Lukseder Đerđ je bio žitarski trgovac i posle njega su tu tradiciju nastavili Zoltan sa braćom. Istvanffy Endre spominje Đerda u svom poznatom predavanju o Turskom Bečeju i Bečejcima posle velike bune, da je imao flotu za prevoz žita i da je zaslugom njegovih lađara spasen Turski Bečej od tragične poplave. On o tome kaže:
„Jednog februarskog jutra Đerđu Luksederu, žitarskom trgovcu, čije su lađe bile u zimovniku kod Čuruga, javio je njegov kormilar da je vodostaj Tise kod Turskog Bečeja bar 4 metra viši od onog kod Čuruga. Posle ovog obaveštenja, koje je doneo glasonoša na konju, postalo je jasno da je masa leda zakrčila vodotok Tise, a reka je u međuvremenu rasla i rasla. Dobro organizovanim 36.-časovnim nadčovečanskim radom krampovima kroz brdo leda oslobođen je protok vode. Da se zakasnilo samo jedan dan, danas bi sećanje na Turski Bečej pominjala samo istorija.
Ovaj nadčovečanski rad nije imao samo lokalni značaj. Da je Turski Bečej potopljen, po tvrđenju tadašnjih inženjera, deo Banata do Temišvara bio bi plen talasa. Ovde je dakle rešena sudbina Kanane (stari naziv za Palestinu -obečana zemlja- LM), jer kada se on uništi - uništena je žitnica države. “
Luksederovi su ostavili sebi lep spomenik u vidu jedne, još i danas, od najlepših kuća u Novom Bečeju. To je kuća na glavnoj ulici, prekoputa od Luteranske crkve, u kojoj je do kraja Drugog svetskog rata bila novobečejska pošta.
