Početkom XXI veka, Opština Novi Bečej je uspela da formira tri izložbena prostora, sa muzejskim zbirkama i tematskim postavkama. Sve tri zbirke žive, primaju hilјade posetilaca, svakodnevno se obogaćuju eksponatima i imaju sve odlike muzeja. Ipak, zbirke nisu registrovane, o njima se staraju osobe koje nemaju muzeološko obrazovanje, ali se poslom kustosa - amatera, domara, vodiča kroz postavke bave volonterski iz velike lјubavi.
Sve tri muzejske postavke nastale su na različite načine, nalaze se u objektima koji su u potpunosti obnovlјeni i predstavlјaju spoj privatnog i privatno-javnog partnerstva. Ovo nesvakidašnje ustrojstvo se uspešno održava već deceniju i po i moglo bi da posluži kao model za osnivanje sličnih postavki. Uloga nadležnih muzejskih ustanova bi mogla biti pokrovitelјska, bez primene modela depadansa, koji se u praksi nije pokazao kao uspešno rešenje.
Muzejske postavke „Glavaševa kuća” u Novom Bečeju i Zavičajni muzej „Kotarka” u Novom Miloševu su nastali uz podršku Opštine Novi Bečej i Mesne zajednice Novo Miloševo. Podrška lokalne samouprave se ogledala u obezbeđivanju materijalnih, logističkih i promotivnih aktivnosti, koje su uz inicijativu pojedinaca, a kasnije i udruženja građana, dovele do stvaranja prepoznatlјivih turističkih destinacija. Muzej „Žeravica” je nastao iz lјubavi porodice Žeravica prema polјoprivrednim mašinama, prvenstveno traktorima, da bi kolekcija raznih predmeta premašila brojku od preko 50.000 eksponata. Po vrednosti zbirke, muzej „Žeravica" spada među najvrednije kolekcije u ovom delu Evrope. Poslednjih nekoliko godina lokalna samouprava kroz pojedine promotivne aktivnosti nastoji da skrene pažnju javnosti na ovu izuzetnu zbirku.
Zavičajni muzej „Kotarka" - Novo Miloševo
Zavičajni muzej „Kotarka" u Novom Miloševu nalazi se u objektu koji pripada ambijentalnoj celini dvorca grofovske porodice Karačonji. Bogdan Karačonji je 1781. godine od bečkog dvora kupio veleposed Beodru (danas deo Novog Miloševa) za 105.000 forinti. Već 1805. godine Beodra je dobila status varošice i pokrenuti su intenzivni građevinski radovi. Tokom XIX veka na veleposedu niče preko 50 objekata, među kojima se najvredniji dva velelepna klasicistička dvorca (stariji sagrađen 18D1. godine sačuvan je do danas), mauzolejna crkva sagrađena 1841. godine, veliki žitni magacin sa ekonomskim objektima iz 1834. godine. Među ekonomskim objektima se ističe kotarka - zgrada za čuvanje kukuruza, koja je posle delimične prenamene krajem XIX veka, zadržala autentičan izgled. Klasicistički elementi i mnogobrojni dorski stubovi, potpuno prate stilska obeležja kompleksa i čine objekat jedinstvenim.
Prvi pokušaji osnivanja muzeja u Novom Miloševu vezuju se za trgovačku porodicu Bauer. Đorđe i sin mu Akoš, imali su sklonosti ka prikuplјanju antikviteta. Pored stilskog nameštaja sakuplјali su i predmete vezane za Novo Miloševo i okolinu. Posebno su se zanimali za dvorce, koje su fotografisali fotoaparatom kuplјenim 1926. godine. Nakon plјačke dvoraca i imanja Karačonjijevih, Bauerovi otkuplјuju vredne predmete, koje su odneli pojedinci - učesnici u plјački. Pored kuće dr Đorđa Joanovića koja je bila uređena po uzoru na bečke salone, i kuća Bauerovih je bila prepuna antikviteta. Akoš Bauer je, po svedočenju kćerke Ilonke, često spominjao ideju da Novo Miloševo treba da dobije muzej. Međutim, jedino su borci iz Drugog svetskog rata sakupili predmete i fotografije vezane za učesnike NOB-a, a u Omladinskom domu je napravlјena skromna postavka. Postavka je preselјena u Dom penzionera, gde je bila smeštena do 2014. godine.
Oko obezbeđivanja adekvatnog prostora za smeštaj Zavičajnog muzeja razmišlјalo se početkom devedesetih godina prošlog veka. Prostor je pronađen iznad ulaza u bioskopsku salu, na spratu Zadružnog doma u kojem je bio smešten Dom kulture. Velika sala sa impozantnom visinom i sa nekoliko velikih prozora bila je idealno mesto za postavku. Naravno, trebalo ju je urediti i opremiti i obezbediti vitrine i postamente. Načelna saglasnost Mesne zajednice je dobijena i počele su pripreme. Nažalost, nakon izvesnog vremena desio se veliki požar u kojem je gotovo ceo Zadružni dom izgoreo, zajedno sa dodelјenom salom na spratu!
Realizacija ideje o pretvaranju kotarke u Zavičajni muzej, započeta je konačno 1994, a potrebnu tehničku dokumentaciju izradio je Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture Petrovaradin. Začetak zbirke je nastao od predmeta koji su poklonjeni selu nakon realizacije manifestacije „Dani Miloševa u Novom Sadu", koja je održana 1995. godine. Od tada otpočinje i intenzivno prikuplјanje eksponata za buduću zavičajnu zbirku, koja trenutno sadrži preko 4.500 eksponata koji su nesebični dar meštana.
Radovi na samoj rekonstrukciji objekta započeti su 2001. godine i teku u kontinuitetu do danas. V prednjem, zidanom delu kotarke nalaze se tri izložbene sale, sanitarni čvor i kancelarija - depo.
U prvoj sali predstavlјeni su: istorijat urbanističkog i graditelјskog razvoja Novog Miloševa, grofovske porodice Karačonji, tri crkvene parohije (dve parohije Srpske pravoslavne crkve i jedne Rimokatoličke crkve), trgovine, zanatstva, kao i eksponati vezani za Vatrogasno društvo koje je osnovano 1889. godine, i uređen je dečiji kutak. Toj celini pripadaju i dokumenta koja se odnose na život i delo dvojice najpoznatijih Miloševčana: dr Đorđa Joanovića (1871-1932), jednog od osnivača i prvog redovnog profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu, i Teodora Pavlovića (1804-1854), novinara i sekretara Matice srpske u Pešti (1837).
Druga prostorija posvećena je prezentaciji tekstilnih rukotvorina i pokućstva. Ćilimi (XIX-XX vek), peškiri, delovi tradicionalne nošnje, zlatovez, delovi devojačke spreme - štafira, razboj, preslice, stupe za kudelјu, motovila za pamuk, pribor za vez i „trukovanje", kuhinjski pribor i drugo, čine zaokruženu tematsku celinu.
Treća prostorija prikazuje gostinsku - prednju sobu sa krevetom, klupom, stolom i stolicama, ormanom i dolovom, krparama i ćilimima kao i drugim zanimlјivim detalјima koje upotpunjuju i dočaravaju život „gazdačke" porodice s kraja XIX veka.
Drugi deo kotarke, koji čini autentična drvena konstrukcija, rekonstruisan je 2011. godine i u celini je posvećen polјoprivredi.
Drvena „dugačka" kola, posuđe, letnja kuhinja sa svim predmetima za spremanje hrane, saonice, kao i sitan polјoprivredni alat je smešten u središnjem delu objekta. Polјoprivredne mašine i alatke - kolica, trijeri za žito, kantar, plugovi, burad za vino, mašina za zaprašivanje žita, sanduk za brašno, pogrebna kola... te brojne fotografije dočaravaju razvoj polјoprivrede tokom XIX i XX veka.
Ispred objekta je smešteno nekoliko nadgrobnih spomenika, koji čine začetak budućeg lapidarijuma.
Posle kotarke, u kojoj je smešten deo postavke Zavičajnog muzeja u Novom Miloševu, pokrenuta je rekonstrukcija i restauracija Velikog žitnog magacina.
Prvi korak bila je rekonstrukcija krova (2012-2013). Sredstva je obezbedilo Ministarstvo kulture i informisanja, kao i za sledeću fazu sanaciju i adaptaciju prizemlјa koja je izvedena 2015. godine prema projektu i uz nadzor Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Zrenjanina. Završeno je kompletno malterisanje i krečenje zidova, uvođenje elektroinstalacija sa kompletnom rasvetom, zamenjen je pod, izrađena nova stolarija, metalna vrata na uličnom i dvorišnom delu su restaurirana. Obiman posao je završen tako da je „Noć muzeja" 2015. godine održana u obnovlјenom prizemlјu. U delu prizemlјa su postavlјeni panoi na kojima je prezentovano graditelјsko nasleđe poredice Karačonji čija ostavština se nalazi, u Mađarskoj, Srbiji i Rumuniji. Pored toga, u prizemlјu su prezentovani i sačuvani komadi nameštaja koji se svojevremeno nalazio u dvorcu Karačonjijevih - Kaštilјu: klavir, bilijarski sto, salonska garnitura i stolice (restaurirane u radionici Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Petrovaradinu). Deo prostora je opremlјen nameštajem - stolicama i fotelјama, koje publika može da koristi tokom praćenja raznih programa i manifestacija.
Zavod za kulturu Vojvodine je tokom 2014. godine sproveo dvanaestomesečno istraživanje pod nazivom „Novi kreativni prostori Evrope".
Tom prilikom je u 17 opština i gradova (među kojima se našlo i Novo Miloševo sa svojim spomeničkim nasleđem) istraženo 47 objekata koji su bili bez namene, a koji bi mogli da se na održivi način stave u funkciju kulture i razvoja. U oštroj konkurenciji, između objekata u Novom Sadu, Zrenjaninu, Pančevu, Kikindi, Senti, Žitni magacin u Novom Miloševu je, pored Vinskih podruma u Crvenki i Vatrogasnog doma u Senti, proglašen za objekat u koji vredi ulagati i koji ima veliki višenamenski potencijal. Ova tri objekta su izdvojena zbog svojih jedinstvenih stilskih, namenskih, ambijentalnih i vlasničkih karakteristika, s tim što se na Žitnom magacinu radovi izvode u kontinuitetu već niz godina. Naravno, posla na objektu ima još puno, ali kad postoji volјa, postoji i način da se oni završe.
Posebno je značajno to što su svi predmeti u zbirci poklonjeni i da mnogi meštani i danas donose predmete. Postala je gotovo uobičajena praksa da se nakon spremanja tavana, ostava, podruma sav višak sačuvanih stvari, a koje se više ne upotreblјavaju, ponudi Zavičajnom muzeju, bez naknade. Pored meštana i davno odselјeni stanovnici Novog Miloševa donose predmete koji su vezani za selo i zavičaj. Uređenje postavki u oba objekta su takođe uradili meštani, uz pomoć Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Zrenjanina.
