Novi Bečej i Vranjevo kroz istoriju

Istražite izvanrednu prošlost Novog Bečeja i Vranjeva kroz stranice knjige 'Novi Bečej i Vranjevo kroz istoriju'. Otkrijte političke događaje, ekonomski razvoj i kulturnu baštinu ovih banatskih gradova kroz bogato dokumentovane priče. Pratite evoluciju od najranijih dana do savremenosti, istražujući složene niti političkih intriga, ekonomske transformacije i kulturnih uspona. Proživite prošlost kroz oči autora, dok se stranice knjige otvaraju pred vama, pružajući jedinstvenu perspektivu na život i nasleđe ovih značajnih lokaliteta.

Priča o pobuni seljaka u Novom Bečeju protiv okrutne eksploatacije vlastelina. Oduzimanje zemlje, borba za prava, hapšenja - dramatični događaji iz devetnaestog veka
Featured

Pobuna seljaka u Novom Bečeju

Položaj seljaka (kmetova) u Novom Bečeju bio je još teži nego u Vranjevu, u okviru Dištrikta. Okrutno ponašanje i nemilosrdna eksploatacija novobečejskog vlastelina Hadžimihajla-Sisanija izazvalo je seljake da rešenje svojim nevoljama traže u pobuni.

Vlastelin je tako 1788. godine oduzeo zemlju od 155 seljaka, i na mesto oduzete dao im drugu na pustari Berek. Najveći broj (143) seljaka odbilo je da primi i obrađuje zemlju na Bereku, pa je vlastelin bio prisiljen da im vrati prvobitnu zemlju.

Pobune kmetova nisu prestale ni daljim razvojem privrede. Među najznačajnije pobune spada ona u Turskom Bečeju u prvoj polovini devetnaestog veka, gde su se protesti protiv vlastelina proširili na sve društvene slojeve »trgovišta«.

Novobečejski vlastelin je 1830. godine oduzeo 3.340 jutara iberlanda, koji je opština dobila u arendu po povoljnoj ceni još od kameralne administracije (pre prodaje bečejskog spahiluka porodici Hadžimihajla).

Pozivajući se na zakon o segregaciji, vlastelin oduzima 1836. godine 660 jutara zajedničkog pašnjaka, a u zamenu nudi slatinastu i podvodnu zemlju. Seljaci su pokušali da se sporazumeju, nudeći mu veći zakup (arendu) od dotadašnjeg. Na licitaciji nudili su istu arendu kao i stranac koji je učestvovao na licitaciji, ali vlastelin nije dao zemlju seljacima Novobečejcima već strancu. Kako seoska stoka ovom prodajom nije imala dovoljno ispaše, kmetovi se odreknu i slobodnog krčmenja mesa i točenja pića, samo da bi im se vratio oduzeti pašnjak. S tom su se ponudom saglasile i zanatlije u Turskom Bečeju, iako ih je odricanje prava krčmenja mesa i točenja teško pogodilo. Vlastelin nije prihvatio ni tu ponudu, pa se trgovište obratilo za pomoć Županiji. Odgovor je bio, da vlastelin slobodno raspolaže alodijalnim zemljištem, te da ga niko ne može prisiliti kome će je dati u arendu. Seljaci odluče da se žale višim vlastima, ali nisu imali dovoljno novca za troškove oko sastavljanja i podnošenja žalbe (jer je trebalo izraditi i nacrt plana atara), te su im i ovog puta pri tekle u pomoć zanatlije i iz cehovske blagajne pokrile troškove. Treći ključ, od cehovske kase, imao je vlastelinov špan koji mije pristao da se da novac. Zanatlije su, međutim, nasilno oduzele ključ i dale novac seljacima.

Seljačku odlučnost da se bore za svoja prava potpomogli su i seoski birov (knez) Lajoš Pavel, trgovac, i opštinski beležnik Mihajlo Krstić, apotekar Mikša Bunjevac i parah Jovan Cokrljan. Sve se to dešavalo uoči Uskrsa i seljaci su na bdenije i voskresenje išli naoružani vilama, ašovima i batinama, a kada su zbog toga pozvani na odgovornost izjavili su, da oni tako čuvaju hristov grob.

Kako zanatlije nisu pristale da na zahtev vlasti vrate novac u cehovsku blagajnu, po nalogu sreskog načelnika, vojska je baš na Uskrs 1837. godine, uhapsila dva cehovska blagajnika. Narod, čim je saznao za ta hapšenja, izjurio je iz crkve i »upao« u kuću sreskog načelnika i u njoj sve polupao. Da bi se smirili seljaci, Županija je bila prinuđena da uvede vanredno stanje i da sa dve čete vojnika zavede red.

Pune dve godine vodila se istraga o ovoj pobuni, ali bez uspeha. Osumnjičeni su sve poricali u čemu su im pomogli i svedoci, te vlasti nisu imale osnova za kažnjavanje okrivljenih.

Related Articles