U poslednjim godinama pred početak Drugog svetskog rata, u Novom Bečeju se javila potreba za osnivanjem novog fudbalskog kluba koji bi okupio radničko-zanatsku omladinu. Naime, Fudbalski klub Zvezda je u to vreme već imao ustaljenu ekipu i bio je, u izvesnoj meri, zatvoren za prijem novih igrača iz tog društvenog sloja. Zbog toga je 1940. godine grupa mladića, uglavnom iz reda Mađara, osnovala Sportski klub Napredak.
Tokom proleća 1940. godine trenirali su na vašarištu, preko železničke pruge, a nakon povlačenja vode iz Gradišta, treninge su nastavili na slobodnom prostoru odmah po ulasku u Gradište — na terenu koji su ranije koristili igrači Sokola. Pokretači i inicijatori osnivanja kluba bili su Ferenc Kiš, Imre Gomba, Janoš Maraci, Jožef Čanji i Peter Mikušćan.
Osnivači Napretka uspeli su da međusobno prikupe skromna novčana sredstva i kod tadašnjeg novobečejskog obućara Jožefa Kulčara poruče sedam do osam pari fudbalskih cipela (kopački). Ferenc Kiš se kasnije sećao da je cena iznosila 120 dinara po paru.
S. K. Napredak je svoju prvu javnu utakmicu odigrao 4. avgusta 1940. godine protiv Zvezde, tadašnjeg mesnog rivala. Utakmica je završena visokom pobedom Zvezde rezultatom 9:1.
Nakon ovog nastupa, klubu se priključuje i nekoliko omladinaca srpske nacionalnosti. Zahvaljujući pomoći Kuglaškog kluba, preko Ota Huvena, Jevrejina iz Novog Bečeja, obezbeđena su sredstva za kupovinu kompletne fudbalske opreme — belih dresova i belih gaćica. Ubrzo je održana Osnivačka skupština, čime je postojanje kluba i zvanično potvrđeno. Izabrani su Upravni i Nadzorni odbor, a doneta je i odluka da klub, u skladu sa strukturom zanimanja svojih članova, promeni ime i ubuduće nosi naziv Sport klub Zanatlija.
Tako je osnovan prvi radnički fudbalski klub u Novom Bečeju. U Upravni odbor Zanatlije ušli su: Laza Mečkić (predsednik), Oto Huven, Ferenc Kiš, Lajoš Borbelj, Imre Gomba, Stevan Jovčić, Milan Maljugić i Dragi Racković. Svi članovi Upravnog odbora, izuzev Mečkića, Huvena i Jovčića, ujedno su bili i igrači prvog tima.
Zanatlija je u svom kratkom radu odigrao svega dve utakmice. Prvu je odigrao 13. oktobra 1940. godine protiv Slavije iz Starog Bečeja i poražen je rezultatom 2:4. Taj rezultat se smatrao uspehom za novoformiranu ekipu, s obzirom na to da je Slavija u to vreme imala veoma snažan tim, možda čak i nešto jači od Građanskog iz Starog Bečeja. Drugu utakmicu Zanatlija je odigrao naredne nedelje, 20. oktobra 1940. godine, protiv domaće Zvezde i izgubio sa 0:7.
Ipak, rezultati nisu bili u prvom planu. Suštinski cilj osnivanja kluba bio je okupljanje radničke omladine i omogućavanje političkog delovanja Komunističke partije i SKOJ-a kroz sportske aktivnosti. Taj uticaj je bio obezbeđen, a iza čitavog poduhvata stajali su Bora Glavaški i Milorad Popov, koji su insistirali da Laza Mečkić i Stevan Jovčić, zajedno sa Otom Huvenom, pristupe osnivanju novog kluba.
Početak Drugog svetskog rata prekinuo je tek započeti rad Sport kluba Zanatlija, a njegova sportska oprema kasnije je pripala klubu Turul.
Tim Sport kluba Zanatlija iz Novog Bečeja, snimljen pred utakmicu sa Slavijom iz Starog Bečeja, 13. oktobra 1940. godine.
Komentari