Haotičan razvoj turizma sa negativnim posledicama na prirodne vrednosti područja nametnuli su potrebu da se i ova delatnost stavi pod okrilje održivog razvoja. To podrazumeva pronalaženje optimalnog obima turističkog razvoja koji neće degradirati resurse, u cilju mogućnosti zadovoljavanja turističkih potreba i od strane budućih generacija.
Svojim prirodnim i antropogenim potencijalima, postojećom povezanošću sa izvorima turističke tražnje i receptivnom osnovom, prostor Rusande sa svojom okolinom pruža dobre uslove za realizaciju brojnih vrsta turističkih kretanja tokom čitave godine. U banji postoje mogućnosti za boravak turista, tačnije brojni načini da se boravak u ovakvom okruženju čini lepim, zanimljivim i nezaboravnim. U narednom tekstu biće navedeni neki od održivih vidova turizma.
Ekoturizam – Turistička kretanja uslovljena prirodnim lepotama sve su značajnija, s obzirom na sve veću ugroženost kvaliteta životne sredine. Veliki broj turista želi da boravi u nezagađenoj okolini. Razvoj u turizmu je znatno više nego kod drugih delatnosti uslovljen kvalitetom životne sredine, njenih prirodnih i kulturnih vrednosti, jer se stepen očuvanosti i atraktivnosti životne sredine neposredno odražava na mogućnost za razvoj turizma u datom prostoru (Jovičić, 2000). Pored izuzetnih prirodnih vrednosti Parka prirode „Rusanda“ sa banjskim kompleksom, sastavni deo jedinstvene turističke ponude treba da predstavljaju i područja SRP „Okanj bara“ (u postupku zaštite) i SRP „Slano kopovo“, koje sa PP „Rusanda“ čine funkcionalnu sredinu.
Posebna prednost Parka prirode „Rusanda“ je izuzetna atraktivnost faune ptica, značajan broj vrsta koji se može videti tokom raznih faza njihovog godišnjeg ciklusa, velike koncentracije pojedinih vrsta na seobi i vrste koje se smatraju retkostima. Ova vrednost tek nedavno je počela da se promoviše u Srbiji (Birdwatching Serbia), a prvi Sajam posmatranja ptica organizovan je 2010. godine. Ipak, smatra se da veliki broj posmatrača ptica širom sveta putuje u potrazi za očuvanim staništima i mestima sa velikim brojem vrsta ptica i njihovih jedinki i da oni predstavljaju moćno organizovan pokret koji u brojnim zemljama u razvoju značajno pomaže i podstiče održivi razvoj lokalnih zajednica i zaštitu prirode.
U određenoj meri, vrednost za potencijalne posetioce-ekoturiste predstavlja i fauna pojedinih grupa unutar klase insekata (vilini konjici, leptiri) i neke vrste sisara (npr. tekunica).
Banjsko-lečilišni turizam na ovom prostoru ima dugu tradiciju. Od 1866. godine, kada su postavljeni splavovi, preko izgradnje prvih paviljona 1878., do izgradnje Specijalne bolnice fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Rusanda“ 1963. godine, Banja Rusanda imala je veliku ulogu u ekonomskom jačanju i svakom drugom napretku Melenaca.
Za prostrano domaće i odgovarajuće inostrano tržište, raspolaže funkcionalno visoko vrednom razvojnom osnovom, koja Banji Rusandi obezbeđuje visok stepen tržišne konkurentnosti (kvalitetan peloid, termomineralna voda, stručni kadar i savremena oprema, ambijentalne prirodne vrednosti).
Zdravstveni turizam predstavlja kontinuitet sadašnje delatnosti Banje i oslanja se na postojeću kadrovsku i materijalnu bazu (opremu). Kada bude strukturno usaglašen sa širokim spektrom zahteva tražnje u domenu zdravstvene preventive rekreacije, rehabilitacije i lečenja, zauzimaće važnu poziciju u sistemu integrisanog turističkog proizvoda Banje Rusande (Zatezalo, 2005).
Sportsko – rekreativni turizam postao je neophodan sadržaj turističkih putovanja i instrument animacije turista. Pored toga, ove aktivnosti, kao deo turističke ponude, sadržajno obogaćuju boravak turista i omogućuju aktivan odmor uz zadovoljenje ličnih želja, interesa i potreba za igrom, boravkom na svežem vazduhu. Banja sa okolinom pruža mogućnosti za realizaciju sledećih aktivnosti: plivanje, fitnes vežbe, trčanje, vožnju biciklom.
Relaksacioni turizam zasnovan je na očuvanju psihofizičkog zdravlja, jer ljudi sve više pažnje usmeravaju ka zdravim navikama. Ove potrebe mogu biti zadovoljene kako u mestu stanovanja tako i na putovanju, a pogotovo u očuvanoj prirodi. Zbog toga se u svetu sve više afirmiše novi oblik turizma-relaksacioni turizam. Svojim posetiocima ovaj prostor mogao bi da ponudi aktivnosti u bazenu hidromasažne tretmane, razne tipove masaža, šetnju zaštićenim područjem i sl.
Sportske kure i fitnes su oblik odmora koji je sastavljen od većeg broja sportskih aktivnosti. Korisne su kako za zdrave ljude, tako i za one koji su bolesni ili se oporavljaju od bolesti. Poslednjih godina klinike za fitnes postale su popularne za osobe koje žele da povećaju vitalnost i ojačaju svoje telo. U objektima Specijalne bolnice dnevni fizički trening u skladu je sa posebnim planom koji je osmišljen za svaku osobu pojedinačno, na osnovu detaljnog lekarskog pregleda.
Stacionirani (boravišni) turizam na prostoru Banje ima dobru perspektivu. S obzirom na postojeće i planirane smeštajno – ugostiteljske kapacitete i prateće sadržaje, ovaj oblik turizma predstavlja jednu od mogućih šansi za razvoj.
Izletnički turizam ima dugu tradiciju i već je stekao svoju afirmaciju kod stanovništva gradskih naselja. Osim banjskog centra, za razvoj ovog vida selektivnog turizma pogodni su i drugi lokaliteti u okolini, pre svega zaštićena područja u neposrednom okruženju: SRP „Slano kopovo“ i SRP „Okanj bara“. Podizanjem kvaliteta ponude ovog vida turizma, njenom efikasnijom integracijom i adekvatnom marketinškom prezentacijom, dao bi se veliki doprinos ukupnom kvalitetu i strukturnoj raznolikosti turističkog proizvoda Banje Rusande (Zatezalo, 2005).
Kongresni turizam svrstava se među najprofitabilnije vidove selektivnog turizma zbog natprosečne vanpasionske potrošnje i organizovanja skupova van glavne turističke sezone. Mada je ovaj vid turizma u Banji već registrovan (organizovanje nekoliko simpozijuma i skupova iz medicinske problematike), u sadržinskom pogledu treba organizovati skupove sa temama iz oblasti ekologije, turizma, sporta, rekreacije i sl (Zatezalo, 2005).
Manifestacioni turizam još uvek nije stekao tržišnu afirmaciju kroz organizovanje kulturno – zabavnih i drugih priredbi, međutim, kvalitetnijom organizacijom i boljom marketinškom prezentacijom, manifestacije povodom seoske crkvene slave mogle bi prerasti u samostalan turistički motiv. Imajući u vidu raspoloživu sportsku infrastukturu (sportske terene, hipodrom i sl), u Melencima bi se upešno mogao razvijati i sportsko – manifestacioni turizam. Veoma je važno imati u vidu značaj i višestruke efekte organizovanja odgovarajućih sportskih manifestacija, jer one čine posebnu atraktivnost, značajnu komponentu integralnog turističkog proizvoda i element sadržajnijeg boravka turista (Zatezalo, 2005).
Seoski turizam ima osnovu u dugoj tradiciji domaće radinosti u Melencima u pružanju usluga smeštaja i ishrane banjskim gostima. Komunalna opremljenost i uređenost sela, kao i proizvodnja ekološki zdrave hrane treba da predstavlja bazu za razvijanje ovog sve popularnijeg vida turizma. Uključivanjem obližnjih salaša u turističku ponudu bila bi obezbeđena veoma značajna kvalitativna komponenta u celokupnom turističkom proizvodu Banje Rusande sa višestrukim efektima: neposrednije korišćenje ekoloških vrednosti prostora, obezbeđenje zaposlenosti nekih od članova seoskih porodica, dodatni izvor prihoda za seosko poljoprivredno – stočarsko domaćinstvo, poboljšanje strukture i vremenske distribucije turističkog prometa i dr. (Zatezalo, 2005).
Kulturni turizam svoj razvoj zasniva na ponudi brojnih kulturnih sadržaja ovog prostora i okruženja. Tradicionalne delatnosti, kulturne manifestacije, kao i spomenici kulture evidentirani od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Zrenjanina (videti: Objekti registrovani kao kulturna dobra) predstavljaju osnovu za razvoj ovog vida turizma.
Verski turizam u novije vreme izdvojen je iz kulturnog turizma, jer su verski objekti sve više predmet posebne pažnje određenih turista. Srpska pravoslavna crkva posvećena Sv. Arhanđelima Mihailu i Gavrilu u Kumanu i „Sveti Nikola“ u Melencima predstavljaju zaštićena nepokretna kulturna dobra (videti: Objekti registrovani kao kulturna dobra).
Edukativno-turistička funkcija Parka prirode „Rusanda“ zasniva se na mogućnosti turističke prezentacije prirodnih vrednosti ovog područja, posebno načina funkcionisanja i karakteristika zaslanjenih staništa. Upravo za ovu mogućnost, Rusanda je gotovo idealno područje. Prednosti za planiranje edukativno-turističkih aktivnosti su mnoge:
- odlična infrastruktura i prilazni putevi, uz postojanje parkinga za autobuse na samom obodu zaštićenog područja;
- mogućnost za relativno lako trasiranje edukativnih staza i osmatračnica;
- postojeće iskustvo u organizovanju aktivnosti sa učešćem školske dece i mladih generacija, kao što je postavljanje kućica za gnežđenje ptica;
- laka mogućnost odvijanja terenske nastave za učenike lokalnih osnovnih škola.
- postojanje već tradicionalnih područja za školske ekskurzije u blizini (SRP „Carska bara“), što ukazuje na mogućnost da se jednodnevni programi školskih ekskurzija organizuju na dva sasvim različita bliska lokaliteta.
Preduslov za realizaciju ovih mogućnosti je zainteresovanost tur-operatera za razvijanje i marketinšku promociju ovakvog vida turizma.
