Na početku nije bilo ništa

Pa se onda pojavilo vino

Izaš'o pračovek iz skloništa

Napio se pa mu bilo fino.

Praženu je toljagom klepio

Uhvatio je za bujnu kosu

Uz'o vino obilno napio

I počeo da joj skida rosu.

Telo mu je savladalo piće

Želja jaka a sposobnost slaba

Uvideo tu fijaska biće

Trudio se mnogo ali džaba.

Sramotu je hteo da sakrije

Pa je za sve okrivio vino

Počeo i praženu da bije

Tek se tada osećao fino.

Od onda su mnogi dani prošli

I žena se sad više ne tuče

Vitezi su vina dobrodošlice

Oni su u stvari praunuče.

Ko zna šta nam budućnost donosi

Al' ne treba nas to još da plaši

Potomci će nam biti ponosni

Pronaći će nas u svakoj flaši.