Sezona 1949. prošla je u demonstrativnim takmičenjima i gostovanjima. Tog leta, na improvizovanom plivalištu u Novom Bečeju, organizovano je propagandno takmičenje plivača i plivačica iz Zrenjanina, Starog Bečeja i Novog Bečeja. Rezultati se nisu merili – takmičenja su imala revijalni karakter, a išlo se samo na pobedu u disciplinama i proglašavanje pobednika.
Nezvanično, Laza Stojšić iz Starog Bečeja bio je najbolji učesnik manifestacije, što je označilo početak njegove uspešne vaterpolo karijere. Drugarica Drobnjak iz Zrenjanina proglašena je najlepšom plivačicom događaja. Priredba je bila izuzetno posećena.
Gostovanje u Starom Bečeju (1950)
Godine 1950. gostovali smo u Starom Bečeju, gde su imali plivalište na kanalu, dužine 50 metara. Za nas je to plivalište bilo „veliko kao more“. Ne naviknuti na duge distance, bukvalno smo se „davili“ u svim disciplinama i nismo uspeli da ostvarimo nijednu pobedu. Ovaj događaj predstavljao je početak ere braće Stojšić u našem plivanju i vaterpolu.
Revanš susret sa „Proleterom“ (1951)
Krajem leta 1951. godine Braša je organizovao revanš susret sa „Proleterom“, koji je trebalo da se održi još prethlog leta. Putovanje do Zrenjanina bilo je slično kao 1949. godine u Sentu – samo što je ovoga puta bilo suvozemno.
Za put je bio obezbeđen trofejni ruski kamion ZIS. Put gotovo da nije postojao, ali je ZIS uporno napredovao. Vreme je bilo veoma toplo, pa je kamion dvaput prokuvao. Vozač, međutim, dobro je poznavao svoj „parip“ i imao je pripremljene dve kante vode. Problem je brzo rešen.
Kamion je imao još jednu manu – veoma stare gume, „kao da su stigle sa Staljingrada“. Kada smo se, truckajući se, približili Elemiru, pukla je zadnja desna guma. Rezervne nije bilo. Tada je Braša predložio rešenje: umesto unutrašnje gume staviti pokrovac. Vozač je pristao i tako smo uspeli da stignemo u Zrenjanin.
O pokrovcu
Pokrovac je bio prekrivač za konje, ručno izrađen od kučine i kudelje. Kada se leti više puta ispere u Tisi i suši na suncu, postane beo kao lan i mekan kao pamuk. Taj pokrovac je istkao moj deda, a izbelila ga moja majka. U našoj kući služio je kao pokrivač za ljude.
Nažalost, od pokrovca je posle puta u Zrenjanin ostala samo kučina, koja je tamo posle služila za brisanje zamašćenih ruku. Bio sam jako povređen i taj gubitak sam osećao celog života.
Velika pobeda u Zrenjaninu
U Zrenjanin smo stigli sa malim zakašnjenjem. Dok smo igrali vaterpolo, vozač je uspeo da pronađe unutrašnju gumu, tako da smo se nazad vratili normalno.
Zakazana utakmica završila se trijumfalnom pobedom „Jedinstva“ nad „Proleterom“. Novobečejci su u svim elementima igre bili superiorni, što potvrđuje i krajnji rezultat: 11:2 za „Jedinstvo“. Najbolji igrač susreta bio je S. Ivanić, strelac čak 7 golova.
Iako je „Proleter“ igrao u najboljem sastavu, gledaocima je susret verovatno ličio na trening između očeva i njihove dece. Pobeda Novobečejaca u Zrenjaninu dočekana je bez čestitki i sa tugom, dok je u Novom Bečeju primljena ravnodušno – jer su već navikli da pobeđujemo.
Razvoj novih plivačkih klubova u Banatu
U okviru velike akcije omasovljavanja fizičke kulture u državi, zrenjaninski plivački podsavez radio je na osnivanju klubova širom Banata. Te godine osnovani su klubovi u:
- Kikindi
- Novom Kneževcu
- Novom Bečeju
- Zrenjaninu
- Kleku
- Banatskom Despotovcu
- Beloj Crkvi
- Pančevu
- Kovinu
Ovi klubovi činili su najniži rang saveznih takmičenja i bili su organizaciono deo zrenjaninskog podsaveza, koji je formirao banatsku podsaveznu ligu – podeljenu na severnu i južnu.
Severna liga:
- „Radnički“ (Kikinda)
- „Tehnika“ (Novi Kneževac)
- „Polet“ (Novi Bečej)
- „Kristal“ (Zrenjanin)
- „Student“ (Zrenjanin)
- STV „Partizan“ (Klek)
Južna liga:
- STV „Partizan“ (Banatski Despotovac)
- „Jezero“ (Bela Crkva)
- „Dinamo“ (Pančevo)
- „Radnički“ (Kovin)
Apsolutna dominacija (1951–1953)
Takmičenja u severnom delu lige počela su 1951. godine, ali su od šest klubova učestvovala samo tri: „Radnički“ (Kikinda), „Tehnika“ (Kneževac) i „Polet“ (Novi Bečej).
Iako zapisnici nisu sačuvani, zna se da smo te i naredne dve godine bili apsolutni prvaci severne lige.
Držali smo rekorde u disciplini:
- 200 m prsno – S. Ivanić
- 100 m delfin – S. Ivanić
- 50 m slobodno (žene) – N. Vukčević
- Štafeta 4 × 50 m mešovito – B. Vojnov, A. Marčić, S. Ivanić i Z. Tolmačev
U vaterpolu smo takođe bili apsolutni šampioni.
Podsavezna prvenstva 1952. i 1953.
1952 – Kikinda
- „Dinamo“ (Pančevo)
- „Radnički“ (Kovin)
- „Proleter 2“ (Zrenjanin)
- „Polet“ (Novi Bečej)
- „Kristal“ (Zrenjanin)
- „Radnički“ (Kikinda)
1953 – Kikinda
- „Kristal“ (Zrenjanin)
- „Jedinstvo“ (Novi Bečej)
- „Radnički“ (Kikinda)
- „Tehnika“ (Novi Kneževac)
Osipanje ekipe i početak nove generacije (1953–1955)
Posle leta 1953. sastav ekipe počinje da se osipa zbog odlaska na služenje vojnog roka: prvo B. Vojnov, zatim M. Marić i V. Davidović, a u jesen 1955. i S. Ivanić.
To je bio prelomni trenutak i početak smene generacija. Ujedno, prestaje rad na negovanju plivanja, dok se narednih godina zadržava samo vaterpolo, sa izuzetkom 1977. i 1978. godine. Tada se rad na razvoju vaterpola premešta na „Banju“.
Takmičenja u JNA (1955)
Tokom boravka u JNA, svi pomenuti nastavili su da treniraju koliko su mogli.
- B. Vojnov je u Meljinama aktivno plivao i igrao vaterpolo.
- S. Ivanić je trenirao u Puli.
Na prvenstvu JRM 1955. u Herceg Novom, obojica su učestvovala, ali u različitim ekipama.
- Vojnov je osvojio 2. mesto na 100 m leđno, a njegova ekipa drugo mesto u vaterpolu.
- Ivanić je, iako je specijalista za delfin, morao da pliva 200 m prsno i osvojio je 2. mesto, dok je njegova vaterpolo ekipa osvojila 1. mesto.
Komentari