U fudbalskom klubu »Jugoslavija«, uz aktivne članove, većinom omladince, sportsko društvo je imalo i pomažuće članove. To su bili lјudi u godinama. Zbog toga su organi lokalnih vlasti pokušali da pri sokolskom društvu osnuju novi sportski klub »Obilić«, da bi u njemu imali svoje uporište. Međutim taj se klub nije dugo održao.
Do 1938. godine postojala su dva centra u kojima se razvijao kulturno-zabavni život omladine. Prvi u »Sokolu« i Vatrogasnom društvu, a drugi pod uticajem Partije i Skoja. Omladina je bila podelјena na »bogato« i »siromašno« kolo, kako se tada govorilo u selu. Sinovi i kćeri seoskih gazda i nekih trgovaca okuplјali su se u Opštinskoj kafani u kojoj su održavali igranke. Ostala omladina dolazila je na igranke u kafanu Vlade Stančića. Napredne omladine bilo je više. Nјene su igranke bile sadržajnije i interesantnije. Kada su Vatrogasno društvo ili sokolska organizacija, održavali priredbe, napredna omladina ih je organizovano bojkotovala na taj način što je davala priredbe sa igrankama u isto vreme i na taj način privlačila omladinu na svoju stranu. Zato je sreski načelnik ometao rad napredne omladine. Omladinska dramska sekcija nije mogla biti registrovana kao legalna organizacija. Delovala je kao sekcija sportskog društva. Lokalne vlasti ometale su rad naprednoj omladini. Nisu joj odobravali salu za priredbe, sprečavali su održavanje već odobrene predstave. Najveće smetnje činili su Dušan Ignjatov, beležnik, i Velimir Drecun, učitelј. Napredna omladina udružila se sa glumcima jedne putujuće grupe iz Beograda, koju je predvodio Nikola Banović. Glumci su imali interesa za saradnju sa omladinom zbog toga što im je omladina obezbeđivala publiku, a omladina je dobijala stručnu pomoć glumaca, sa kojima je preko zime 1938. godine spremala priredbe. Repertoar je bio raznovrstan: »Seoski lola«, »Đido«, »Milo za drago«, »Divlјuša«, »Naši selјaci«, »Vojni begunac«, »Gospođa ministarka«, »Na santi leda« i »Voda sa planine«. Takav program uticao je na kulturni život sela. Cilј je bio da priredbe budu i političke manifestacije. Prihod sa priredaba delјen je sa glumcima, što je omladini dobro dolazilo. Jedan deo tog novca omladina je slala kao pomoć drugovima na izdržavanju robije u Sremskoj Mitrovici. Kako su priredbe dobro pripremali, izvođače su pozivala susedna sela: Elemir, Melenci, Miloševo, Orlovat, Aradac i Velike Livade. Svuda su nailazili na veoma lep prijem. U Livadama, na železničkoj stanici, meštani i omladina pripremili su im srdačan doček uz muziku. Ovi susreti sa omladinom iz susednih mesta bili su vrlo značajni jer su doprineli zbližavanju i čvršćem povezivanju omladine i širenju borbenog duha i svesti o snazi radnog naroda. Među omladinom koja se naročito isticala u radu Dramske sekcije treba istaći Zorana i Milicu Blažić, Žarka Kikića, Sredoja Stančića, Emila Milankova, Jovana Aćimca, Micu Marinkov, Natu Mečkić, Ljubu Kovačev, Milinka Cvetića, Nadu Tatić, Dragu Milankov, Natu Radišić, Milinka Stančića, Radu Stančića, Sredoja Petrovića, Dušana Stojanova-Pungu, Radu Blažića, Radivoja Tatića, Stevana Sekulića, Vidu Sekulić, Ružu Sekulić, Goru Trifunjagić-Vačinu, Jocu Erdelјana, Cicu Bokanić, Julku Tatić, Jelenu Aracki, Dragića Markova-Lalu, Jocu Santovca-Vrapca, Ratomira Mečkića, Savu Sekulića, učitelјa, Acu Stefanovića, učitelјa, Stevu Odadžića. Sufleri su bili Milić Gajinov i Slobodan Ocić-Trca. U Diletantskoj sekciji bilo je oko 50 članova.
