Sad ne trči i ne viče,

Ne traži da čitam priče,

Ognjen sedi i u miru

Crta nešto na papiru.

-  Da li samo žvrljaš, šaraš,

Ili nešto lepo stvaraš?

-  Ta je devojčica,

Princeza Zorica.

Ovo je Zloćka nevaljala

Što je princezu uspavala.

-  Zloćka ti je ružna jako,

Prepoznao nju bi svako:

Crna haljina,

Čupava kosa

I bradavica

 Na vrhu nosa!

-  Što su u dvorac

Zloćku pustili,

Kad su princezu

Malu krstili?

-  Kakva je Zloćka,

Dobro su znali.

Sama je ušla,

Nisu je zvali!

-  Ali, zbog čega,

Car, Zoricin tata,

Nije na dvorcu

Zaključao vrata?

-  Kad Zločka odluči

Da se nekom sveti,

Poskoči samo, hop!

Kroz prozor uleti.

-  Šta, zar uleti?

K'o prava veštica!

-  A u kuli,

Od zlata preslica!

-  Zloćka je vreteno,

Zlatno, otrovala?

-  Princeza se ubola

I odmah zaspala.

-  Ah, ništa dobro

Uradila nije.

Moj tata će, bako,

Zloćku da bije!