Cipela je desna

Bila nešto besna

Šta je drugo znala,

Levoj se rugala:

-  Neka te Bog čuva,

Gle kakva promaja

Već  kroz tebe duva!

-  Znam, samo se molim

Da ostanem suva.

Cipele stare

Sanjam košmare –

Kišu i lapavicu.

A i nos mi curi,

Imam kijavicu.

Čak ni boje nema

Više na mom licu.

Od sramote, prosto,

Ne smem na ulicu.

I šalu na stranu,

Već pronađem granu

Pa pertlu prebacim,

Da se obesim, smislim.

Imam pertlu staru.

Puče mi ona,

Ja tresnem u baru.

Puče mi ona,

Ja tresnem u baru.

Pušim dok se sušim.

U kuhinju tada

Uđe baba Mara.

Hukće: - Al' je vlažno,

Uh, ala je sveže,

Gle cipele ove

Nisu tako stare! –

Obuje  nas ona

I pertle nam sveže.

Tek se onda setim

Da desnoj primetim:

-  Baš te nešto gledam,

Ta i ti si stara,

I tvoje se lice

Guli i već para.

Obe nas je spasla

Ova baba Mara!