Još uvek ja se nadam

da ću pred kraj svog veka

umeti da prepoznam

dobrog čoveka

Ugrožena vrsta

raritet u stvari

skinut je sa krsta

za njega niko ne mari

Glas mu se ne čuje

ne sme ni da rida

kamoli da psuje

to mu vera ne da

Ni gospodar, a ni rob

između negde pluta

sustigla ga je zla kob

pa lako zaluta

Moral mu se razređuje

rakijom i vinom

dosta dobro napreduje

i sa curom finom

I čini se nema kraja

lagodnom životu

došao je do snošaja

koristeći drogu

Takvi me ne zanimaju

sam đubrad i ološ

i oni me nerviraju

k’o matori Soroš

Ne bih voleo da lipsam

pre nego što se tu

uverim da nisam

unikat na svetu