Predeone i vegetacijske karakteristike područja su odraz specifičnog vodnog režima i kontinentalnih klimatskih odlika područja (Dajić, 1996; Fehér, 2007; Molnár&Borhidi, 2003). Iskonska vegetacija zaštićenog područja je bila mozaična: na višim delovima terena je dominirala stepa, a niži delovi su bili pokriveni mozaikom zaslanjenih stepa, livada i močvara. Stepska vegetacija je prilagođena sezonskim kolebanjima temperature i padavina, a slatine nastaju pod uticajem podzemne vode.
Nivo vode je blizu površine tokom cele godine, pokazujući sezonske oscilacije.
Tipične sezonske oscilacije nivoa podzemne vode izazivaju plavljenje depresija tokom prolećnog maksimuma i omogućuju isparavanje podzemne vode preko zemljišnih kapilara tokom sušnog letnjeg perioda, kada je nivo podzemne vode ispod površine. Ako je količina vode izgubljena isparavanjem veća od količine padavina, što je slučaj i sa predmetnim prostorom (Leleš, 2006), dolazi do zaslanjivanja zemljišta u depresijama, stvarajući ekstremne uslove za živi svet (Molnár& Borhidi, 2003; Šefferová et al, 2008).
U najdubljim delovima nekadašnjih meandra nalaze se slana jezera i močvare. Rusanda je plitko, zaslanjeno jezero, sa povećanom količinom natrijumovih soli (Petrović, 1956) i semistatičnog vodnog režima, što znači da dubina vode i površina jezera pokazuju velike sezonske oscilacije, ali samo u izuzetno sušnim godinama može doći do potpunog isušivanja (Padisák, 2005). Periodično isušivanje značajnog dela korita stvara uslove za nagomilavanje soli u zemljištu putem isparavanja podzemne vode i na taj način ima ključnu ulogu u očuvanju slanog karaktera jezera (Boros et al, 2006). Rusanda se nalazi u sredini niza zaslanjenih depresija (Marković et al.,1998). Prisustvo zaslanjenih jezera i močvara na ovom prostoru ukazuje na činjenicu da u njihovom formiranju važnu ulogu imaju i podzemne vode, koje ponekad izbijaju na površinu u obliku uočljivih izvora (Kiss, 1990), kao što se to zapaža i na Slanom Kopovu (Marković et al.,1998). Tokom poslednjih godina pojedini istraživači smatraju da, pored freatske izdani, i vode dubljih slojeva učestvuju u prihranjivanju nekih slatina (Boros et al., 2006; Körösparti &Bozán 2005), čime objašnjavaju veću postojanost vode u ovakvim depresijama u odnosu na slatine koje nastaju pod uticajem lokalnog vodnog režima. Očuvanje kompleksa zaslanjenih jezera donjeg Potisja zahteva upoznavanje regionalnih hidroloških procesa i odgovarajuće upravljanje vodnim režimom ovog specifičnog regiona (Gőri& Kapocsi 2005).
