srenhu

Predgovor

U susret 25. izdanju „Obzorja na Tisi“, osim onog uobičajenog i očekivanog hvalјenja originalnih postignuća ovog, u nas potpuno jedinstvenog festivala, te pominjanja njegovih velikih trenutaka i interpretativnih uspeha brojnih umetnika, organizatori su odlučili da portret Dana Josifa Marinkovića oslikaju monografijom, koja bi s obzirom na sačuvanu bogatu dokumentaciju, svakako mogla biti i najautentičniji svedok njihove istorije.

Današnje posmatranje i procenjivanje uloge i koncepta ove, za Novi Bečej, ali i ceo naš muzički i kulturni život dragocene manifestacije, svakako ide u prilog tvrdnji da je ona donela specifične standarde u negovanju domaće, prvenstveno vokalne muzike, ali i osvetlila značajne vrednosti srpske muzičke istorije i, što je posebno važno, podstakla stvaranje novih dela.

Autobiografija - Josif Marinković

Rođen sam u Vranjevu (Banat) 11. oktobra 1851. god. od oca Jovana i matere Mileve. Po svršetku osn. škole i niže realne gimnazije, otac je hteo da produžim gimnaziju, pa da posle pređem na Univerzitet. Ali mene je vukla želјa da učim muziku, jer od ranog detinjstva najmilija zabava bila mi je pesma i svirka, – pored nje sam odrastao. Otac mi je svirao u tamburu, a mati u gitar, i oboje su rado i lepo pevali. Moja strina (po rođenju ruskinja) bila je muzički obrazovana i češće je pevala pojedine arije iz raznih opera, hvaleći muziku kao najuzvišeniju umetnost. Imao sam prilike da slušam čuvenog pevača nar. pesama: St. Boškovića (inženjera iz St. Bečeja), a često sam slušao i mađarske Cigane i vojnu muziku u Varadinu, gde sam učio V razr. građ. škole. – Sve je to imalo na mene dubokog uticaja, i tvrdo sam bio rešen da učim muziku. Samoučki sam svirao u svaki instrument, koji bi mi do ruku došao. Tako sviram sam: u tamburu, gitar, harmoniku i klavir. Neki put sviram, a ni sam ne znam šta, i kad bi me upitali: „šta to sviraš?“ ja bih ogovorio: „pa tako mi došlo“.

O stvaralaštvu Josifa Marinkovića

Muzička dela Josifa Marinkovića pripadaju vrhunskim dometima srpskog romantizma 19. veka. Ona otkrivaju razne strane njegove ličnosti – vedru, osunčanu u solo pesmama i patriotsku, gdekad i tragičnu u horovima. Stilske okvire koje je prihvatio u mladosti, zadržao je tokom celog života, ali ih je uvek nadograđivao, naročito u harmonskom pogledu. Nјegove prve kompozicije su nastale u periodu „uspona ideologije...omladinskog pokreta“ i „procvata romantičarske patriotske poezije“, „ali i prefinjenih i osećajnih štimunga romantičarske lirike“.

Nastavlјajući, kao i njegovi prethodnici, da komponuje spletove, odnosno smeše, Marinković je od 1881. do 1897. godine završio jedanaest Kola, vokalnih rapsodija za muški i mešoviti hor.

Marinkovićevi rodolјubivi horovi odigrali su značajnu društvenu ulogu, kao simboli nacionalne ideologije mladog srpskog građanstva. Oni nadmašuju patetične tekstove po kojima su komponovani inventivnošću i svežinom izraza: homofoni su, marševski, izražajni i nešablonski. Najpopularniji je Narodni zbor koji počinje rečima „Hej trubaču“: simbol je borbe i otpora, te mu odgovara naziv srpske Marselјeze.

Vranјevo - Mesto rođenja Josifa Marinkovića

Vranjevo, Franjevo, ili šanac Vranjevo je naselјe u Banatu, koje su sredinom XVIII veka, posle razvojačenja Potisko-pomoriške granice, naselјavali Srbi graničari iz Bačke. Vranjevo je od 1774. do 1876. bilo u sastavu Velikokikindskog dištrikta1, autonomne teritorijalne oblasti u okviru Habzburškog carstva i imalo je povlašćen položaj. Vranjevo je 1806. dobilo status varošice i pravo da organizuje dva vašara godišnje. Posle ukidanja Dištrikta (1876) pripalo je Torontalskoj županiji, odnosno novobečejskom srezu.

Danas mesto pod imenom Vranjevo ne postoji, pošto je 1946. godine spojeno sa Novim Bečejom, pod imenom Vološinovo, po maršalu sovjetske Crvene armije koji je poginuo 1944. pri oslobađanju Novog Bečeja. Od 1952. mesto se ponovo zove Novi Bečej, a Vranjevo je njegov sastavni deo.

O Vranjevu još i ovo...

U Svesci Matice srpske (Građa i prilozi za kulturu i društvenu istoriju), broj 6/1987, mr Milana Bikicki, u tekstu Prvi koraci u muzičkom vaspitanju u Srba u Ugarskoj piše:

Godine 1838. Teodor Pavlović u Serbskim narodnim novinama objavlјuje tekst jednog anonimnog putnika koji je „u Franjevo (Vranjevo) ove jeseni putovao“ i u tom selu otkrio toliko novih i lepih stvari da zaslužuju da ih čitaoci upoznaju. Govoreći o lepoti crkve, vrednoći tri paroha i dva mlada učitelјa, pisac ovih redova posebno naglašava:

„No šta jošt u Franjevu ima, što krome u gradovim Aradu i Pešti u Srbstvu nigde nema – Pjenija i muzičke škole: tridesetoro proste dečice ni jedno starije od 10–12 godina, na njima kožušići, čiste ćerćelije gaće i opančići, a pred njima, njinom rukom pisane note, iz koje oni (takt, kao da su se s njim rodili, udarajući) celu liturgiju, udešeno, složno i tako blagosloveno poju, da čoveka, koji iole čovstva ima, čuvstvo umilјnija i udilјanija sasvim obuzeti mora. Jošt nije dosta: ta ista deca u gaća i opanci dečaci i muziku uče; svako ti flautu, hegedu, malu il veliku trubu svirati zna... Devojčice uče gitare i harfe...“

 

Izvod iz besede o Josifu Marinkoviću,

dr Bogdana Đakovića, na „Obzorju“ 2008.

Kako je počelo?

Ime kompozitora Josifa Marinkovića, Novobečejci, a posebno žitelјi dela naselјa Vranjevo, sa pijetetom izgovaraju, kako i ne bi kada se radi o najznamenitijoj ličnosti koja je rođena u ovom gradu.

Sećanje na kompozitora, posebno je bilo prisutno, prilikom obeležavanja 100-godišnjice njegovog rođenja 1951. godine, koju je organizovalo Udruženje kompozitora Srbije i Udruženje muzičkih umetnika Srbije i sadržalo je niz aktivnosti.

U Beogradu je, početkom oktobra, na Kolarčevom univerzitetu održan koncert Marinkovićevih dela, a u Muzeju grada Beograda organizovana izložba posvećena Josifu Marinkoviću. Pre otvaranja postavke, stari članovi Pevačkog društva „Obilić“, čiji je kompozitor bio horovođa, otpevali su njegovu kompoziciju Hej, trubaču, a o značaju njegovih dela govorio je kompozitor, akademik Petar Konjović.

Na otkrivanju spomen – ploče na njegovoj kući u Beogradu, gde je živeo i stvarao svoja najznačajnija dela, govorio je Milenko Živković, predsednik Udruženja kompozitora Srbije.

1. „Obzorja na Tisi“ Dani Josifa Marinkovića

14–15. maj 1993.

Posle višemesečnih priprema i traganja za koncepcijom i sadržajem, prvi Dani Josifa Marinkovića – „Obzorja na Tisi“, održani su 14. i 15. maja 1993. godine, u Radničkom domu „Jovan Veselinov Žarko“ u Novom Bečeju.

Put od ideje do njene realizacije bio je dug i neizvestan, mada su organizatori imali svesrdnu stručnu podršku eminentnih imena iz sveta muzičke umetnosti, poput kompozitora Konstantina Babića i Save Vukosavlјeva, etno-muzikologa dr Dragoslava Devića i mr Dimitrija O. Golemovića, primadona svetskog ugleda Biserke Cvejić i Radmile Bakočević, dirigenta Slobodana Bursaća, prve dame starogradske pesme Dubravke Nešović i profesora mr Milovana Miškova, kao i logističku i materijalnu pomoć Ministarstva kulture Republike Srbije i lokalne samouprave.

2. „Obzorja na Tisi“ Dani Josifa Marinkovića

11–13. maj 1994.

Uspešna organizacija prvih „Obzorja na Tisi“ nije ostala nezapažena u muzičkim krugovima Srbije. S posebnom energijom i želјom dalјe afirmacije novoosnovane manifestacije, Zagorka Jegdić i saradnici su, s još većim žarom, pristupili organizaciji 2. „Obzorja“, koja su trajala tri dana, od 11. do 13. maja.

Držeći se osnovne ideje usvojene na okruglom stolu prethodne godine, Dani Josifa Marinkovića su i ovog puta imali težište na solo pesmi, s posebnim akcentom na stvaralaštvu Marinkovića.

3. „Obzorja na Tisi“ Dani Josifa Marinkovića

25. do 27. maja 1995.

Otvoreno takmičenje solo Pevača

Posle prva dva „Obzorja na Tisi“, organizator je sa još većim žarom i blagovremeno, počeo pripreme za treći festival. Ostvarena je dobra saradnja sa Ministarstvom kulture Republike Srbije, koje ih je ponovo podržalo, što je bilo od velikog značaja. Na lokalnom planu takođe su dobili maksimalnu podršku, a predsednik Skupštine opštine Dragan Belić, prihvatio je da stane na čelo Organizacionog odbora.

Posle prvih manifestacija uvidelo se da je neophodno pronaći odgovarajuću formulu, kako bi Dani Josifa Marinkovića, u pravoj poplavi festivala, opstali na domaćoj muzičkoj sceni. Na nekoliko sastanaka organizatora i članova Umetničkog odbora, u Beogradu i Novom Bečeju, razmatrano je više predloga, a preovladalo je mišlјenje da se na „Obzorjima“, bijenalno, smenjuju takmičenja solo pevača i pozivni kompozitorski konkursi za novu solo pesmu.

4. „Obzorja na Tisi“ Dani Josifa Marinkovića

23 – 25. maj 1996.

Pozivni kompozitorski konkurs

Vredni kulturni poslenici iz grada na Tisi, posle više nego uspešnog prvog tamičenja solo pevača, s nesmanjenim elanom organizovali su 4. „Obzorja na Tisi“ koja su održana od 23. do 25. maja, kao prvi pozivni kompozitorski konkurs za solo pesmu.

5. „Obzorja na Tisi“ Dani Josifa Marinkovića

29-30. maj 1997.

Otvoreno takmičenje solo pevača

Poslednjih majskih dana 1997. godine, varošica na levoj obali Tise, po peti put je bila u znaku Dana Josifa Marinkovića. Novobečejci su sa oduševlјenjem i iskrenošću, s potrebom za umetnošću i kulturom, otvorili svoja srca i s radošću primili mlade umetnike, nesebično im organizujući, drugo po redu, otvoreno takmičenje solo pevača, 29. i 30. maja.

Dvodnevni susret mladih umetnika, pored petnaestak donatora, pomogli su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Pokrajinski sekretarijat za nauku, kulturu i obrazovanje Vojvodine, u čije ime je, u holu OŠ „Josif Marinković“, manifestaciju otvorio pokrajinski sekretar za kulturu Goran Latinović. Svečanoj atmosferi doprineo je školski hor pod vođstvom Zagorke Jegdić, koji je izveo Marinkovićevu kompoziciju Ljubimče proleća.

Događaj se potom preselio u Radnički dom „Jovan Veselinov Žarko“, gde je iste večeri u pozorišnoj sali, počela prva etapa takmičenja.

6. „Obzorja na Tisi“ Dani Josifa Marinkovića

24–25. maj 1998.

Pozivni kompozitorski konkurs

Posle prvog pozivnog kompozitorskog konkursa na temu Hleb, žito, žetva, kada je prispelo 14 novih solo pesama, za ove Dane Josifa Marinkovića, organizator je odlučio da tema bude Hilandar, pošto je 1998. bila u znaku obeležavanja 800 – godišnjice ove srpske svetinje. U odnosu na prethodni konkurs koji je imao takmičarski karakter, ovog puta odlučeno je da se sve prispele kompozicije otkupe. Sredstva je obezbedio generalni sponzor AD „Polet“ IGK iz Novog Bečeja. U želјi da zainteresuje mlađe kompozitore (do 32 godine) i podstakne ih na stvaranje, organizator je raspisao poseban pozivni konkurs za ovu kategoriju autora, koji je imao takmičarski karakter.

Po tradiciji „Obzorja“ su otvorena prigodnom besedom o Josifu Marinkoviću koju je kazivao kompozitor Konstantin Babić. Nakon besede održan je koncert gudačkog orkestra Škole za muzičke talente iz Ćuprije. Učenici ove škole su, pod vođstvom Jelene Jovanović, izveli transkripcije kompozicija Oj meseče Josifa Marinkovića, Podibarski žal Svetislava Božića, Perpetum mobile Konstantina Babića, Pahelbelovog Kanona i Krajzlerovog Lepog ruzmarina.

7. „Obzorja na Tisi“ Dani Josifa Marinkovića

3. jun i 4. oktobar 1999.

Posle dva otvorena takmičenja solo pevača (1995. i 1997) i dva pozivna kompozitorska konkursa (1996. i 1998), organizatori „Obzorja na Tisi“ su sa velikim ambicijama planirali sedmu manifestaciju. Prema utvrđenoj dinamici, na redu je bilo treće pevačko takmičenje. Prvi put, poziv je objavlјen u vidu javnog oglasa u beogradskoj „Borbi“, pa se, s obzirom na sve veću popularnost takmičenja, očekivao veliki broj učesnika.

Planirano je da se Dani Josifa Marinkovića održe, od 27. do 29. maja, da ih otvori Hor „Obilić“ iz Beograda, pod vođstvom Darinke Matić Marović, a da na Koncertu „Obzorja“ nastupe Dunja Simić i Jelena Vlahović.

Nažalost, ovako dobro osmišlјen program se nije ostvario, pošto je 24. marta počela agresija NATO alijanse na SR Jugoslaviju, pa su 7. „Obzorja na Tisi“ odložena na neodređeno vreme.

8. „Obzorja na Tisi“ Dani Josifa Marinkovića

31. maj – 3. jun 2000.

Otvoreno takmičenje solo pevača

Ono što je propušteno 1999. godine (Otvoreno takmičenje solo pevača), zbog NATO agresije na SR Jugoslaviju, održano je godinu dana kasnije, na 8. „Obzorjima na Tisi“, od 31. maja do 3. juna 2000. godine.

Trodnevni program „Obzorja“ započeo je tradicionalnim polaganjem venca na spomen-ploču na zgradi gde je bila rodna kuća Josifa Marinkovića. Na otvaranju manifestacije, u pozorišnoj sali Radničkog doma „Jovan Veselinov Žarko“, besedu posvećenu Josifu Marinkoviću govorio je kompozitor Eugen Gvozdanović, prodekan Akademije umetnosti u Novom Sadu.

Potom je izveden Darovni koncert Fakulteta muzičke umetnosti iz Beograda. U dobro odabranom jednosatnom programu, uz primadonu Radmilu Bakočević nastupili su i njeni nekadašnji studenti, Aleksandra Angelov, Ana Rupčić, Vuk Matić, Nataša Jović i Violeta Radaković.

9. „Obzorja na Tisi“ Dani Josifa Marinkovića

31. maj – 1. jun 2001.

Pozivni kompozitorski konkurs

Jubilarnu, 150-godišnjicu rođenja i 70-tu od smrti Josifa Marinkovića, 9. „Obzorja na Tisi“, obeležila su brojnim događajima, sadržajanim i bogatim programima, tokom cele godine. Dani Josifa Marinkovića, bili su u znaku trećeg kompozitorskog konkursa za solo pesmu i održani su 31. maja i 1. juna.

U holu Radničkog doma, Hor „Josif Marinković“ iz Zrenjanina, pod dirigentskim vođstvom Andreja Bursaća, najavio je, 31. maja, početak dvodnevne manifestacije pevajući Marinkovićev Oče naš i Na Veliki petak. Nјima se, poput ukrasa, pridružio mali hor Osnovne škole „Miloje Čiplić“, sa dirigentom Sofijom Jegdić, koji je otpevao pesmu za decu Josifa Marinkovića Leti pčelo i pesmu Juraja Ferika Jelena lađa, komponovanu na stihove novobečejskog pesnika Tomislava Kurbanjeva.

Posle pozdravne reči Milovana Baštovanova, predsednika SO Novi Bečej, manifestaciju je otvorio Paja Francuski, potpredsednik Izvršnog veća Skupštine AP Vojvodine.

10. „Obzorja na Tisi“ Dani Josifa Marinkovića

23–25. maj 2002.

Otvoreno takmičenje solo pevača

Deseti festival srpske solističke vokalne muzike, posvećen rodonačelniku srpske solo pesme Josifu Marinkoviću, bio je u znaku takmičenja solo pevača i održan je od 23. do 25. maja 2002. godine.

Održavanje jubilarnih 10. Dana Josifa Marinkovića omogućili su, pored više donatora, generalni sponzor AD „Polet“ IGK Novi Bečej i pokrovitelј Skupština AP Vojvodine, u čije ime je manifestaciju otvorio njen potpredsednik Milan Manuštik.

Besedu je održao kompozitor Rajko Maksimović, koji je dao kraći osvrt na deceniju postojanja Dana Josifa Marinkovića:

11. „Obzorja na Tisi“ Dani Josifa Marinkovića

28–30. maj 2003.

Pozivni kompozitorski konkurs

Decenija trajanja „Obzorja na Tisi“ uvrstila je Novi Bečej među retke gradove koji se mogu podičiti jednom manifestacijom visokog kulturnog nivoa, koja je postepeno osvajala muzičke umetnike i stvaraoce, muzikologe i publiku.

U jedanaestoj godini postojanja, sa već ustalјenom koncepcijom, može se ponositi ne samo rastućim kvalitetom, nego i kapitalnim izdavačkim poduhvatom (Solo pesme sa Pozivnog kompozitorskog konkursa), kompakt – diskom srpske vokalne lirike i muzikološkim skupom (Muzika na raskršću dva veka).

Poštujući ustalјenu dinamiku, 11. „Obzorja na Tisi“ bila su posvećena, četvrtom po redu, pozivnom kompozitorskom konkursu za solo pesmu, a održana su od 28. do 30. maja.

12. „Obzorja na Tisi“ Dani Josifa Marinkovića

19–21. maj 2004.

Otvoreno takmičenje solo pevača

Bijenalno smenjivanje takmičenja solo pevača i pozivnog kompozitorskog konkursa za solo pesmu uhvatilo je ritam, pa su 12. „Obzorja na Tisi“ bila u znaku petog otvorenog pevačkog takmičenja.

Svečanost otvaranja manifestacije održana je 19. maja u Osnovnoj školi koja nosi kompozitorovo ime, a i nalazi se u istoimenoj ulici. Učestvovao je hor novobečejskih mališana, pod vođstvom Sofije Jegdić Gurjanov, koji je izvodio pesme Josifa Marinkovića komponovane za najmlađe.

Program je upotpunjen podacima iz kompozitorove biografije, koje je iz svog maturskog rada o životu i delu Josifa Marinkovića, pročitala Tomislava Arsenov, maturantkinja Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu, da bi ga potom darovala Spomen zbirci kompozitora.

13. „Obzorja na Tisi“ Dani Josifa Marinkovića

24–27. maj 2005.

Pozivni kompozitorski konkurs

Ovogodišnja, 13. „Obzorja na Tisi“ – Dani Josifa Marinkovića, počela su 18. maja u Beogradu, kada je delegacija iz Novog Bečeja položila cveće na grob Josifa Marinkovića i njegovog unuka dr Ivana Valčića, da bi na dan otvaranja, 24. maja, venac bio postavlјen i na zgradi nekadašnje kompozitorove rodne kuće u Novom Bečeju.

Vredni poslenici Doma kulture, uz pokrovitelјstvo Izvršnog veća Skupštine AP Vojvodine i Skupštine opštine Novi Bečej, odlučili su da Dani Josifa Marinkovića traju četiri dana (od 24. do 27. maja), sa izuzetno bogatim programom i težištem na premijernom izvođenju solo pesama petog pozivnog kompozitorskog konkursa.

14. „Obzorja na Tisi“ Dani Josifa Marinkovića

24–26. maj 2006.

Otvoreno takmičenje solo pevača

Omaž Josifu Marinkoviću, ove godine je bio u znaku obeležavanja 155-godišnjice rođenja i 75-godišnjice od kompozitorove smrti, a 14. „Obzorja na Tisi“, od 24. do 26. maja, u šestom nadmetanju mladih solo pevača.

Melodije jedinstvenog duhovnog bića

Na početku, goste je pozdravio predsednik SO Novi Bečej Dobrivoj Raškov, a oficijelno manifestaciju otvorio pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu, Dušan Vujičić poželevši mladim takmičarima uspeh u predstavlјanju svojih talenata. Istakao je da bavlјenje solo pesmom iziskuje život pun odricanja i posvećenja, što se nekad može porediti i sa askezom, kao i da je teško od prirodnog dara odnegovati solo pevača.