavni nosioci društveno-organizacionih poslova bili su: Rada Aćimčev „Bakarm“, Branislav Kiselički, Vasa Nićin, Imre Farkaš i Stevan Kiurski.

Istorijski kontekst

Razmatrajući događaj od 29. avgusta 1943. godine u Novom Bečeju, sa ove vremenske distance mora se priznati da se tada zaista dogodilo veliko čudo.

Naravno, odmah iza toga dolazi pitanje: Otkud to da se dogodi baš u Novom Bečeju u to vreme?

Da bi se dobio približno realan odgovor na to pitanje, moraju se uzeti u obzir istorijske činjenice koje su se dogodile u to doba.

Trajao je Drugi svetski rat. Nemačka je, zajedno sa „Silama osovine“, osvojila više od pola sveta i bila na vrhuncu moći, ali se već u drugoj polovini 1943. počelo nazirati ko će biti krajnji pobednici u ovom ratu.

Tako se 18. novembra 1942. godine okončala Staljingradska bitka pobedom Rusa, a 23. avgusta 1943. završena je najveća bitka Drugog svetskog rata — porazom oklopnih divizija Trećeg rajha, od kojeg se nemačka armija nikada nije oporavila.

Na drugoj strani, Saveznici su proterali Nemce sa Afričkog kontinenta, a 7. jula 1943. iskrcali su se na Siciliju. Na jugoslovenskom prostoru, početkom leta 1943, poslednji nemački pokušaj da sa svojim saveznicima porazi NOPJ doživljava neuspeh, što je u mnogome uticalo na kapitulaciju Italije 18. septembra 1943. godine.

Uzimajući u obzir prethodno izneto, realno je pretpostaviti da je Trećem rajhu bio neophodan nekakav mirnodopski događaj u propagandne svrhe — kako bi svetu pokazao svoju stabilnost i nadmoć, jer eto, na osvojenim teritorijama narod živi normalnim životom, pa čak ima vremena da se bavi i sportom.

Da je ova pretpostavka realna, neka posluži podatak da je čitav događaj snimila vrhunska nemačka filmska kuća „UFA“, a režiser tog kratkog, ali značajnog filma bila je niko drugi do velika Klara Rozenštajn. Film je kao žurnal bio prikazan i u Novom Bečeju.

Uloga Komunističke partije Jugoslavije

Lako je pretpostaviti da je za pomenutu manifestaciju bila zainteresovana i Komunistička partija Jugoslavije.
Prvi razlog je svakako bio sloboda kretanja i okupljanja, što je pomenutoj organizaciji bilo neophodno za uspešnu delatnost, iako je Banat bio protektorat Trećeg rajha, gde je kretanje bilo ograničeno, a okupljanje zabranjeno.

Drugi razlog je činjenica da je u to vreme KPJ organizovala i vodila masu od oko 300.000 boraca, koja je mogla da se oprema i snabdeva samo ilegalno — tzv. „crnom berzom“. Novi Bečej je u to vreme bio jedan od centara crne berze na teritoriji bivše Jugoslavije.

Sve se kupovalo i prodavalo — od hrane, odeće, obuće, lekova i tekstila do alata i mašina, a verovatno i oružja. Naravno, glavnu organizacionu ulogu u ovom značajnom događaju odigrali su funkcioneri oba sportska kluba, koji su se posle rata pokazali kao istaknuti komunistički rukovodioci.

Sećanje autora

Autor ove monografije bio je učesnik opisanih događaja, istina kao dečak u devetoj godini života, ali sa živim sećanjem na te događaje jer je cela njegova porodica učestvovala u njima.

Kada je crna berza u pitanju, dve epizode su mu ostale u dubokom sećanju:

„Čitavo vreme rata u našu kuću je dolazio jedan gospodin, kupovao na veliko užarsku opremu za konje. Kada je saznao da mi je majka izvrsna krojačica, svaki put je naručivao tuce muških gaćica i košulja. Materijal je sam donosio i plaćao sve odmah u gotovom. Jednog dana, kad se rat završio, u naše dvorište je ušao jedan oficir, koga nismo odmah prepoznali, ali kad je došao bliže, moj baba ga je prepoznao i srdačno se pozdravio sa njim. Posle kraćeg razgovora on je mog oca upitao: ‘Da li znate za koga su bili vaši ulari i štranjke?’ Otac mu je odgovorio da ne zna. Na to će oficir: ‘Za Prvu proletersku.’ Sa majkom je vodio sličan razgovor i rekao joj: ‘Drugarice, vaše košulje i gaćice nose oficiri JNA.’“

Zaključak

Gledalaca je bilo veoma mnogo — otprilike onoliko koliko može da stane na prostoru površine oko 500 kvadratnih metara.
Došli su iz celog Banata, Beograda, kao i iz Starog Bečeja, Bačkog Gradišta, Čuruga i Žablja.

I tako se, po onoj narodnoj: „Da vuci budu siti i ovce na broju“, u vreme kad mu to nije bilo, na obali Tise kod „Kućice“ u Novom Bečeju, 29. avgusta 1943. godine, dogodio Veliki plivački dan.

Jedno je sigurno — ovo je bila jedina plivačka i vaterpolo utakmica u Novom Bečeju za vreme okupacije.
I ne samo to — ovo je bila najveća manifestacija plivanja i vaterpola u Novom Bečeju od njegovog osnivanja pa do kraja okupacije.