Reorganizacija Partije i SKOJ-a

Krajem juna ili početkom jula u Kumanu je bio Žarko Turinski-Arsa, organizacioni sekretar OK KPJ za severni Banat. Na sastanku MK KPJ odlučeno je: da se ubrzaju pripreme za oružani ustanak; da se od ilegalaca i pripadnika vojnih desetina stvori partizanski odred; da se s partizanima održava stalni kontakt i da im se obezbedi uredno snabdevanje. Izvršena je reorganizacija u Partiji, imenovan je novi MK, u koji su ušli: Maksa Kovačev, sekretar, Joca Erdelјan, Ljubica Odadžić, Boža Titin i Svetozar Čolić; Maksa Kovačev, Boža Titin, Svetozar Čolić i Jovan Mučalov određeni su za sekretare ćelija u svojim rejonima; za rad sa ženama zadužena je Ljubica Odadžić, a s omladinom Joca Erdelјan.

Radi reorganizacije SKOJ-a u Kumane su tih dana došli Nikola-Nikica Živanović, član PK SKOJ-a, i Crni Rada. Održan je sastanak na kome je oformlјen novi MK — SK: Joca Erdelјan, sekretar, Svetozar-Marko Ješić, Miloš Nemešev, Ljubica Odadžić, Rada Stančić i Aleksandar Torđanski. Novi članovi Komiteta su Ješić i Torđanski, dva rejonska rukovodioca SKOJ-a, uz to — đaci. Dok je partijska organizacija napustila stari princip rada i prešla na teritorijalno zaduženje članova MK, MK — SK SKOJ-a držao se stare podele na sektore rada; radnička i zanatlijska omladina — Miloš Nemešev, zemlјoradnička — Rada Stančić, intelektualna omladina — Ješić, Torđanski i omladinke — Ljubica Odadžić. Zadaci koji su postavlјeni SKOJ-u bili su u vezi sa ubrzanjem priprema za oružani ustanak, bližim povezivanjem sa skojevskim organizacijama u okolnim mestima i s ideološko-političkim radom. Posebna pažnja bila je posvećena potrebi organizovanja sakuplјanja vojnog i sanitetskog materijala i namirnica za ilegalce.

Prvi kumanski partizani nisu preduzimali akcije protiv okupatora. Melenčani su, međutim, 12. jula razoružali u kumanskom hataru nemačkog policajca Andreasa Valcera na dužnosti u Kumanu.

Da bi onemogućili slušanje radio-vesti iz zemalјa antihitlerovske koalicije, Nemci su pokupili skoro sve radio-prijemnike. Ostali su, više pukim slučajem, kod Racka Brusina, dr Ranka Petrovića, Marinka-Pere Stančića i još kod nekih.

Neprijatelј je dobio i pojačanje: 13. jula u Novi Bečej stigao je vod nemačke vojske od 38 lјudi (pod komandom poručnika Rihtera). Ovaj vod, zajedno s 25 policajaca iz Kumana, Melenaca, Novog Bečeja i Vranjeva, već sutradan preduzeo je poteru za partizanima. Prokrstarili su hatar u trouglu Novi Bečej — Bašaid — Melenci, ali bez rezultata.

U Sresko načelstvo za Novi Bečej stigla je 19. jula vest da su u novobečejskom hataru, u potesu »Berek«, viđena sumnjiva lica. Načelnik je odredio 27 policajaca i pripadnika gradske straže iz Vranjeva, Taraša i Novog Bečeja da pohvataju ta »sumnjiva« lica. Ni toga puta Nemci, međutim, nisu imali sreće.

I jedna i druga akcija hvatanja partizana pretrpele su, dakle, neuspeh: od 90 nemačkih vojnika i policajaca — koliko ih je svega učestvovalo u ovim poduhvatima — niko nije video ni jednog jedinog partizana, iako su kukuruzi još bili mali. Najgore je, međutim, tek predstojalo: nemačke fašističke vlasti raspolagale su podacima da se u Kumanu i u drugim mestima u okolini radi na dizanju ustanka. Zbog toga su pohapšeni neki članovi porodica partizana i »sumnjiva« lica kao taoci, njih četrnaestoro, uglavnom na osnovu dostava Lazara Mečkića-Tute, Velimira Kvaščeva i Kristifora Veselinova. Odmah su sprovedeni u Novi Bečej, a onda u Vranjevo, gde su zatekli pohapšene Jevreje. Na ovome putu rodolјube lišene slobode pratio je Tuta, ne propuštajući priliku da im pridikuje već otrcane laži o komunizmu. Zatvorenike su svakog dana terali na rad. Prilikom istrage, uz koju je obavezno išlo batinanje, svi su se manje-više dobro držali. Posle ovog ispitivanja okupator je pustio Vladimira Maksića, Milenu Tubić- Gršinu i Jovana Mučalova, a ubrzo i ostale.

Sadržaj

O gradu