Kiša kao ritam,

Kapljica po krovu,

Što udarajući u reljef crepova

Oponašaju muziku ksilofona

A čuje se uvek, melodija nova;

Kao šuštanje tiho,

Što nam se uliva u tokove snova,

Lupkanje u prozor, što na zvuke liči

Prigušenih zvona.

Kiša kao spletovi

Po prašini šara,

Raznoliki cvetovi

Zvezdolikih kapi,

Kad se iz zemljanih

Opranih nedara

Izdiže lagano

Mirišljava para;

K'o sa toplih znojnih

Mekih konjskih sapi.

Kiša kao brižni

U nebo pogledi

Molitva za pljusak

Koji zlata vredi,

Kao iznenadna

Provala oblaka,

K'o široki osmeh

Na licu seljaka.