Partizani u selu

Krajem septembra Maksa Kovačev sazvao je sastanak MK KPJ u kući Svetozara Čolića radi izgradnje tajnih skloništa, baza. Diskusija je bila veoma plodna: pokazalo se da članovi Komiteta ne samo što imaju bogatu maštu već i prilično znanje o ovakvoj vrsti skloništa, do kojih su došli preko starih ilegalaca iz prvog svetskog rata — logoša. Odlučeno je: da obezbede što veći broj baza, da izgradnjom rukovodi mesno partijsko rukovodstvo, da preko članstva Partije i SKOJ-a akcijom izgradnje obuhvate i ostale rodolјube, da sve učine u najvećoj tajnosti.

Otprilike u to vreme sličan sastanak održao je i SK-MK SKOJ-a, u prisustvu Nikole Živanovića-Nikice i Rade Grujića-Crnog Rade. Održan je u kući Zareta Stančića.

U toku izgradnje baza stigla je vest o porazu partizana nedaleko od Zrenjanina. Maksa Kovačev ponovo je zakazao sastanak MK KPJ, opet u kući Svetozara Čolića. Sekretar MK raspolagao je podacima da su partizani proveli oko tri dana na Ostrvu a kumanski se momentano nalaze u kumanskom hataru, u potesu zvanom Mali rit. Kovačev je upoznao članove Komiteta s novim pismom PK KPJ za Vojvodinu, u kome je stajalo sledeće: svu pažnju posvetiti jačanju partijskih organizacija; stvarati narodnooslobodilačke odbore, agitacija i propaganda da se pojačaju, s tim da se naročito pažnja posveti tačnom informisanju naroda o stanju na frontovima; urediti tajna skloništa za partizane i ilegalce (za 2-5 lica) koje će držati u strogoj tajnosti (sme da zna samo jedan član Partije, koji će ga urediti, i domaćin, koji treba da je veoma poverlјiv).

U selo su se neopaženo vratila dvadeset i četvorica partizana: Žarko Milankov, Rada Aćimov-Kalić, Sava Aćimov-Kalić, Slavko Boberić, Milanko Bogdanov-Gvožđar, Lazar Brančić, Milan Brusin, Omer Vuletaš, Dobrivoj Gladić, Toša Gladić, Milan Đuričin-Berić, Joca Erdelјan, Ivan Knežić-Coto, Hranislav Mirkov, Veselin Nemešev, Rada Odadžić-Blažić, Svetan Petrović, Svetozar Popov-Šlezijak, Sredoje Stanisavlјev, Dobrinka Stančić, Slavko Stančić, Boža Stojanov-Punga, Dušan-Dušica Stojanov-Punga i Velјa Ubavić. Oružje je predato rukovodstvu Odreda, koje ga je magacioniralo kod Ljubomira Čolića u specijalno iskopanu bazu. Partizani su u selo ušli svako za sebe, bez oružja. To su bili veoma teški časovi za borce partizanskog odreda. Posle nekoliko meseci provedenih u polјu — na slobodi, sada je trebalo ići pod zemlјu.

Izgradnja baza trajala je tokom jeseni, ali već prvih dana izgrađen je priličan broj. U zimi 1941/42. godine u Kumanu bilo 95 baza, za oko dve stotine lјudi. Pravih — građenih bilo je 39. U njih je moglo da se smesti blizu 140 lјudi. U izgradnji i spremanju ovih skloništa učestvovalo je 125 rodolјuba.

Zbog stanja u kojem su zatekli izgradnju skloništa, u izgradnji su, prema direktivi, morali da učestvuju i sami partizani. To nije mimoišlo ni Arsu. Nikicu i Crnog Radu kad su docnije došli u Kumane.

Prve baze građene su na mnogo načina. Ipak, sve su bile zidane ili kopane. Kod prvih najviše je praktikovan tzv. dupli zid: novoizgrađenim zidom smanji se neka prostorija kuće za veličinu baze. Kopane baze podsećale su na podrume i bile su ispod šupa, štala i slično. Među najbolјa rešenja spadalo je sklonište Rade Aćimov-Kalića: iskopano je pored samog bunara; na ulaz, koji je bio zatvoren drvenim vratima, bila je nabacana zemlјa, tako da se ništa nije moglo primetiti. Snabdevanje se vršilo kroz otvor u samome bunaru, koji je zatvarala jedna cigla koja se lako vadila. Baza kod Dušana-Dušice Stojanova-Punge nalazila se ispod šupe, ali se u nju ulazilo iz štale, ispod niskih kravlјih jasala.

Jedne večeri novembra u Kumane je došao sekretar OK KPJ za severni Banat Žarko Turinski-Arsa. U njegovom prisustvu održan je sastanak MK u kući Rade Santovca. Arsa je postavio zadatke: organizaciono srediti Partiju i SKOJ. Očistiti ih od oportunista i koleblјivaca i osvežiti ih novim snagama; produblјavati vezu NOP — narod; posvetiti veću pažnju teoretskom uzdizanju članstva; pojačati rad na agitaciji i propagandi u narodu; za partizane —              život u dubokoj ilegalnosti i organizovani teoretski rad. Zatim je saopštio da je OK odlučio da MK KPJ Kumana preuzme i funkcije Sreskog komiteta KPJ za Novi Bečej, odajući na taj način nedvosmisleno priznanje, kako Maksi, tako i svim članovima mesnog rukovodstva Partije. Izvršena je rejonizacija sreza: Novi Bečej dobio je Boža Titin, Melence — Svetozar Ješić-Marko, dok su Dragutinovo i Beodra pripali sekretaru SK Kovačevu. Ljubica Odadžić nastavila je da radi sa ženama, a Ješić još i sa SKOJ-em i omladinom uopšte.

Posle sastanka, u cik zore, Arsa je došao kod Zorana Mirčetića. Koristio je, kao i obično, bašte i dvorišta. Danima se nije prao, pa je Smilјa odmah stavila vodu da se greje. Za to vreme u kuhinji, pored štednjaka, razgovarali su o svemu, najviše o političkoj situaciji. Arsa je na sve gledao s optimizmom. Razgovoru je jedno vreme prisustvovala i Boriška. U tom su počela da ustaju deca. Mala Zorica, još bunovna, interesovala se ko je nepoznati čovek. Otac joj je odgovorio da je to neki Lupur, računajući da će time da se zadovolјi. Zorica se, naprotiv, njima približavala neprestano trlјajući oči. Odjednom je uzviknula:

»Baš, Lupur...! Pa to je Čika — Žarko!«

Prisutni na to nisu obratili naročitu pažnju jer su već i deca naučila da čuvaju tajnu. Najčešće na to nije trebalo ni da im se skreće pažnja.

Smilјa je pozvala Arsu da pređe u sobu, gde je sve bilo spremno za pranje: koritance s vrućom vodom stavila je na klupu pored peći koja se nalazila s desne strane od ulaznih vrata. S druge strane peći bio je orman s prazničnim odelima i ispeglanom, kao sneg belom, postelјinom. Između ormana i peći nalazila se preslica, na koju je Arsa obesio svoje odelo, opasač sa pištolјem i dve ručne bombe. I taman je počeo da se pere, iz dvorišta su počeli da dopiru glasovi nepoznatih lјudi. Radilo se o dvojici poreznika, od kojih je jedan bio Švaba. Arsa je brzo sve shvatio i kao strela uleteo u drugu sobu. Smilјa je u magnovenju učinila ono što je u tom momentu bilo najbolјe: prvo je otvorila vrata od ormana i njima zaklonila Arsino odelo i oružje. Iz ormana je, zatim, izvadila postelјinu i strpala je u koritance, kao da hoće da pere. Naposletku je dohvatila staklo s rakijom i izišla pred poreznike. Smilјa, koja inače veoma malo govori, obasula ih je pričom o nemaštini. Sve se to zbilo u roku od nekoliko trenutaka. Poreznici su obavili posao radi kojega su došli, uz dobru domaću komovicu, posle čega su napustili Karabino dvorište.

Početkom decembra uhapšen je u Bačkoj Ivan Vioglavin-Iva, član PK KPJ za Vojvodinu. Devetog decembra predat je nemačkim vlastima u Novom Bečeju, a 11. sproveden je u Zrenjanin. U džepu su mu našli notes, na čijem se jednom listu nalazilo ime dr Laze Mijatova, lekara Pokrajinske bolnice u Zrenjaninu. Odmah je uhapšen i lekar. Da bi dr Lazu naterali da govori, rekli su mu da ga je odao Iva i da već dosta znaju i za jednog i za drugog. Da bi sve bilo što ubedlјivije, pokazali su mu Ivu koga je on, onako izubijanog, jedva poznao.

U prvoj polovini decembra Žarko Zrenjanin-Uča prešao je iz Bačke u Banat. S Arsom Turinskim našao se verovatno u Zrenjaninu. Ovaj ga je detalјno informisao o stanju NOP-a u severnom Banatu: prestalo je sasvim oružano dejstvo protiv okupatora. Partizani su zabazirani. OK KPJ za severni Banat imao je samo dva člana, najjače partijske organizacije nalazile su se u Kumanu i Melencima. Pretpostavlјa se da se Zrenjanin sa Arsom odmah prebacio u Kumane. Uča je bio u selјačkom odelu, s velikim brkovima, tako da ga je bilo teško poznati. Boža Titin, iako je bio s njim na robiji 1935/1936, teško ga je poznao. Sekretara PK i Arsu zabazirali su kod Zorana Mirčetića.

Uča je najpre održao sastanak sa šestoricom partizana: Žarkom Milankovim, Jocom Erdelјanom. Stevanom Petrovićem, Slavkom Stančićem, Sredojom Stanisavlјevim i Božom Stojanovim-Pungom. Prisustvovali su i Arsa i Maksa. Uča je hteo da njegovi utisci o dosadašnjem radu i akcijama — sprovedenim i propalim, budu što verodostojniji. Posebno ga je interesovao sukob između Žarka Milankova i Bore Mikina, koji se zametnuo još na početku ustanka a dostigao vrhunac 2. oktobra u hataru Zrenjanina kada se Odred našao pred dilemom da li da se borba primi ili ne. Sekretar PK dao je zapravo, a i zamerio i jednome i drugome: možda je Žarko u početku trebalo da pokaže više odlučnosti; međutim, njegov stav da se borba na Begeju ne primi bio je na mestu, jer je teško verovati da bi Odred mogao da izvojuje pobedu protiv daleko nadmoćnijeg neprijatelјa usred dana, i na domaku njegovog važnog uporišta — Zrenjanina. Na pitanje jednog od prisutnih kada će se završiti rat, Uča je odgovorio:

»Ako se ne završi do proleća, kraj neće biti ni do jeseni 1942. godine«.

Uča je održao sastanak MK — SK Partije u kući Žive Erdelјana-Bace. (Tu je verovatno bilo i savetovanje.) Da ne bi pali u oči, jedan deo učesnika došao je od Svetozara Čolića preko bašte,- među njima su bili i Uča i Arsa. Već je pao sneg, a živa u termometru spustila se ispod nule. Uča je, međutim, bio dobro utoplјen: od Bože Titina dobio je skoro nove čakšire od sukna i debelu somotske »reklu«. Sastanak je trajao čitavu noć. Sekretar PK je Maksu Kovačeva i Ljubicu Odadžić kooptirao u Okružni komitet KPJ za severni Banat. OK je posle toga izgledao ovako: Žarko Turinski, sekretar, Đura Đorđević, Maksa Kovačev, Ljubica Odadžić i Rada Grujić-Crni Rada. Uča je, zatim, ponovio glavne zadatke, sadržane u ranijem pismu PK Interesantan je bio i drugi deo izlaganja Zrenjanina. U tom delu pričao je o političkoj situaciji, o stanju na frontovima, ističući da je otpočela zimska ofanziva Crvene armije pred Moskvom. Bio je to nezaboravan sastanak. Duga zimska noć tako je brzo prošla da su se učesnici ovoga sastanka prosto iznenadili kad je svetlo zore — jedini svedok ovoga skupa, počelo bojažlјivo da se probija kroz prozorče.

Zrenjanin se u Kumanu zadržao četiri dana. Odatle se sa Arsom prebacio u Elemir. Jahali su konje Svetozara Čolića. U Elemir su stigli bez smetnji. Dogovor sa Svetozarom bio je ovakav: čim stignu, konje neka slobodno puste i oni će, pošto ih Svetozar već duže drži i toliko puta je na njima išao u Elemir, sami doći kući. Kao za inat, konji se, međutim, izgube i stanu lutati oko Elemira. Čuju o tome opštinski organi i organizuju hvatanje. Zatim su alarmirali i Elemir i okolinu — da se javi vlasnik. Naravno, Svetozar se javio, i to s vrlo ubedlјivim izgovorom: kao, dao konje deci da ih malo prošetaju, a oni se, onako odmorni, oteli.

U to vreme u Partiju je primlјeno nekoliko skojevaca: Nata Žarin, Stevan Kovačev, Miloš Nemešev, Ljubomir Odadžić-Čiča, Joca Santovac, Sava Stančić, i Dušan-Dušica Stojanov-Punga. Broj članova se, tako, popeo na 46, dakle, koliko i pred rat.

Radi novog pregrupisavanja snaga i nove orijentacije rada u SKOJ-u posle povratka partizana u selo, u Kumane dolazi u drugoj polovini novembra Proka Sredojev, član OK SKOJ-a za severni Banat. Na sastanku MK — SK, koji je tome bio posvećen, učestvovao je, uz Proku, i bivši partizan Joca Erdelјan. Održan je u kući Alekse Trifunjagića i trajao je čitav dan.

Najpre je izvršena reorganizacija mesnog rukovodstva. U novom sastavu ono je izgledalo ovako: Svetozar Ješić-Marko, sekretar, Stevan Kovačev-Stevica, Ljubica Odadžić, Ljubomir Odadžić-Čiča i Joca Santovac-Vrabac.

Informisanje naroda o situaciji na frontovima i političkim događajima u zemlјi i svetu uzeto je kao jedan od najvažnijih zadataka. Odlučeno je da se u tu svrhu pri sreskom rukovodstvu SKOJ-a formira komisija za agitaciju i propagandu sa Slobodanom Odžićem, koji je pokazivao i smisao i interesovanje za takav rad. Istaknuta je i potreba vojno—stručnog uzdizanja omladinaca. Proka je napustio Kumane posle sedam dana.

Brzo posle sastanka MK —SK SKOJ-a Svetozar Ješić-Marko stupio je u vezu sa Slobodanom Odžićem i upoznao ga s odlukom o osnivanju komisije za agitaciju i propagandu. Marko je Odžiću poverio i neposredno organizovanje komisije, s napomenom da je njen osnovni zadatak slušanje radio-vesti savezničkih ze malјa i upoznavanje aktivista sa političkim zbivanjima u zemlјi i svetu. Slobodan je novi zadatak veoma ozbilјno shvatio, tim pre što je bio oslobođen ostalih dužnosti. Za kratko vreme stvorio je Komisiju za agitaciju i propagandu — Agitprop, čiji se rad odmah počeo osećati. Dnevno bi uhvatili i po deseg emisija. Vesti je po pravilu slušao sekretar Agitpropa Slobodan, i to najčešće na radio-prijemniku Racka Brusina, člana KPJ. Za vreme slušanja pravio bi zabeleške koje je kod kuće konačno redigovao i umnožavao indigom u pet primeraka. Jedan primerak ostajao je za arhivu, dok je četiri dežurni član Komisije svako jutro oko šest časova, još dok ne svane, raznosio po selu. U svakom rejonu nalazilo se utvrđeno mesto gde se ostavlјao jedan primerak radio-vesti. Član Agitpropa iz rejona umnožio bi vesti u pet do deset primeraka, pa i više, koji su delјeni aktivistima. Oko osam časova po selu je kružilo oko četrdeset primeraka ovih informacija. Ako se uzme u obzir da su vesti čitane po grupama, čak da je jedan primerak čitan i u više grupa, može se sa sigurnošću reći da je vesti čulo već u toku prepodneva najmanje dve stotine Kumančana, koji su to, posle, koristili za svoj politički rad. Organizacija rada je bila takva da se prilikom delјenja novih listića kupe pročitani, koji se posle koncentrišu kod sekretara Agitpropa radi spalјivanja. To je bila mera predostrožnosti da se ne bi desilo da neki listić padne u ruke neprijatelјa. Hartija i indigo nabavlјani su najčešće u Kikindi — za novac i životne namirnice.

Prvi raznosač vesti od sekretara do rejona bio je Žarko Kikić, ali na toj dužnosti oprobali su se i drugi.

Uz vesti, Agitprop je umnožavao i drugi materijal: Program Komunističke omladinske internacionalne (KOI), međunarodne organizacije revolucionarne omladine koji je iz Beograda doneo Slobodan; referat Georgija Dimitrova o fašističkoj opasnosti sa Sedmog kongresa Kominterne; govor Velјka Vlahovića na Sveslovenskom kongresu u Moskvi,- neke referate s Pete zemalјske konferencije KPJ. Na umnožavanju materijala radila je druga ekipa: Milojko Brusin-Braša, Bogolјub Đurić, Sredoje Ješić i Stevan Odžić-Bata.

Agitprop je, kao organ SK SKOJ-a za Novi Bečej, održavao vezu i s okolnim mestima: Melencima (preko Milovana Protića-Mila, sekretara MK SKOJ-a), Tarašom (Dobra Kozarev), Dragutinovom, Beodrom, Novim Bečejom (Mile Ostojić) i, čak, s Kikindom.

Još jednom zadatku MK SKOJ-a posvetio je veliku pažnju: vojnostručnom uzdizanju omladinaca. Tako je u poznu jesen 1941. godine održan kurs, na kome je predavao samo — Coto. Najviše pažnje posvetio je obuci za diverzantske akcije.

Crni Rada je stigao u Kumane krajem novembra. Otišao je pravo kod Ljube Čolića, preko koga se povezao s Maksom. Posredstvom Ljubice došao je u kontakt s Arsom, koji se već nalazio u selu. Ona je Radu i bazirala, i to kod Angeline Žarin, gde je zatekao Proku i Milicu Ružić, ilegalku iz Zrenjanina. Rada je tu s kraćim prekidima boravio do februara 1942. godine.

Počele su da kruže vesti o predstojećem hapšenju u selu. Arsa i Rada odmah su napustili Kumane i otišli u Elemir, gde su se zadržali oko nedelјu dana. Boravak u Elemiru iskoristili su za pružanje pomoći u formiranju seoske skojevske organizacije. Zatim je došla u Elemir Ljubica Odadžić, s vešću da od hapšenja nema ništa i da se mogu vratiti. U Kumane se s Ljubicom vratio samo Rada i to opet u istu bazu. Rada je neposredno rukovodio i novom reorganizacijom rejonskih rukovodstava SKOJ-a u selu. Kako je Ljubica otišla na novu dužnost, bila je prinuđena da napusti MK — SK SKOJ-a, nju je na tom položaju zamenila Nata Žarin.

Kraće vreme posle boravka Žarka Zrenjanina-Uče u Kumanu, s njim se u Perlezu sastao Nikica Živanović. Tada je dobio od Uče zadatak da ide u Kumane, gde će s Radom Grujićem — Crnim Radom, koji se tamo već nalazio, sastaviti izveštaj o SKOJ-u za CK SKOJ-a. Nikica je tu saznao da je imenovan novi OK KPJ za severni Banat. Živanović je najpre bio u Pančevu, odakle je 1. januara krenuo za Kumane. Svratio je u Melence, gde mu se pridružuje Proka Sredojev. Crnog Radu našli su u stanu Ljube Čolića. Odatle su svi otišli u kuću Angeline Žarin, gde je sastavlјen izvepggaj o SKOJ-u za CK. Po taj izveštaj trebalo je da dođe kurir iz Bačke, ali zbog racija, koje su tamo sproveli mađarski fašisti, nije došao. Tu su njih trojica napisali još i referat »O držanju pred klasnim neprijatelјem« i »SKOJ — organizacija i naredni zadaci«. Posle toga Sredojev je otputovao u Veliku Kikindu.

Rad na izradi izveštaja i referata bio je utoliko olakšan što se u Kumanu, u kući Ljubinke Petrović, nalazila u to vreme i tehnika OK KPJ. Nјome je rukovao Coto. Tehnika se sastojala od pisaće mašine, šapirografa, matrica i ostalog potrebnog materijala. Smeštena je bila u jednoj sobi. Ispod peći te sobe bila je baza u koju se ulazilo ispod jasala u štali.

Početkom januara u kući Svetozara Čolića održan je sastanak OK KPJ za severni Banat. Arsa je govorio o bujnom razvitku organizacija Partije i SKOJ-a u Velikim Livadama i Banatskom Karađorđevu, ističući da bi pomoć iskusnog partijskog radnika, koji bi se tamo duže zadržao, bila od velikog značaja. Sekretar OK je govorio i o slabim vezama s PK KPJ za Vojvodinu. Odlučeno je da Joca Erdelјan — Uvalin ode u Aleksandrovo i Karađorđevo, a Milan Stančić-Uča da ode u Beograd i pokuša preko Neve Petrović, predratnog komuniste rodom iz Kumana, da uspostavi vezu s višim rukovodstvom KPJ.

Uča je od Neve Petrović doneo cirkular CK KPJ od decembra 1941. u kome se obrazlaže povlačenje glavnine partizanskih snaga iz zapadne Srbije i upućuju partijske organizacije da pristupe osnivanju narodnooslobodilačkih odbora.

Posle dan-dva sastanak SK — MK KPJ bio je posvećen negativnoj pojavi među zabaziranim partizanima: Rada Aćimov-Kalić, Sava Aćimov-Kalić, Milanko Bogdanov-Gvožđar, Rada Odadžić-Blažić i Dušica Stojanov-Punga napuštali su svoje baze i odlazili na svinjske daće i kod devojaka. Veći broj partizana vrlo često je menjao baze. Sekretar SK — MK Maksa Kovačev obavezao se da s njima razgovara i strogo ih opomene. Posle tih razgovora, stanje se popravilo.

Kada je malo prezdravio, Crni Rada počeo je da dolazi na sastanke SK — MKSKOJ-a. U decembru dobijena je direktiva da se SKOJ očisti od oportunista i koleblјivaca. Povodom toga održan je sastanak SK — MK SKOJ-a i odlučeno je da se iz organizacije ne isklјuči ni jedan član, čak i pored toga što je Crni Rada insistirao na strogom kriterijumu.

Organizacije Partije i SKOJ-a održavaju dva do tri sastanka sedmično. Članovi su bili dužni da rade na svom teoretskom uzdizanju i individualno. Prorađivali su ono čime su raspolagali: »Klase i klasne borbe« — V. I. Lenjina, »Istorija SKP (b)« i referat »O držanju pred klasnim neprijatelјem«; SKOJ — još i referat >SKOJ — organizacija i zadaci«. Najviše teškoća zadavala je Lenjinova knjiga o klasama, u kojoj se autor poziva na dela Marksa i Engelsa, koja širem krugu članstva u Kumanu nisu bila poznata.

Okupatorske vlasti u mestu, uklјučujući tu i poverenike obaveštajne mreže, međutim, žive u uverenju da se u Kumanu ništa naročito ne dešava i da vlada red i mir. Na njih nije uticalo ni ono što se zbilo u kumanskoj policiji sredinom novembra: Načelstvo podbana za Banat i sreski načelnik oštro su ih iskritikovali da ne vrše dužnost kako treba; narednik Johan Frank, kao najodgovorniji, premešten je po kazni u Tordu, a na njegovo mesto doveden je N. Bric. U dnevnom izveštaju sreskom načelniku od 15. novembra 1941. godine do 2. januara 1942. godine beležnik Jožef Vučetić iz dana u dan ponavlјa jednu te istu rečenicu: »U Kumanu je sve u redu i miru.. .«.

Te jeseni mesne vlasti više su bile angažovane sprovođenjem u život naredbe o zabrani slobodne trgovine kukuruzom i svinjama i o obaveznoj isporuci viškova.

Đura Aćimov-Kalić, Rada Sekulić i mnogi drugi sekli su kukuruzovinu zajedno s kukuruzom i tako je denuli u kupe. Mere su izigravali i prijavlјivanjem potreba većih nego što su stvarno bile.

Mnogi Kumančani su klali svinje kao da naredba o zabrani klanja bez odobrenja nije ni postojala. Simi Sekuliću obično je klao mesar Ljuba Stančić i to na originalan način: svinju u oboru udari nožem u vrat, pri čemu je rukama i ne dotakne jer bi njena dreka uzbunila okolinu; ranjena svinja, posle toga, trči po oboru, sve dok ne padne od gubitka krvi; dalјe je sve išlo lako. Na njeno mesto stavlјa se odmah poveće prase i kao da se ništa nije desilo. To je bilo moguće jer vlasti nisu raspolagale tačnom evidencijom svinja. Opštinska komisija ostavlјala je pedeset kilograma po članu domaćinstva za celu godinu.

Špiler i njegova ekipa agenata, tzv. udarna grupa čvrsto su verovala da u Kumanu ima partizana, mada za to nisu imali nikakve podatke. Na to su ih upućivale uglavnom vremenske prilike. Polazeći od toga, već u decembru izrađen je plan blokade sela. Otprilike u to vreme poslati su Špileru, na njegov zahtev, plan sela i katastarske knjige.

Ubrzo je beležnik Vučetić premešten. Na njegovo mesto postavlјen je Mihajlo Nikolić.

Kumane je u to vreme napustila i Jelena Vodolazov, koja je vršila dužnost podbeležnika. Dvadesetogodišnja Jelena bila je kćerka ruskog emigranta koji je pre rata u Kumanu držao čajhanu. Kumančani su je, naravno, dobro poznavali. U prevratu, međutim, »prevrnula je kožu naopako« i postala sluta okupatora. Na položaju podbeležnika zamenila je Andriju Oca, koji je bio premešten u jesen 1941. godine. Uvek je bila zle volјe. Ljude je na ulici vređala, čak i šamarala.

Jelenu Vodolazov zamenio je Rada Pujin.

Tags: ,

Sadržaj

O gradu