Kroz vreme provučeno uže.

Obično čelično uže ... čelična žica,

koju miluju srce i ruka,

dok skela klizi kroz sunčeve zalaske,

kroz crnilo zenica,

a niko nezna koliko ima struka.

I tek, kad skeledžija počne da priča,

osetićete koliko u toj priči

ima radosti... koliko sete...

Koliko zakasnelih putnika,

koliko košava, koliko bura... koliko ledenih

santi.