Podvig Aleksandra Berića, komandanta bojnog broda „Drava“, u aprilskom ratu 1941. godine, ostao je bez šireg odjeka među nadležnima u Novom Bečeju – niko nije pokrenuo inicijativu da ovaj veliki čovek bude proglašen narodnim herojem. Zbog toga, ovim tekstom želim da podsetim na njegovo junaštvo, uz dodatne informacije o njegovom životu, vojnoj karijeri i porodici – podaci koji nisu bili dostupni u vreme kada sam objavio knjigu „Novi Bečej i Vranjevo kroz istoriju“ 1989. godine.
Tek 27. marta 1991. godine, list „Politika ekspres“ započeo je feljton pod naslovom „Pet decenija od podviga monitora ‘Drava’“, koji je uneo mnoga nova saznanja. Zbog toga sada, tri decenije kasnije, želim još jednom da osvetlim sećanje na našeg hrabrog sugrađanina i odam poštovanje za ono što je učinio za svoj narod i svoju zemlju.
Bez obzira na to da li će ikada formalno biti proglašen narodnim herojem, mi, Novobečejci, imamo puno pravo da budemo ponosni što je iz našeg mesta potekao ovakav čovek.
Reči iz feljtona: kako se gine za domovinu
Autor feljtona, Boško Antić, piše:
„Ovo je još jedan od pokušaja da se, povodom 50-godišnjice slavne epopeje ovog broda, današnje generacije podsete kako se bori za svoju domovinu, kako se gine pod svojom zastavom, kako se gaji bratstvo i jedinstvo u višenacionalnoj sredini..."
„Herojski podvizi Milana Spasića i Sergeja Mašere, koji su potopili razarač 'Zagreb', i posada monitora 'Drava', večito će nadahnjivati mlade generacije u pripremi za odbranu slobode i nezavisnosti svoje domovine.“
„O herojskom podvigu komandanta 'Drave', poručnika bojnog broda prve klase Aleksandra Berića i njegove hrabre posade još će pisati istorija...“
Ko je bio Aleksandar Berić
Aleksandar Berić rođen je 13. juna 1906. godine u Novom Bečeju. U knjigu rođenih upisan je kao Šandor (Aleksandar), ime koje je naknadno, 1. jula, prijavio otac Ivan – knjigovođa Vranjevačke srpske štedionice, rođen u Starom Bečeju. Majka Draga, rođena Dimitrijević, poticala je iz Subotice. Porodica je živela u kući broj 560 – na mestu gde se danas nalazi Vatrogasni dom, u današnjoj ulici Lole Ribara.
Rano detinjstvo prekinuto je Prvim svetskim ratom. Otac je bio mobilisan, a majka je preminula nedugo po njegovom povratku. Porodica se preselila u Temišvar, a zatim u Zagreb, gde je Aleksandar pohađao školu. Iako je otac želeo da mu sin studira, Aleksandar je uporno želeo da postane mornar i, uz odličan uspeh, upisao Pomorsku akademiju, koju je završio 1929. godine, na Vidovdan.
Tokom boravka u Aleksandriji 1933. godine, upoznao je svoju buduću suprugu Veru, ćerku bokeljskog iseljenika. Venčali su se, a 1935. godine dobili sina Ivana.
Karakter i vojna karijera
Berić je bio naočit, odmeren, strog ali pravičan oficir. Nije konzumirao alkohol, govorio je više jezika (engleski, francuski, nemački, mađarski), i zbog znanja jezika bio je raspoređen u rečnu flotilu u Novom Sadu. Bio je poznat po čovečnosti i poštovanju prema vojnicima. Komandu nad monitorom „Drava“ preuzeo je u jesen 1940. godine.
Dani pred rat – izdaja i odluka
Veče uoči početka rata, 5. aprila 1941. godine, Berić je dobio sraman telegram – naređenje da brod preda Nemcima preko Mađarske. Odbio je naređenje i obavestio posadu. Već narednog jutra, 6. aprila, stigla je poruka: „Rat je otpočeo. Postupite po ranije dobijenom naređenju.“
Umesto predaje, komandant Berić se postrojio pred posadom i rekao:
„Neprijatelj je napao našu zemlju. Naša je dužnost da je branimo. Siguran sam da ćete ostati verni domovini. Brod mora biti spreman svakog trenutka za borbu.“
Borbe, ranjavanje i poslednja plovidba
U danima koji su usledili, „Drava“ je trpela stalne napade. 8. aprila, Berić je ranjen u ruku, ali nije napustio dužnost. Iste noći, 11. aprila, monitor je napao i oterao četiri mađarska patrolna čamca. Situacija na kopnu bila je haotična, sa sve izraženijim znakovima izdaje i raspada države. Te večeri komandant Berić održao je potresan govor:
„Znam da među vama ima Srba, Hrvata, Slovenaca, Mađara i Nemaca. Znam da vam je teško da se borite protiv svoje braće. Ali brod koji sam preuzeo neću predati neprijatelju. Ko ne želi da ostane, može da ide – razrešavam vas zakletve.“
Devet mornara, uglavnom Nemaca i Mađara, napustilo je brod. Preostalih 74 nastavilo je sa komandantom. Te noći su uništili sve plovne objekte u Bezdanu da ne bi pali neprijatelju u ruke.
Plan komandanta bio je da se brod spusti do Novog Sada, ili – ako je grad već zauzet – da posada iskrca u Fruškoj gori i krene pešice prema Srbiji, a zatim ka Jadranu. U slučaju bezizlaznosti – brod bi bio uništen eksplozivom.
Monitor „Drava“ isplovio je 11. aprila u 23 časa.
Završni dan – 12. april 1941.
Put je tekao teško. U zoru 12. aprila brod je zaustavljen kod porušenog mosta kod Bogojeva. Posada je uklonila ostatke i nastavila dalje. Tada je nekoliko članova posade dezertiralo – među njima i mašinski poručnik Aničić. To je bilo poslednje napuštanje broda.
U zoru, kod Čelareva, monitor „Drava“ napalo je devet nemačkih bombardera. Precizni pogoci razneli su brod. Aleksandar Berić je poginuo zajedno sa većinom posade. Samo desetak mornara preživelo je tragediju.
Završna reč
O herojstvu komandanta Aleksandra Berića i njegove posade istorija još uvek nije rekla sve. Njegovo ime i delo zaslužuju da budu trajno upisani u kolektivno sećanje našeg naroda. I ako nikada ne bude formalno proglašen narodnim herojem, za nas – njegove sugrađane – on to već jeste.
Komentari