Ovaj mali spomenar o vokalno instrumentalnom sastavu LIRE, predstavlja nostalgično sećanje na jednu epohu koja se odigrala pre pola veka. Tragovi su ostali da dana današnjeg, i to u pozitivnom smislu. Uticaj LIRA na naš običan životni put naizgled nije bio velik. Formalno je tako, ali suštinski ne. Ne treba zaboraviti da njih nije bilo, da li bi se omladina i nove generacije u posleratnom periodu mogle zabavljati, družiti i odrastati bez predrasuda i socijalnih razlika na način, na koji se to danas odigrava? Da ne idemo dalje koliko se životnih veza ostvarilo zaljubljivanjem mladih uz njihovu muziku, na igranci kada je bilo pravo vreme za izlazak na ples. Kada su "dame birale" ili vešti momci iz prikrajka i polumraka prepunog omladinskog doma posmatrali prije i imalo "opasne namere romantičnog osvajanja", kakve se samo u mladosti, na zdrav način, mogu odigrati i nikada više.
Zahvaljujem bivšim članovima Lire: Culetu, Radi, Liki, Đuriki i Boletu, a posebno Slobi i recenzentu, tada predsedniku omladine, Milanu, na pomoći oko strukturiranja ovog spomenara.
Uvertira
Za vreme letnjeg raspusta uživali smo u igri u okupljanju u seoskom parku koji je bio u to vreme veoma popularan. Sećam se tog popodneva dok smo se zabavljali u jednom trenutku našu igru prekinula je neobična muzika. Dolazila je s' početka ulaza u park. Bili su to magični zvuci koji nisu pripadali narodnoj muzici, koju smo svakodnevno slušali putem radio aparata. Kao po nekom dogovoru krenuli smo ka izvorištu tog opojnog zvuka, koji je bivao sve jači dok smo prilazili. Bio je to izliv "nove energije, i novi dah mladosti novog doba". To doba se rodilo 60-godina, kasnije shvatajući da su to bile najvažnije godine 20. veka. Izdizali smo se na prstima i penjali na kraj ograde da bolje vidimo šta se tu događa. Bila je to prostorija koja je služila nekada kao magacin tek otvorene samousluge. U prostoriji je bilo pet-šest momaka, malo starijih od nas devetogodišnjaka. Oni su imali oko 14 -15 godina.
Svirali su na gitarama neobičnog izgleda (elek. gitare), koje smo tada imali prilike prvi put sa vidimo i čujemo. Muzika je bila žestoka, a usput su zanosno i pevali, dok je bubnjar preletao preko velikih i malih bubnjeva svom silinom (koji su imali svoje nazive, ali to sam kasnije doznao). Bilo je opčinavajuće. Tako nam se bar činilo. Povremeno su prekidali sa svirkom radi dogovora oko ispravki, da bi pesma bila što vernija originalu. Tada su te pesme skidane sa magnetofona "trakaša", sa radio Luksemburga. Dok je sa domaćim hitovima, koji su dobrim delom bili prepev raznih stranih melodija i grupa bilo lakše. Uvežbavale su se pesme pop pevača poput Perice Stojančića, Radmile Mikić, Radmile Karaklajić, Ivice Šerfezija, Đorđa Marjanovića, Mikija Jevremovića, kasnije Miše Kovača, Kiće Slabinca itd. Od pop-rok grupa na repertoaru su bile: Siluete, Elipse, Crni biseri, Roboti, Crveni koralji, Dubrovački trubasuri, Grupa 220 i drugi. Kasnije su se izvodile pesme Ambasadora, Indeksa, Pro-Arta, Yu grupe, Smaka .... Tada se teže dolazilo do ploča inostranih grupa i radio je bio jedini put da se do takvih pesama dođe.
Tog momenta uvežbavali su pesmu 'Obladi-oblada". Kasnije sam saznao da je to jedan od najvećih hitova nove muzike zvane rokenrol, grupe Bitls, koja je već osvojila svet svojom muzikom, kulturom i ponašanjem. Pitanje je ostalo nerazjašnjeno, kako je tako brzo stigla do nas, pa baš u Kumanu. Bila je to svakako zasluga ovih momaka koji su već tada nastupali pod imenom VIS LIRA. Sastav su činili tinejdžeri:
- Siniša Brusin, rođ. 1948. - električna gitara
- Đura Gladić, rođ. 1950. - harmonika, bubnjevi
- Slobodan Kojić, rođ. 1950. - kontra bas
- Duško Maksić-Cule, rođ 1950. - gitara i solo pevač
- Radivoj Titin, rođ. 1950. - gitara i solo pevač
- Slobodan Kojić, rođ. 1950. – gitara
Već tada se počelo pričati o novim generacijama sa dugim kosama koje treba ošišati i time zabraniti narušavanje reda i mira, bar u ovom našem mestu. Međutim, istorija pokazuje da su se stvari odigravale sasvim drugačije. Tih 60-ih i 70-ih godina javila se posebna, spontana i prirodna revolucija mladih, i u muzičkom i u duhovnom smislu.
Nedugo zatim, posle osnovne škole, njihovo vežbanje bilo je još intenzivnije, i to ni manje ni više preko puta od moje kuće, kod Katice i Emila Gladića. Otvorenih prozora oni su vežbali i stvarali zaglušujuću buku kod Gladićevih. Njegov sin Đuri je tada svirao harmoniku, a kasnije bubnjeve, i kao svi mladi želeo je da pokaže nešto novo, što stariji nisu baš prihvatali niti razumeli.
Što se tiče pozitivnog uticaja roken-rola, on je, kako istorija pokazuje, svakako nemerljiv. Na globalnom nivou, brisao je granice i nacije, pa u mnogome i socijalne razlike, a omogućio je novi, pacifistički pogled na svet.
Komentari