Ideja novobečejskih plivača je prihvaćena, ali zbog problema oko dobijanja dozvole, plivačka manifestacija nije održana kako je planirano – 1. i 2. avgusta – već 28. i 29. avgusta 1943. godine.
Iz rukopisa Branislava Kiseličkog Veliki plivački dan izdvajamo deo koji opisuje doček beogradskih sportista:
Mnogi već sa nestrpljenjem očekuju dan utakmice... Plivači se ozbiljno spremaju... Termin je već blizu, a dozvole još nema. Šta da se radi?
Odložiti! – bilo je najkraće rešenje... A zatim je utvrđen novi termin: Bob dolazi 28. avgusta.
Kakav slavan dan! Da očekujemo i pozdravimo „Sevu”, „Koju”, „Jaru” i ostale, a sa žaljenjem konstatujemo da „Cane”, Boško, Stojiljković i Đorđević nisu došli. Ali to ne sme da pokvari raspoloženje.
Po velikoj prašini – na kolima i peške – ulazila je u Bečej nasmejana, raspoložena grupa od preko 50 gostiju i domaćih. Uz dobacivanje, šale i upoznavanje stiže se u prostorije, a onda nastaje ono strašno: raspodela gostiju. Bilo je tu i jela, i vikanja, i nesporazuma. Problem se teško rešio, jer je broj gostiju bio neočekivan, a dosta mesta je trebalo i za fudbalere SK „1913”, koji su došli zajedno sa našim gostima.
Tek oko jedan sat smo se razišli, da bismo se sastali na našem „plivalištu” popodne.
Naši se gosti nisu malo iznenadili kada su na našem „plivalištu” videli – otvorenu reku!
„Pa gde ćemo plivati?”, pitali su uzbuđeno, teško shvatajući naša objašnjenja da će sve na vreme biti u redu.
Upoznavanje s vodom, loptom i novim drugovima prekinula je fudbalska utakmica sa SK „1913”, na koju smo otišli svi – ali odvojeno od gostiju, jer nam se navijačke ideje nisu slagale.
Utakmica je bila uzbudljiva – pa i naše raspoloženje! Ali nam to nije smetalo da se uveče sastanemo s Bobovcima u sasvim drugarskom duhu.
Komentari