Joca je dugo, još od detinjstva, igrao u Zvezdi u napadu, dok mu je stariji brat Đorđe (Đoka) bio golman. Tokom sezone 1939/40. ušao je u prvi tim i ustalio se na mestu centarfora ili levog krila. Na toj poziciji igrao je sve do polovine 1943. godine, kada je, zbog dolaska većeg broja kvalitetnih igrača iz Beograda, Kikinde i Zrenjanina, morao da ustupi mesto boljima od sebe.
To ga nije obeshrabrilo. Bio je uporan na treninzima i, kada je uvideo da se pored Ostojića, Branka Petrovića, Sandića, Tubića, Pandurova i Erdeljana neće skoro naći u prvom timu, on se, na iznenađenje svih nas, opredelio za mesto golmana.
Zvezda je u to vreme imala dva odlična golmana, Marčića i Gavrića, ali Joca je ipak video svoju šansu među njima. Na sebi svojstven način, požrtvovan i borben do krajnosti, vrlo brzo uspeva da se uvrsti među prvotimce tada izuzetno jakog tima Zvezde.
Oni koji su određivali sastav ekipe za pojedine utakmice gotovo neprekidno su bili u dilemi koga postaviti na gol. Nije bilo retko da odluka bude u korist Vratana, ali se, u uslovima postojanja još dvojice odličnih golmana i krasnih ljudi, nije moglo računati da je bilo kome od njih trojice bilo obezbeđeno stalno mesto u prvom timu.
Joca je imao jednu izuzetnu vrlinu. Bio je dobroćudan i nije nikome pripisivao u greh kada nije bio uvršten u prvi tim. To je prihvatao kao nešto normalno u životu i nije smatrao da je time dovedena u pitanje njegova reputacija kao fudbalera.
Umeo je, ili je to jednostavno bila njegova narav, da se bez negodovanja povinuje volji rukovodstva Zvezde. To se, međutim, ne bi smelo shvatiti kao nedostatak ambicija da u fudbalu postigne što više. Naprotiv, bio je vrlo ambiciozan, ali i dovoljno samokritičan da za trenutne neuspehe ne okrivljuje drugoga ako je sam bio njihov uzročnik.
Pored discipline, krasile su ga borbenost, upornost i, uopšte, velika želja za uspehom. Te njegove osobine posebno su došle do izražaja posle oslobođenja, kada se našao u Armijskom timu, iz kojeg je kasnije formiran fudbalski klub Partizan. Joca je tada bio drugi golman, rezerva tadašnjoj fudbalskoj legendi i čuvenom vrataru Glazeru.
U Partizanu se nije dugo zadržao. Sa još nekim fudbalerima iz Beograda prešao je u Rijeku, gde je igrao u tadašnjem prvoligašu Jugoslavije, Kvarneru. Međutim, tamo se ponovo vratio u ulogu navalnog igrača, odnosno igrao je u napadu, a ne na mestu golmana.
Iz Kvarnera je prešao u Orijent na Sušaku, gde je, po svemu sudeći, i završio svoju fudbalsku karijeru.
Komentari