Dal si ikad izgubila

Nekog bliskog voljenog

Možda suzu izmamila

Iz oka svog nevernog.

Pitanja te muče razna

Bol ti srce steže

Ali glava ti je prazna

I sve ti je teže.

Po stoti put preživljavaš

Neke davne scene

Pesnicama protrljavaš

Svoje oči snene.

Kada bi bar moglo malo

Vreme da se vrati

Do tebe mu viđe stalo

Da duša ne pati.

Upitao bih te što šta

I cenio više

Al' od toga nema ništa

Telo ti ne diše.

Osta samo uspomena

I silno kajanje

A pomenom tvog imena

Potajno jecanje.

Zašto osećam krivicu

Kad sam te voleo

A tugu na mome licu

Već sakriva veo.

Zauvek će se sećati

Tvoga bledog lica

Uspomene negovati

Cela porodica.