Zriču zrikavci u polja žitna i široka,
kroz miris vetra i miris hleba.
Umorni konji ržu.
Gola raskršća u svojoj lepoti
rađaju jutra detinjstva.
Ako budem imala sina, bar s jutrom
da se rodi, zbog tebe i zbog neba,
što se u naše široko žito,
udavilo i poplavilo.
Kad čuješ zrikavce u noći,
vrati se detinjstvo moje na čas,
pa opet idi...
Za sina moga moraš lepše doći.
