Na spisku potencijalnih putnika za Skoplje u početku se nalazilo dvadesetak imena. Međutim, kako se približavao dan polaska, članovi predsedništva kluba koji su planirali putovanje jedan po jedan su odustajali. Čak ni na sam dan polaska, 9. oktobra, nije bilo potpuno jasno ko će krenuti sa kuglašicama.
Ispred Doma kulture okupilo se nekoliko roditelja i prijatelja kluba da požele ekipi srećan put. Na kraju je ovu sportsku ekspediciju činilo 13 članova – deset kuglašica, trener Laslo Makra, pomoćni trener Katalin Stojkov i ja, u ulozi vođe puta.
U žuti kombi preduzeća „Potisje“, vozilo koje je već nekoliko godina ranije trebalo da bude rashodovano, utovarili smo pakete hrane i pića za put. Atmosfera je bila vedra i optimistična, devojke raspoložene, a niko nije mogao ni da nasluti da upravo u tom starom žutom kombiju počinje da se ispisuje najlepše poglavlje u istoriji novobečejskog kuglanja.
Neočekivani kvar pred Beogradom
Neposredno pre ulaska u Beograd, još na banatskoj strani, kod Padinske Skele, vozač Tibor Balgo iznenada je zaustavio kombi pored puta. Nismo znali šta se dogodilo. Nekoliko minuta je izlazio iz vozila, zavlačio se ispod njega i pokušavao da pronađe uzrok problema. Posle desetak minuta saopštio nam je zabrinjavajuću vest – pukao je kočioni cilindar, isteklo je ulje i kočnice više nisu radile.
Veselu atmosferu u trenutku je zamenila potpuna tišina. Na licima kuglašica videla se zabrinutost, a svima nam je kroz glavu prolazilo isto pitanje – da li je ovde kraj našeg puta?
Tibor je otišao do obližnje auto-radionice da potraži pomoć. Dok smo čekali, izašli smo iz kombija, ali nas je jaka košava ubrzo vratila unutra. Posle dvadesetak minuta vozač se vratio sa uljem i odlučan da sam pokuša da otkloni kvar. Nije želeo da odustane niti da nas ostavi na putu.
Nakon improvizovane popravke uspeli smo da nastavimo put.
Put bez kočnica
Lice našeg vozača, koje je samo sat vremena ranije bilo vedro, sada je odavalo veliku zabrinutost. Čvrsto je držao volan i kroz beogradske ulice vozio izuzetno oprezno. U kombiju je vladala potpuna tišina, jer nam je Tibor priznao da zbog kvara praktično ne može da koristi kočnice.
Vožnja do Glavne železničke stanice činila nam se beskrajnom. Zahvaljujući njegovoj prisebnosti, iskustvu i velikoj hrabrosti, posle gotovo četiri sata stigli smo na odredište. Čim smo izašli iz vozila, na licima svih videlo se ogromno olakšanje. Napetost je konačno popustila.
Noćni voz za Skoplje
Posle svega što smo preživeli, jedva smo čekali da voz za Skoplje stigne na peron i da zauzmemo mesta u kušet kolima. Vreme nam je brže prolazilo kada su nam se pridružili kuglaši Crvene zvezde, koji su takođe putovali na Kup Evrope.
Usledila je mirna noćna vožnja, a u ranim jutarnjim satima stigli smo u Skoplje. Bio je to moj prvi dolazak u glavni grad Severne Makedonije.
Organizatori su nas dočekali na železničkoj stanici i odvezli do kuglane „Musandra“, gde se održavao Kup Evrope. Posle kraćeg obilaska moderne osmostazne kuglane, u kojoj su trajale završne pripreme za početak takmičenja, pešice smo otišli do hotela „Pelagonija“, udaljenog svega petnaestak minuta hoda. Posle dugog i uzbudljivog puta, odmor nam je svima bio više nego potreban.
Prvi utisci sa Kupa Evrope
Trener Laslo Makra i ja prisustvovali smo sastanku Tehničke komisije. Tada smo saznali da će se u ženskoj konkurenciji nadmetati 11 najboljih evropskih ekipa. Na spisku su bile reprezentativne ekipe iz Mađarske, Rumunije, Nemačke, Slovenije i Hrvatske – sam vrh evropskog kuglanja.
Iako je Makra imao iskustva sa velikih međunarodnih takmičenja, na njegovom licu mogla se primetiti nervoza.
„Vidi kakva je konkurencija. Samo da ne budemo poslednji“, tiho je prokomentarisao.
Pokušao sam da ga ohrabrim.
„Za nas je već i sam plasman na ovakvo takmičenje veliki uspeh. Sve će biti u redu.“
Tešio sam i njega, ali ni sam nisam mogao da pretpostavim da ćemo u narednim danima biti svedoci istorijskih rezultata i da će upravo u Skoplju biti ispisane najslavnije stranice novobečejskog kuglanja.
Pripreme za početak takmičenja
Po povratku u hotel „Pelagonija“ upoznali smo devojke sa rasporedom takmičenja. Ostalo nam je još samo da pronađemo mesto gde ćemo se hraniti tokom boravka, pa smo se odlučili za obližnji restoran „Kum“, koji su vodili naši zemljaci.
Svečano otvaranje Kupa Evrope, zbog tehničkih razloga, umesto u Univerzalnoj sali održano je u kuglani „Musandra“. Kuglašice Jedinstva pojavile su se u elegantnim, potpuno novim zelenim kostimima, poklonu novobečejske fabrike odeće Tisa–Kluz, ostavljajući veoma lep utisak.
Po završetku ceremonije prve su na stazu izašle Jelena Majstorović, kuglašica iz Rume koja je za ovu priliku nastupala za Jedinstvo, i Erika Kolarević.
Izveštaji iz Skoplja
Pored dužnosti vođe puta, u dogovoru sa Ninoslavom Stanisavljevim, direktorom Radija Novi Bečej, imao sam i ulogu specijalnog izveštača sa Kupa Evrope.
Iz svakodnevnih radio-izveštaja koje sam slao iz Skoplja moglo se pratiti kako su kuglašice Jedinstva, korak po korak, krčile svoj put ka samom vrhu evropskog kuglanja.
Fotografije:
- Kuglašice Jedinstva ispred Hotela „Pelagonija“
- Laslo Makra i Stavan Davidović u kuglani „Musandra“
Komentari