Tokom godina od 1955. do 1963. formira se peta generacija vaterpolista u Novom Bečeju. To su bili ambiciozni, inteligentni i izuzetno sposobni igrači koji su uspeli da održe prethodni nivo igre i napreduju do republičke lige. Ipak, za taj iskorak bilo je potrebno vreme.
Prekid sistematskog rada i spontano okupljanje
Odlaskom Braše iz Novog Bečeja, sistematski rad na plivanju i vaterpolu potpuno je prestao. Uprkos tome, nova generacija se i dalje spontano okupljala na Tisi, trenirajući povremeno – uglavnom dodavanje loptom i igru na jedan gol privezan uz obalu. Zvaničnih takmičenja nije bilo, ali se ekipa ipak održala, pre svega zahvaljujući M. Berbakovu i njegovim prijateljima.
„Menadžerska era“ (1955–1959)
Ovaj period nazvan je „Menadžerska era“, jer je Miša Berbakov svojim entuzijazmom i organizacionim radom održavao ekipu u životu.
- 1955. Miša organizuje gostovanje na Ohridu, uz dva pozajmljena igrača iz „Bečeja“.
- 1956. organizuje susret sa „Bečejom“ koji je odigran u Bečeju. Ekipa je okupljena direktno na plaži i odmah odvedena na utakmicu — koja je završila katastrofalnim porazom. Novi Bečej je dao samo jedan gol, i to sa pola igrališta, zahvaljujući M. Kiseličkom koji je iznenadio golmana.
Zvanično takmičenje 1958. godine
Slična situacija ponovila se i 1958, ali ovoga puta u okviru zvaničnog takmičenja Drugog republičkog razreda, održanog u Senti. Učesnici:
- „Senta“
- „Polet“ (Sombor)
- „Odred“ (Kikinda)
- „Jedinstvo“ (Novi Bečej)
Ekipa se bukvalno „davila“ u bazenu — gotovo sve utakmice igrane su na jedan gol. Ipak, postojale su dve svetle tačke:
S. Ivanić je postigao jedina dva gola za ekipu, oba sa pola igrališta, zbog čega je uvršten među sedam najboljih igrača turnira.
Prelazak na „Banju“ i napredak
Zbog tehničkih razloga — nemogućnosti obeležavanja pravilnog terena na Tisi — naredne godine vaterpolo se seli na „Banju“. Ekipa trenira I. Jagodić, uvodeći je ponovo u drugi republički razred.
Sezona 1961: Konsolidacija ekipe
Godine 1961. ekipu ponovo trenira S. Ivanić, uspešno je formirajući za viši nivo takmičenja. Te sezone „Jedinstvo“ završava na drugom mestu.
Plasman:
- „Proleter“ – Zrenjanin
- „Jedinstvo“ – Novi Bečej
- „Student“ – Zrenjanin
- „Radnički“ – Kovin
Sezona 1962/63: Sporna sudijska odluka
Sledeća sezona počela je odlično — „Jedinstvo“ je bilo prvo na prvom turniru. Međutim, tokom prve utakmice sa „Bečejom“ sudija Miško Stojiljković – Kreza već u prvom minutu isključuje najboljeg veznog igrača ekipe, Ž. Berbakova, do kraja meča.
U 25 godina bavljenja sportom autor navodi da nikada nije video primenu tog pravila. Sa igračem manje, „Jedinstvo“ nije imalo nikakvu šansu.
Posledice ovog „gafa“ bile su očigledne:
- „Bečej“ se plasirao u drugu saveznu ligu
- „Jedinstvo“ je palo na treće mesto (zahvaljujući bodovima sa prvog turnira)
- „Kreza“ je već sledeće godine postao trener „Bečeja“
Autor navodi da je nakon ovog događaja odlučio da definitivno napusti sport.
Turniri u Beloj Crkvi
Oba turnira održana su u Beloj Crkvi, sa sledećim učesnicima:
- „Bečej“
- „Jezero“ – Bela Crkva
- „Jedinstvo“ – Novi Bečej
- „Odred“ – Kikinda
- „Student“ – Beograd
- „Radnički“ – Kovin
Ekipa „Jedinstva“ igrala je bez motiva i daleko ispod svojih objektivnih mogućnosti. Sporni događaj teško je pogodio moral igrača — svi su jedva čekali da se turnir završi.
Nastavak 1964. i kraj jedne epohe
Novobečejci su i 1964. nastavili takmičenje u Republičkoj ligi pod rukovodstvom T. Ackovića, i to vrlo uspešno. Ipak, to je označilo kraj sistematskog i stručnog rada na negovanju vaterpola u Novom Bečeju. Najbolji igrači pete generacije odlaze u jače klubove, dok ostali prestaju aktivno da se bave sportom.
Počinje nova faza — „Selektorska era“.
„Selektorska era“ (od 1976)
Završetkom kanala DTD i izgradnjom brane na Tisi, napušta se Banja, a od 1976. godine trenira se na kanalu.
Od tada pa do ranih 1990-ih razvija se poseban model rada koji osmišljava i vodi Z. Marić, a nazvan je „Selektorska era“.
Poslednji pokušaj obnove sistematskog rada (1977–1978)
Zadnji pokušaj revitalizacije stručnog rada na plivanju i vaterpolu desio se 1977–1978. godine pod rukovodstvom R. Ivanića. Iako je početak bio izuzetno obećavajući, rad je ubrzo prekinut.
Komentari