srenhu

Nepotrebna anonimnost

Predsednik Opštinske skupštine, Milan Racković ustupio nam je pismo koje mu je anonimno dostavljeno sa željom da ga objavimo. Tekst istog doslovno glasi:

„Dragi Druže predsedniče oprostite što Vam se obraćam ali verujte da sam primoran vam napisati ovo pismo. Ja prosto neznam dali neko vodi računa o Meštanima ovog mesta. To je toliko važan problem a najmanje se vodi računa Radnici ne mogu da kupe sebi Doručak nema šta Mesarska zadruga vodi svoje račune gleda šta je rentabilnije i to proizvodi a ne ono što treba radnicima. Sitna roba koju dobije od Beka a To su Kosti pa i ono Malo Mesa sastruže.

Nezadovoljni trgovinom

Novomiloševčani, naročito proslednje godine prilično su nezadovoljni radom trgovinskog preduzeća Potisje u svom mestu. Niz potrebnih artikala ne mogu se dobiti u njihovim prodavnicama zbog čega su meštani primorani da putuju u obližnja mesta i da se snabdevaju često svojim najosnovnijim kućnim potrebama.

Pre tri godine Novo Miloševo je imalo samostalno trgovinsko preduzeće za svoje naseljeno mesto, savet potrošača i kako kažu tada je problema bilo daleko manje.

Sada poslovođe novomiloševačkih prodavnica samo trebuju robu i veoma često se dešava da se u njihovim prodavnicama ne mogu dobiti ni staklo, ni boje a ni niz drugih artikala, pa građani putuju u druga mesta da bi nabavili potrebnu robu.

Ovo pitanje veoma često je pokretano na zborovima birača ali do danas nije se ništa bitno izmenilo.

U poslednje vreme cene voznih karata opet su poskupile što stvara nove probleme meštanima koji su se do sada snabdevali u obližnjim mestima.

Novomiloševčani sada već s pravom očekuju da će trgovinsko preduzeće Potisje ipak učiniti nešto i na taj način uštedeti svojim potrošačima nepotreban put i gubljenje vremena.

Oktobarsko hapšenje

Tokom rata Nemci su nastojali da po svaku cenu osiguraju kakvu, takvu podršku i autoritet novoosnovanoj kvislinškoj vladi u Beogradu, na čelu sa izdajnikom srpskog naroda Nedićem. Upirali su se na razne načine i služili se svim sredstvima kako bi skrenuli pažnju Srba od Narodnooslobodilačkog pokreta. Uporno su radili na tome da Narodni ustanak prikažu u očima domaće i strane javnosti kao uskostranačku, avanturističku, terorističku, a u celini komunističku borbu dirigovanu neposredno iz Moskve.

Da bi postigli planirani cilj fašisti se nisu oslanjali samo na svoju uvežbanu propagandu već su pribegli novom sredstvu, nekoj vrsti „prisilnog političkog seminara“. Evo kako je sve to približno bilo izvedeno ratnih dana na teritoriji tadašnjeg novobečejskog sreza:

Za 9 meseci – 28 miliona u fondove

Na nedavno održanoj sednici Zadružni savet Zemljoradničke zadruge u Novom Miloševu razmatrao je devetomesečni bilans poslovanja. Na ovom skupu usvojen je devetomesečni obračun i izvršena je raspodela dohotka.

Zemljoradnička zadruga u Novom Miloševu poseduje nešto više od 110 hektara obradivih površina te je njeno poslovanje uglavnom orijentisano na stočarstvo. U poslednjih devet meseci u Zadruzi je zabeležen nagli pad svinjogojstva što je prouzrokovano, uglavnom, nepovoljnim uslovima po ovu privrednu granu posle donošenja novih privrednih mera. Međutim, poslednjih meseci naglo je poraslo interesovanje poljoprivrednih proizvođača za tov junadi.

Korisna inicijativa

Kvalifikaciona struktura zaposlenih u Opštoj zemljoradničkoj zadruzi u Bočaru, prema poslednjem izveštaju, ni izbliza ne zadovoljava, što je svakako jedan od odlučujućih faktora niže ostvarenih prinosa predviđenih planom za 1965. godinu.

Ovaj problem je u potpunosti sagledan i sada se čine mnogi napori, oko njegovog otklanjanja. U tom smislu je protekao i poslednji sastanak Zadružnog saveta, kada se raspravljalo o mogućnostima poboljšanja ove strukture. Na ovoj sednici trebalo je doneti odluku za izdavanje novčanih sredstava u iznosu od 700.000 dinara, koja bi se uložila za pripreme i organizovanje nastave za dokvalifikovanje radnika u stočarstvu, u saradnji sa Narodnim univerzitetom u Novom Bečeju.

Povećan promet smanjuje zalihe

Sada, nešto više od tri meseca sprovođenja privredne reforme, može se sigurnije govoriti o tokovima tržišta. Na početku ovog velikog posla na tržištu su se ispoljile pojave koje su izazvale veliku bojazan. Naime promet većeg broja proizvoda i grupa proizvoda počeo je da opada odnosno stagnira, pa u vezi stim počele su zalihe da rastu. Bilo je za to više razloga. Pre svega potrošači su pre same reforme, očekujući više cene, kupovali namirnice daleko iznad trenutnih potreba i to nije moglo, a da ne utiče na smanjene prometa prvih meseci bar u avgustu i septembru.

Orijentacija ne „bebi-bif“

Na nedavno održanoj sednici Zadružnog saveta Zemljoradničke zadruge u Kumanu razmatrano je devetomesečno poslovanje. Prema onome što cifre pokazuju dejstvo privrednih mera na ovu poljoprivrednu organizaciju veoma se pozitivno ocenjuje. Za devet meseci dohodak je bio 88 miliona dinara što je u odnosu na isti period prošle godine više za 83 odsto. U fondove ove poljoprivedne organizacije izdvojeno je oko 27 miliona dinara, što je za 2,5 put više nego u istom periodu prošle godine. Međutim, u zadruzi su svesni činjenice da je do ovoga značajnoga povećanja došlo iz razloga jer su se ulaganja u proizvodnju vršila po starim cenama a realizovana je proizvodnja po novim – ekonomskim cenama koje su došle zajedno s novim merama privredne reforme. Zbog toga je Zadružni savet odlučio da ovu razliku izdvoji u poslovni fond zadruge.

Nedeljko Stančić

Uvek pristupačan i neposredan Nedeljko Stančić, već više od dve decenije aktivan je društveno-politički radnik. Rođen je 1920. godine u Kumanu. U članstvo SKOJ-a primljen je u prvim ratnim danima 1941. godine. Kao aktivan član organizacije ubrzo je primljen i u KPJ. Bilo je to krajem rata 1944. godine. I za vreme NOB-a Nedeljko Stančić bio je aktivan društveni radnik i učesnik NOB-a od 1941. godine. Po prvim danima oslobođenja 1945. godine vraća se u rodno selo gde je izabran za sekretara partijske organizacije. Na toj dužnosti je sve do 1949. godine. Potom je biran za predsednika seljačke radne zadruge i na toj dužnosti ostaje do 1955. godine. Nedeljko danas radi kao službenik zadruge a već više godina je predsednik Mesne zajednice, član MK u OK SKS.

Ono čega se najradije seća iz svoje dugogodišnje društveno-političke aktivnosti svakako je učešće na Kongesu Narodnog fronta. O tome je uvek spreman da kaže koju reč impresioniran veličinom događaja i svojim nastupom. Eto, toliko bismo u najkraćim crtama mogli reći o čoveku koji je mnogo toga ugradio u život svog rodnog sela. Potali smo ga a on nam je odgovorio na nekoliko pitanja.

Priča „Naših novina“ - Sumnja

Dok se nisu venčali stalno su mu smetala ulična svetla. Slučajni prolaznici izazivali su nemir u njemu dok ju je držao pod ruku, a ljubazni pozdravi, njoj upućeni, stvarali su nemirno more u grudima njegovim. Izraz mračnog nespokojstva postepeno se nastanio u azuru vođa njegovih.

Svetlost je nailazila samo u njihovom malom stanu, dok su ruže umirale među oblacima, a zvuci orkestra nestajali u toplini dušeka.

Udaljen od nje, često je gladio slušalicu telefona, a jednog dana uzalud je odjekivala zvonjava u praznom stanu. Tada je u mislima izdvajao sve likove, sećao se svih ljubaznih pozdrava i osmeha. U praznini stomaka grčevi su pevali pesmu bola, sve dok zadihan ne uđe u stan i susretne osmeh rascvetale prolećne trešnje.

Kupili knjige na kredit

Posle fuzije svih biblioteka sa teritorije novobečejske opštine u Matičnoj biblioteci u Novom Bečeju registrovano je nešto više od 18.000 knjiga. Međutim, ovaj broj ni izdaleka nije adekvatan potrebama opštine.

Po  jugoslovenskom proseku na svakog stanovnika u našoj zemlji dolazi po jedna knjiga. Slično je i u našoj Pokrajini, ali naš opštinski prosek je samo nešto više od 0,5 knjiga po jednom stanovniku.