Veče me seti na ovlažila

svetla ulica.

Na pesmu vetra i boju lana.

Na zalutale kiše ispod okapnica,

na snove nesanice dana.

Veče me seti na granu dunje,

pruženu preko komšijskog zida,

na zagrljaje kose i žita,

na nit sećanja... koja se kida.