Fauna insekata

Okanj bara sa neposrednom okolinom predstavlјa veoma važno stanište za autohtonu entomofaunu. Preliminarnim istraživanjima izvršenim tokom 2006. do 2008. godine registrovane su vrste iz redova Odonata (familije Coenagrionidae, Lestidae, Libellulidae, Aeschnidae i Gomphidae), Orthoptera (Acrididae, Tettigoniidae, Gryllidae), Homoptera (Aphidae), Coleoptera (Hydrophilidae, Dytiscidae, Cetoniidae i Cerambycidae), Diptera (Tipulidae i Tabanidae) i Hymenoptera (Apidae).

Kao deo nekadašnjeg toka Tise, a zbog neposredne blizine Tise, Okanj bara obiluje faunom insekata vodenih staništa. Vilini konjici (Odonata) sačinjavaju 16% od ukupnog broja utvrđenih vrsta u Srbiji, što za ovaj relativno mali objekat predstavlјa značajan broj. Duž toka Tise, u susednoj Mađarskoj, zabeležena je većina vrsta registrovanih i na Okanju (Jakob et al., 2002). Pored vilinih konjica prisutni su tvrdokrilci vodenih staništa: Hydrophilus piceus i Dytiscu marginalis.

Popac (Melanogryllus desertus), naselјava vlažne livade. Zbog blizine Tise ovde se mogu sresti i vrste vlažnih livada u poplavnom području (vodendevojčica (Coenagrion scitulum) i gorska zelendevica (Lests dryas)).

Od tipično livadsko-stepskih vrsta suvlјih staništa, neposredno uz obalu Okanja do polјoprivrednih površina, sreću se vrste pravokrilaca (Orthhoptera). Larve strižibuba Pedestredorcadion pedestre i Carinatodorcadion aethiops razvijaju se u stablјikama trava. Nisu letači i nestanak njihovih prirodnih staništa dovodi smanjivanja populacija ovih vrsta. Ovakva staništa naselјavaju i pravokrilci (Orthoptera) od kojih su mnoge vrste tipične za agro ekosisteme.

Coenagrion scitulum i Hydrophilus piceus su karakteristične vrste vlažnih staništa na zaslanjenom zemlјištu. Vrste iz familije Lestidae podnose izuzetno visok procenat soli u vodi u kojoj se razvijaju (Kefferd et al., 2003).

Ugrožene vrste insekata

Na prostoru Okanj bare registrovane su dve vrste insekata strogo zaštićenih (Acrida ungarica (Herbst 1786), Theophilea subciindricolis Hladil, 1988) i jedna zaštićena divlјa vrsta (Stylurus (Gomphus) flavipes (Charpentier, 1825) u Srbiji  (Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divlјih vrsta bilјaka, životinja i glјiva „Službeni glasnik RS" br. 5/10). Ovde su prisutne i vrste zaštićene u susednim zemlјama panonskog basena. Sve registrovane vrste vilinih konjica na području Okanja, su obuhvaćene zaštitom u susednoj Mađarskoj ili Hrvatskoj. U Hrvatskoj su zaštićene: Ischnura pumilio, Ischnura elegans, Coenagrion scitulum, Coenagrion puella, Lestes macrostigma, Lestes virens, Lestes dryas, Orthetrum albistylum, Anax parthenope i Stylurus (Gomphus) flavipes. Velika zelendevica (Lestes macrostigma) čak i ma status kritično ugrožene vrste, dok mala zelendevica (Lestes virens) predstavlјa ugroženu vrstu. U Mađarskoj su zaštićene: vilini konjici Coenagrion scitulum, Lestes dryas, Stylurus (Gomphus) flavipes i skakavac Acrida ungarica.

Poslednja vrsta je panonski endem i kao i svi predstavnici  Acrididae slabo je prilagodlјiv na promene uslova staništa.

Jedina međunarodno ugrožena vrsta je Stylurus (Gomphus) flavipes. Navedena je  na Aneksu II Bernske kovencije i Direktivi o staništima EU (Aneks IV). Vrsta je postal ugrožena u Evropi, naročito zapadnoj gde je na mnogim lokalitetima već iščezla, povećanim zagađenjem vode i kanalisanjem vodenih tokova čime je narušena prirodna struktura obala i dna (Van der Sluis et al., 2004). Kod nas je dodatno ugrožena zbog činjenice da su staništa ove vrste u Srbiji na zapadnoj granici areala, a u Mađarskoj, duž toka Tise veoma retko se sreće. Velika zelendevica (Lestes macrostigma) je pretežno mediteranska vrsta i ima strogo lokalizovane areale male površine u Evropi (Sahlen et al., 2004), zbog čega je takođe ugrožena.

Izuzetno je značajan nalaz vrste strižibuba Theophilea subcylindricolis Hladil, 1988. Ova vrsta se zvanično ne navodi za faunu Srbije, iako je pronađena na livadi u Novom Sadu. Nјena larva je malena i razvija se u stablјici trava. Očigledno je vrsta prisutna i na drugim staništima u Srbiji, ali je zbog malih dimenzija i specifičnog načina života ostala dosada nepoznata. Vrsta je retka i u Evropi. Postoje nalazi ove vrste u Mađarskoj (Hegyessi et Kovacs, 2003), Ukrajini i Slovačkoj.

Povezani članci

sr SR en EN hu HU

Kontakt

060 013 01 01
salevidak@gmail.com

Pišite nam