„Fotografska delatnost kao takva spada u kategoriju primenjene umetnosti, a fotografi su, shodno tome, i zvanično sve do 1902. godine smatrani umetnicima, a ne zanatlijama, pa ih dotle i ne nalazimo u spiskovima registrovanih zanatlija”4. Iz tih razloga je mnogo teže ustanoviti koliko je fotografa radilo pre 1902. godine i ko su oni bili, a pogotovu u kom periodu su obavljali svoju umetničku misiju.
Po dosadašnjim saznanjima Karolj Folkman (Volkmann Károly) može se smatrati prvim turskobečejskim fotografom (Turski Bečej je tadašnji naziv za Novi Bečej), a radio je u drugoj polovini XIX veka i imao je svoj stalni atelje u našem mestu. Istraživačkim radom došlo se do saznanja da je pri kraju XIX veka i u prvim godinama XX veka fotograf Karolj Varšanji (Károly Varsányi) takođe bio stacioniran u Novom Bečeju. Kasnije se ispostavilo da su ta dva Karolja u stvari ista ličnost.
Fotografska radnja – atelje Konstantina Vukova (1875-1965) radila je od 1908. (1910) godine, pa sve do šezdesetih godina XX veka. Druga po dužini trajanja bila je fotografska radnja Geze Sakača (1928-2009). Ona je otvorena 1954. godine i radila je sve do kraja XX veka. Obe radnje su se nalazile na glavnoj novobečejskoj ulici. Sve promene, kao i sva važnija dešavanja u varošici kraj Tise tokom XX veka, ostala su zabeležena zahvaljujući foto-kamerama Konstantina Vukova i majstora fotografije PP of E (Professional Photography of Europe – Savez profesionalnih fotografa Evrope) Geze Sakača.
Pored pomenutih, reči će biti i o ostalim fotografima koji su radili tokom XX veka, a to su: Dušan Kiurski, Jožef Kožik, Lajoš Čanji, Foto „Rojal”, Miroslav Tornjanski – Foto „Mira”, Rozalija Tica rođena Čejtei, Vojislav Reznić – Foto „Šilja”, Mikloš Hever – Foto „Miki” i Imre Sakač.
Pojedini naši sugrađani mogli su već početkom XX veka sebi dozvoliti luksuz da kupe foto-aparat i da se služe ovim tehničkim čudom, a koristili su ih uglavnom da zabeleže razna dešavanja u svojim porodicama.
Pouzdane podatake o posedovanju foto-aparata iz tog vremena imamo za porodice Kostović, Garai, Nićin, za Dušana Petrovića, a kasnije za Gigu Jovanovića, čije fotografije srećemo od početka dvadesetih godina prošlog veka. Maksa Cigler (Ziegler), trgovac, koristio je foto-aparat od tridesetih godina XX veka.
Svi oni koji su posedovali foto-aparate, filmove-negative za razvijanje i za izradu slika nosili su ih kod profesionalnih fotografa. Broj pojedinaca koji koriste foto-aparat će se posle Drugog svetskog rata naglo povećati, a posebno po otvaranju foto-sekcija na nivou grada i u školama.
4 ,,Počeci fotografije u Vojvodini“, Ferenc Nemet.
