Pričaću ti, dobro važi,

Ali ti mi najpre kaži,

Da se nađeš u Sahari,

Oštećenog aviona,

Sa svetom ti prekinuta

Svaka veza, svaka spona.

I vode ti preostalo

Nedovoljno, sasvim malo!

O čemu bi sve mislio

Da si tamo nešto, bio?

 

Da napiše pesnik pesmu,

Pripovedač priču neku,

Dok časovi očajanja

Usamljenom, tužno teku?

 

Da izmisli jato ptica

Da mu u sred Sahare spusti

Za drugara Malog Princa,

Jer nekako čas je pravi

Da zabavi tužnog pisca.

 

S' daleke je Princ planete,

Ljupko je i mudro dete,

Ali nežno, ojađeno,

Bez ruže je usamljeno.

 

-  Nacrtaj mi ovcu – kaže,

Deca uvek nešto traže!

Antoan se odmah seti

Nacrtanog svog pitona,

Svima to na šešir liči,

Jer taj piton vari slona.

Prvi mu to crtež bio

Nije se baš proslavio,

Al' odluka padne prava:

Nacrtaće kutijicu,

U njoj, kao, ovca spava!

 

-  I tu kraj je priče ove,

Mali Princ se ona zove?

Glavni zaplet tek se sprema,

Drugarstvo je ovde tema.

 

Napuštenog prijatelja,

Pod uslovom da ga voliš,

Nećeš moći da preboliš.

Princ za ružom svojom pati

I njoj želi da se vrati.

Ali, dobrog Malog Princa

Zavolela i lisica.

Pisac ima želju jaku

Prijatelja da sačuva

U tom malom svom junaku.

Mali Princ o ruži sniva,

Da je čuva i zaliva

Usamljenu na planeti,

Jedna zmija mu pomaže

Da u mali svet svoj leti.

Jedva veći od mog stana,

Četrdeset i tri dana,

On u jednom ima danu.

Tol'ko svetla tol'ko mraka

I sunčevih izlazaka

I sunčevih izlazaka!

 

Antoan za Princem žali,

Odleteo drug mu mali.

Al' čim počne da tuguje,

Zvončiće sa neba čuje.

Prijatelju Princ se javlja,

Hrabri njega i pozdravlja

Preko zvezda koje zvone,

Zvoniće mu uvek one!

 

-  Prekrasan mu pozdrav šalje!

Samo ja ne mogu dalje,

Izvinite  me, to te molim.

Malog Princa i ja volim

I ne mogu da prebolim.

A priča je još u toku.

Evo suza u mom oku!