Severnobanatski odred

Na sastanku predstavnika partizanskih odreda severnog Banata, koji je krajem avgusta održan na inicijativu Okružnog komiteta KPJ, odlučeno je da se svi odredi spoje u jedan iz sledećih razloga: većina odreda pretrpela je teške gubitke; trebalo je otpočeti ozbilјnije napade na neprijatelјa i kasnije, u zgodnoj prilici, preći u Srem preko Bačke. Spajanje je izvršeno na melenačkom Ostrovu, gde je početkom oktobra stigao Žarko Turinski Arsa. Kako se Arsa dugo zadržao na terenu, sredinom septembra pošao je da ga traži Crni Rada, po najređenju Danila Grujića. Rada je usput svratio u Elemir, gde mu je Boško Mijatov preporučio da u Kumanu stupi u vezu s Ljubomirom Čolićem. U Kumanu, gde je našao Nikicu Živanovića, doznao je da se Arsa još uvek nalazi na Ostrovu. S Nikicom je prisustvovao sastanku MK — SK KSOJ-a. Zbog odlaska Joce Erdelјana, sekretara MK — SK, i Slavka Boberića, člana MK — SK u partizane, trebalo je izvršiti reorganizaciju rukovodstva SKOJ-a. Za sekretara imenovan je Svetozar-Marko Ješić, dok je Boberićevo mesto popunio Joca Santovac-Vrabac, skojevski rukovodilac. Odlučeno je, između ostalog, da se u Vranjevu, gde SKOJ nije imao svoju organizaciju, obrazuje skojevska grupa. To je izvršio Joca Santovac-Vrabac, kome je to kao članu MK — SK SKOJ-a bio prvi zadatak. Skojevci Vranjeva bili su revnosni: posle nekoliko dana predali su Santovcu dve vojničke puške, tri pištolјa i 300 metaka.

Odmah posle sastanka MK — SK SKOJ-a, Nikicu i Radu preneo je na Ostrovo Maksa Kovačev kolima Ljubomira Čolića. Jer, glavni zadaci čekali su ih u Odredu: Nikicu u vezi sa cirkularom PK KPJ o potrebi jačanja kulturno-prosvetnog rada u odredima, Radu da se informiše o tome šta je uradio Žarko Turinski-Arsa. Oni su na Ostrvu zatekli sve partizane severnog Banata. Arsa je dao sledeći izveštaj: na okupu je oko 110 partizana, naoružanih sa 60 pušaka, 2 puškomitralјeza, izvesnom količinom pištolјa, bombi i municije; u toku su pripreme za odlazak partizana u Srem. Ali, pre toga trebalo bi izvršiti nekoliko napada na neprijatelјa.

Rada je boravio dva dana među partizanima, posle čega je s izveštajem napustio Ostrvo. On se kratko zadržao u Aradcu, gde se slučajno sastao sa Žarkom Zrenjaninom-Učom, Svetozarom Markovićem-Tozom i Ivanom Vioglavinim, koji su se spremali da pređu u Bačku. Rada je posle toga nastavio put u rejon Stajićeva, gde se nalazio Danilo Grujić s partizanima Petrovgradsko-stajićevskog odreda. I ovaj Odred pripremao se za odlazak u Srem.

Šesnaestog septembra na Ostrovo je došao i Coto.

Spajanje severobantskih odreda u jedan — Severnobanatski partizanski odred izvršeno je početkom druge polovine septembra. Komandant novog Odreda postao je Bora Mikin, dok je za političkog komesara imenovan Žarko Milankov; njihovi zamenici postali su Dušan Markov i Miloš Popov-Klima. Jezgro ove velike partizanske jedinice bio je Kumansko-melenački partizanski odred, koji je brojno i kadrovski bio jak.

U ponoć između 25. i 26. septembra 1941. godine Odred je napao, podelјen u tri kolone, rumunsku karaulu u rejonu Srpske Crnje i električnu centralu i kudelјaru na bivšem Čekonićevom imanju — Julija — majur.

Prva kolona nastupala je prema karauli, a druga i treća u pravcu kudelјare i električne centrale.

Dvanaest boraca nesmetano su se privukli karauli. Eksplozija bombe, koju je kroz prozor ubacio Klima, prolomila se širom ravnice. U karauli se stvorila panika: tri rumunska vojnika, ranjena, formalno su zaglavila vrata, a zatim su, jedan po jedan, nestali u mraku. Partizani su zaplenili jedan puškomitralјez, pet pušaka i veću količinu municije.

I druga kolona, koju je činilo osam omladinaca, pod komandom Joce Erdelјana, stigla je do cilјa neopaženo. Buknule su ogromne kamare kudelјe, u kojima se nalazilo četrdeset vagona ove sirovine, važne za nemačku ratnu industriju, — u vrednosti od milion dinara. Ova grupa partizana malo je požurila i napad je počeo ranije. To je izazvalo uzbunu kod neprijatelјa i treća kolona, koja je čekala ponoć, nije mogla da izvrši zadatak.

Odred se iste noći vratio na Ostrovo.

Po naređenju Danila Grujića, Rada je ponovo došao na Ostrvo da primi od Žarka izveštaj o napadima. Rada je tu doznao da grupa mokrinskih partizana nije napala Velike Livade i da se sprema napad na Bašaid i Novi Bečej. Rada se odmah vratio i o svemu izvestio Danila, koji se i dalјe nalazio među partizanima Petrovgradsko-stajićevskog odreda, nedaleko od Stajićeva. Zatekao ga je neraspoloženog zbog nepovolјnih vesti koje su mu stigle iz Bačke: nastupanje partizana u Srem preko Bačke, zbog dolaska jakih snaga mađarske vojske baš u rejon gde se prelazila Tisa, postalo je neizvodlјivo. Danilo je Radu brzo vratio na Ostrovo s naređenjem da Severno-banatski partizanski odred, posle izvršenih priprema, preduzme marš u noći između 1. i 2. oktobra u pravcu Zrenjanina, odatle prema Stajićevu, gde bi mu se pridružio Petrovgardsko-stajićevski odred, a onda u pravcu koji bude odredio komandant Štaba partizanskih odreda Vojvodine. Rada je tada svratio u Kumane, gde se sastao s Maksom Kovačevim i Ljubomirom Čolićem. Od njih je doznao da je uhvaćen izdajnik Lazar Mečkić- Tuta, u šta se uverio kad je došao u Odred.

Tuta je bio jedan od najistaknutijih domaćih izdajnika u Kumanu. Nijedno hapšenje, niti bilo koja mera okupatora uperena protiv NOP-a ovoga sela nije protekla bez Tutinog učešća. Zato je Štab Odreda odlučio da ga izvede pred narodni sud.

Uz pomoć partijske i skojevske organizacije u Kumanu, kretanje Tute prati se iz dana u dan. Poslednjeg dana septembra on je pošao selјačkim kolima u Novi Bečej da učestvuje u radu skupa policajaca i konfidenata u okviru priprema za veću akciju protiv partizana. O tome je Maksu Kovačeva, preko Veselina Lupurova, izvestio Georgije Živanov-Đuka, opštinski kočijaš i saradnik NOP-a. Maksa je to odmah prosledio do Odreda. Štab je odredio grupu s Velјom Ubavićem, koja je postavila zasedu na granici hatara Kumana i Novog Bečeja, kuda kola s Tutom moraju da prođu. Partizani vežu Tutu, a Đuki narede da se vrati u selo, ali da ide što lakše može.

U Odredu je obrazovan narodni sud: Žarko Turinski-Arsa, Rada Grujić-Crni Rada, Nikola Živanović-Nikica i Ivan Knežić-Coto. Najpre je Arsa izneo optužnicu, koja je Tutu teretila za teška dela narodne izdaje. Onda je počelo ispitivanje optuženog. On nije hteo ništa da prizna. Ali, tu su bili svedoci Joca Erdelјan, Slavko Boberić i drugi Kumančani. Presuda je bila kratka: u ime naroda — smrt. Kazna je odmah i izvršena.

Sledeću akciju Štab Odreda planirao je za ponoć između poslednjeg dana septembra i 1. oktobra. Tri kolone partizana izvršiće napad na Opštinu, Žandarmerijsku stanicu u Bašaidu i zapaliće kudelјu. Kolonama će komandovati Lazar Pajić, Kosta Sredojev-Šlјuka i Milojko Filipčev-Fića.

Napad je izvršen brzo i silovito. Prva i druga kolona izvršile su zadatak u potpunosti: Pajić je ubacio bombu u prostorije Opštine, gde je od trojice policajaca jedan teško ranjen, posle čega je kolona upala u zgradu. Partizani pod komandom Šlјuke zapalili su oko 170 vagona sirove kudelјe nedaleko od Bašaida na putu prema Velikoj Kikindi, vrednost 4360000 dinara. Napad kolone Fiće Filipčeva na Žandarmerijsku stanicu, zbog nekog nesporazuma, nije ni počeo. Okupatorskim snagama počela su da pristižu pojačanja. Ali, partizani su se brzo, još iste noći, povukli iz sela i prebacili na granicu hatara Kumana i Melenaca. Imali su ranjenog Jocu Erdelјana, kome je metak okrznuo glavu.

Fašisti su najpre blokirali sela, ne dopuštajući da ma ko uđe ili iziđe iz njih. Partizani su uzalud čekali da im neko dođe iz sela. Bilo im je jasno da tamo nešto nije u redu. Međutim, iznenada se na biciklu pojavio Milan Stančić-Uča. On im je ispričao o blokadi u Kumanu i o tome kako se izvukao pod izgovorom da ga čeka posao u Melencima, što je, uostalom, dobrim delom bilo tačno. Štab Odreda je odredio dve patrole radi izviđanja: jednu je uputio prema Novom Bečeju, a drugu prema Zrenjaninu. Ova druga ubrzo je primetila neprijatelјa, čak je došlo i do čarke. Poginuo je jedan Nemac, a drugi je ranjen. Ova patrola povukla se, posle, bez gubitaka. Druga patrola takođe je spazila okupatorske snage, ali se neopaženo izgubila. Izveštaji patrola slagali su se: jake snage neprijatelјa kreću se u pravcu logorišta. Teren nije bio pogodan za partizane jer je bilo dosta njiva s kojih je obran kukuruz i posečena kukuruzovina. Štab je odlučio da se Odred prebaci u pravcu Ostrva, gde kukuruzovina nije posečena. Da bi zavarao trag, Štab je uputio dve manje grupe partizana u druge pravce, jednu prema Melencima, a drugu prema Novom Bečeju. Fašisti su ih otkrili još dok su bile zajedno i zasuli ih mecima. U međuvremenu Nemci su tražili pojačanja u nameri da partizanima nametnu odlučnu bitku. Oko jedanaest časova, još dok pojačanja nisu počela da pristižu, vatra je odjednom prestala i Nemci su se povukli. Kroz jedan sat su se vratili i palјba se nastavila, ali sada, zabunom, između njih samih. Naime, pojačanja su počela da pristižu, ali zbog kukuruza bila je slaba vidlјivost pa im se učunilo da nastupaju partizani. Oko četrnaest časova svi su se povukli.

Jedan deo nemačkih snaga zadržao se izvesno vreme u Kumanu. Odmah su izdali naređenje da stanovništvo dođe u opštinsko dvorište. Sakuplјenom narodu uputili su apel da se jave oni koji bilo šta znaju o partizanima; da urade to što pre, jer oni, tobože, već raspolažu mnoštvom podataka koje su iznudili od zaroblјenih partizana. Međutim, niko se nije javio. U taj čas pred Opštinu su stigla selјačka kola s poginulim i ranjenim Nemcima, što je stanovništvu najrečitije govorilo o ishodu bitke i o takozvanim zaroblјenim partizanima.

Blokada je trajala i sutradan. Pre nego što su je povukli, izvršili su, ko zna već po koji put, pročešlјavanje bliže okoline sela).

Prema planu Štaba, Odred je trebalo te noći da stigne u logor Petrovgradsko-stajićevskog odreda, u rejonu Stajićeva. Tu bi predanili, posle čega bi, sledeće noći. nastavili. Maršruta, međutim, zbog opterećenosti partizana opremom i hranom, nije mogla biti savladana za jednu noć, tako da ih je svanuće uhvatilo u zrenjaninskom hataru, između Zrenjanina i Kleka, na nekoj čistini. Štab je odlučio da dan provedu u malom kukuruzu, koji se nalazio nedaleko od njih. Inače, kukuruzi su bili većim delom obrani. Partizani su se odmah premestili u kukuruz. Sa susedne njive dovukli su snopove kukuruzovine za ležišta. Oko podne neki čovek, po svoj prilici Švaba, došao je na njivu sa koje je uzeta kukuruzovina. Gledao je načete kupe i vrteo glavom. S vremena na vreme upirao bi pogled prema kukuruzu gde su se odmarali partizani, verovatno prateći trag odnesene kukuruzovine. Posle kraćeg zadržavanja, čovek je otišao u pravcu grada. Otprilike posle pola sata pojavilo se nekoliko nemačkih kamiona s vojnicima. Partizanska straža blagovremeno ih je primetila i alarmirala birak. Komandant Odreda Bora Mikin naredio je da na Nemce otvore vatru i da to iskoriste za povlačenje u jedan poveći kompleks neobranog kukuruza, udalјen nekoliko kilometara. To je izvedeno brzo i bez gubitaka zahvalјujući mobilnosti i angažovanju selјačkih kola koja su sretali u hataru. Nemci su jurili lenijama, ne zalazeći u kukuruz, pucajući nasumce. Tada je ranjen Crni Rada. Tokom noći glavnina Odreda prebacila se na Ostrvo.

Kumanski partizani ostali su na Ostrvu četiri dana, posle čega su prešli u kumanski hatar, u Mali rit, gde su se smestili u kupe kukuruzovine. Tu im je prvo došao Milojko Filipčev-Fića, koji je agitovao za odlazak u Srbiju. Niko nije hteo da mu se pridruži. Ubrzo su uspostavili vezu s partijskom organizacijom u Kumanu, i to preko Bože Titina. Među partizane došao je i sekretar MK Maksa Kovačev, koji im je rekao da se u selu grade za njih skloništa — baze, i da Tanasije Radišić može da izradi legitimacije za svakog partizana, što je od osobite važnosti za one koji ne misle da ostanu u Kumanu.

Na učestale akcije partizana okupator je odgovorio hapšenjima, palјevinama i pretnjama.

Petog oktobra uhapšeni su iz Kumana: Danica Vlajkov, Kata Vlajkov, Sredoja Stančić i Pišta Šimonji. Odmah su odvedeni u zatvor. U istrazi su ih teretili da su pomagali partizane: Danicu (muž Cveta nalazio se u zaroblјeništvu) i sinovicu Katu — da su na svome salašu kuvale za partizane; Stančića i Šimonjija — da su za partizane lovili ribu.

Istoga dana Nemci su zapalili salaš Vlajkovih (i u melenačkom hataru Bibinih). Prethodno su oplјačkali sve.

U toku dana Kumane su u brišućem letu nadletele »štuke«, nemački avioni za obrušavanje. Bila je nedelјa. Stanovništvo je prethodno plakatima obavešteno da će to nadletanje biti samo opomena — poslednja opomena. Imovina će biti zagarantovana samo onima koji »bandite« prijave nemačkim vlastima. U ranim popodnevnim časovima — kada lјudi i žene obično sede na ulici, avioni su, uz zavijanje sirene, dolazili u talasima i odlazili. Ljudi i žene ulazili su u dvorišta. Omladina, naprotiv, nije htela: ostala je na ulici i glasno se smejala avionima.

Tags: ,

Sadržaj

O gradu