Novi Bečej i Vranjevo kroz istoriju

Istražite izvanrednu prošlost Novog Bečeja i Vranjeva kroz stranice knjige 'Novi Bečej i Vranjevo kroz istoriju'. Otkrijte političke događaje, ekonomski razvoj i kulturnu baštinu ovih banatskih gradova kroz bogato dokumentovane priče. Pratite evoluciju od najranijih dana do savremenosti, istražujući složene niti političkih intriga, ekonomske transformacije i kulturnih uspona. Proživite prošlost kroz oči autora, dok se stranice knjige otvaraju pred vama, pružajući jedinstvenu perspektivu na život i nasleđe ovih značajnih lokaliteta.

Osnivanje i uloga Štedionica u Novom Bečeju
Featured

Pioniri finansijskog sektora: Osnivanje i uloga Štedionica u Novom Bečeju

Razvoj privrede i uspostavljanje boljih komunikacija — parobrodi, izgradnja železnice, doprineli su porastu prometa, a u vezi s tim javila se i potreba za novom funkcijom novca, kao kreditnog sredstva. Formiraju se kreditne ustanove i banke koje su u određenim trenucima, uz odgovarajuću garanciju, uticale na povećanje prometa pojedinih područja, firmi i pojedinaca — trgovaca i zanatlija.

Žitarska trgovina, koja je do druge polovine devetnaestog veka u Novom Bečeju bila u rukama Srba i Cincara, sve više je prelazila u ruke novodošavših Jevreja. Ta trgovina se u novonastaloj privrednoj situaciji (narastanje kapitalističkih ekonomskih odnosa i potiskivanje feudalnih) sve više okrupnjavala i koncentrisala u manji broj ruku, pa je dirigovana iz velikih privrednih centara.

Povećani promet nije mogao da opsluži gotovinski deo jednog vlasnika novca, nego se morao udruživati ulaganjem u određene štedno-kreditne ustanove i banke. Takvu potrebu osetio je Novi Bečej već polovinom devetnaestog veka.

Trgovci Jevreji i imućniji trgovci i zanatlije Mađari osnivaju prvi takav zavod: Tursko bečejsku štedionicu 1868. godine. Osnivač i njen prvi direktor bio je ing. Kepeši Ištvan. Tursko-bečejska štedionica radila je pod tim imenom sve do drugog svetskog rata, a posle prvog svetskog rata na čelu joj je bio novobečejski vlasnik štamparije i knjižare Giga Jovanović. Dugi niz godina predsednik Upravnog odbora bio je Deri Imre, Jevrejin, inače direktor Senćanske parne pilane i mlina u Novom Bečeju. Štedionica je imala svoju zgradu na glavnoj ulici, na mestu gde se danas u prizemlju nalaze mnoge trgovinske radnje, a na spratu Zavod za socijalno osiguranje.

Nije prošlo mnogo vremena, a potreba za takvim štedionicama ukazala se i u redovima drugih trgovaca, zanatlija pa i imućnijih zemljoradnika. Tako se 1882. godine osniva Narodna štedionica d.d. (deoničarsko društvo) u Turskom Bečeju. Na čelu štedionice bio je Maletić kao upravitelj, po njemu se i zvala Maletićeva banka, a zgrada u kojoj se nalazila štedionica sve do drugog svetskog rata zvala se Maletićeva kuća. To je zgrada na uglu gde je danas Zanatski dom. Banka je likvidirana u periodu velike privredne krize.

Novi Bečej je skoro sve do drugog svetskog rata imao još jednu štedionicu — Vranjevačka srpska štedionica. Ona je osnovana u 1900. godini kao Oračka štedionica-zadruga, a 1905. pretvorena je u deoničarsko (akcionarsko) društvo. Njen upravni odbor sačinjavali su: Rada Blažin, posednik, Miloš Lalić, posednik, Danilo Kovačev, posednik, Svetozar Marčić, posednik, Miloš Glavaš-Trbić, posednik, svi iz Vranjeva, Svetozar Tucakov, trgovac iz Novog Bečeja i Vlada Bajin, posednik iz Novog Bečeja.

Za Novi Bečej je važno istaći da je u toj štedionici, kao knjigovođa radio Ivan Berić, čiji je sin Aleksandar Berić, kao komandant ratnog monitora Drava poginuo herojskom smrću, braneći pristup Dunavu i rekama Jugoslavije kod Bezdana u drugom svetskom ratu.

Related Articles

Ilija Koledin 1930.-1996.

Dok jednom ne smrkne drugom ne svane

Dok jednom ne smrkne drugom ne svane

Čuvari seoskog stada

Čuvari seoskog stada