Pored Ženske ruske gimnazije — Harkovskog instituta, Novi Bečej je od 1924. imao i osmorazrednu — ili kako se to tada nazivalo — potpunu gimnaziju. Njen puni naziv je bio: »Privatna s pravom javnosti mešovita puna realna gimnazija u Novom Bečeju«. Ta gimnazija imala je ista prava kao državne gimnazije s tom razlikom što je izdržavanje išlo manjim delom na teret opštine, a većim na teret porodica učenika. Visina školarine zavisila je od visine poreza učeničkih roditelja. Siromašni učenici su bili oslobođeni školarine, ali takvih je bilo vrlo malo, jer sirotinja je jedva čekala da dete poodraste i da ga zaposli kod gazda, ili da ih daju za šegrte i da se tako oslobode izdržavanja.
Novobečejska gimnazija je, u stvari, preseljena iz Žombolja, kada je Jugoslavija ovaj grad u zamenu za Jašu Tomića i Pardanj (Među) predala 1923. godine Rumuniji. Direktor Gimnazije Vladimir Zdelar, bio je dugogodišnji profesor II muške gimnazije u Beogradu, a pre toga je već imao privatnu školu u Beogradu, pa ovaj poduhvat za osnivanje privatne gimnazije u Novom Bečeju za njega nije bilo nešto novo i nepoznato.
Škola je dobro došla Novobečejcima i Vranjevčanima, ali isto tako i Starobečejcima, jer je Stari Bečej u to vreme imao samo nižu — četvororazrednu gimnaziju, pa je tridesetak i više đaka viših razreda svakodnevno dolazilo brodom iz Starog u Novi Bečej. Pored njih, bilo je đaka i iz okolnih sela: Melenaca, Kumana, Beodre i Dragutinova (Novog Miloševa), a bilo ih je i iz Kikinde i Bečkereka (Zrenjanina). U svih osam razreda imala je 260—280 đaka.
Gimnazija je 1929—30. školske godine imala 163 učenika, ali je te godine imala samo više razrede, od IV do VII, jer smeštajni uslovi, u kojima je radila nisu obezbeđivali uspešnu nastavu, I, II i III razreda, onako kako je to bilo u prethodnim godinama. Već sledeće 1930/31. školske godine otvoreni su I i II razred (verovatno je obezbeđen potreban prostor), jer je jedna klasa, od 28 učenika završila VIII razred. Ta pretpostavka zasniva se na delovima izveštaja u kome stoji: »Škola je i ove godine radila u velikoj, trospratnoj državnoj zgradi, gde su smešteni još i građanska i osnovna škola. Podela prostorija nije racionalno izvršena, pa je to bilo od prilične smetnje po nastavu. Npr, odeljenja osn. škole i gimnazije bila su zajedno na poslednjem spratu dok su na spratu ispod bile učionice građanske i osnovne škole. Povrh svega, gimnaziji je za učionice bilo dodeljeno pet soba, od kojih su dve izvanredno male. Nameće se samo po sebi sprovodljivija i racionalnija odluka za dalji rad i napredak škole«.
Gimnazija je imala šest stalnih profesora i četiri honorarna nastavnika. Za razliku od Građanske škole ovde je svaki profesor imao veći fond časova nedeljno što ilustruje privatno-racionalno trošenje raspoloživih sredstava.
Profesori Privatne gimnazije u Novom Bečeju 1929/30.:
Dragutin T. Simonović, direktor, ukupno 16 godina službe, od toga 3 u ovoj školi. Predavao Botaniku V razredu, Zoologiju VI razredu i Geologiju VII razredu. Ukupno časova nedeljno 7, inače je inspektor Ministarstva prosvete u penziji.
Ante A. Jagić, profesor, 36 godina službe, 4 u ovoj školi. Predavao latinski jezik u V, VI, VII i VIII razredu i srpski jezik u IV, VII i VIII razredu. Razredni starešina VIII razreda, ukupno časova nedeljno 28, inače profesor u penziji.
Ivan L. Podgornij, suplent, ukupno 18 godina radnog staža, u ovoj školi 6. Predavao matematiku u V, VI, VII i VIII razredu, hemiju u IV i VII, fiziku u VII i VIII. Razredni starešina VI razreda, ukupno časova nedeljno 29.
Aleksandar P. Belikov, profesor, ukupno 5 godina radnog staža u školi 2. Predavao nemački jezik u V, VI, VII i VIII razredu, filozofiju u VIII, Istoriju u V i geografiju u IV razredu. Razredni starešina VII razreda, ukupno časova nedeljno 24.
Olga A. Belikov, suplent, ukupno 4 godina radnog staža, u školi 3. Predavala francuski jezik u svim razredima i srpski jezik u V i VI razredu. Razredni starešina V razreda, ukupno časova nedeljno 24.
Radomir P. Pavić, suplent, ukupno 1 godinu staža i to u ovoj školi. Predavao istoriju IV, VI, VII i VIII razredu, geografiju V, IV i VIII razredu. Razredni starešina IV razreda, ukupno časova nedeljno 17. Radomir Pavić je došao 15. II 1930, na mesto otišlih Perside Miladinović i Janje Vidaković.
Škola se izdržavala u 1929/30. školskoi godini od školarine. Jedino je veliku pomoć od 8.000 dinara pružila opština Vranjevo.
Ukupni prihod škole:
naplaćen do 28. juna - 293.550 din.
nenaplaćeni do 28. juna - 10.350 din.
Svega - 303.900 din.
Ukupni rashodi:
Isplaćeni do 28. juna – 273.500 din
neisplaćeni do 28. juna – 3.016 din
Svega - 276.516 din.
Prema tome, školska 1929/30. godina završena je sa suficitom.
Na žalost — gimnazija je delimično zbog loših smeštajnih uslova, a delom zbog nastale privredne krize i smanjenja broja učenika, iz okolnih sela, prestala sa radom 1931. godine.
Tako je Novi Bečej ostao, u istoj godini, bez obe gimnazije, a privreda Novog Bečeja i Vranjeva bila lišena, baš u najodsutnijem trenutku, značajnih konzumenata njenih proizvoda.
